| Sva gospodo naokolo redom, | 1 |
| poslušajte gus(l)e javorove | 2 |
| —gusl(e) moje, one za guslati, | 3 |
| grlo moje, ono za pjevati | 4 |
| stare pjesme od vakta staroga, | 5 |
| što su stari radili junaci... | 6 |
| Služi cara Musa Keserdžija | 7 |
| u Stambolu gradu bijelome | 8 |
| od dnev do dnev za dvan’es’ godina, | 9 |
| pa se jednom Musa odvrgnuo, | 10 |
| odvr’nu se u p’janu mehanu, | 11 |
| pa se Musa ponapijo vina, | 12 |
| pa p’jan Musa tiho besjedijo: | 13 |
| „Bože mili—na svemu Ti fala!— | 14 |
| služim cara dvan’es’ godin’ dana, | 15 |
| ne isluži’ pare ni dinara | 16 |
| ni dolame nove ni polovne. | 17 |
| A tako me ne rodila majka | 18 |
| već kobi(l)a koja mog dorata, | 19 |
| ma’nuću se u primorje ravno | 20 |
| i na cara pušku okrenuti, | 21 |
| zastaviti skele oko mora | 22 |
| kud nalazi gotovina blago, | 23 |
| kud nalaze carevi harači, | 24 |
| sve ću silu unđe ustaviti, | 25 |
| u primorju kulu načiniti, | 26 |
| oko kule bedem i avliju, | 27 |
| ok’ avlije g’ozdene čengele, | 28 |
| pa ću vješat kog dobra junaka, | 29 |
| vješaću mu hodže i hadžije.‟ | 30 |
| Iz mehane Musa iskočijo | 31 |
| i pošeta kroz grada bijela, | 32 |
| dođe Musa do Nova kovača | 33 |
| pa besjedi grlom bijelijem: | 34 |
| „Kuj mi sablju, Novače kovače, | 35 |
| kakvu nikom pa kovao nisi!‟ | 36 |
| Poče kovat Novače kovače, | 37 |
| ode Musa ispijati pivo. | 38 |
| Opet Musa na noge udrijo | 39 |
| i pošet’o do Nova kovača. | 40 |
| „Je l’ gotova sablja brijatkinja?‟ | 41 |
| Gotova je, sakovana bila. | 42 |
| Jami sablju pa udari s njome; | 43 |
| kad udari s njom po nakovanu, | 44 |
| ni trupina zdrava ne ostade. | 45 |
| Izvadi mu trideset dukata | 46 |
| pa mu plati sablju načinjenu. | 47 |
| Ode Musa, opremi dorata, | 48 |
| ode Musa do primorja ravna. | 49 |
| Kada dođe do primorja ravna, | 50 |
| odma’ Musa zorbu učinijo, | 51 |
| oko mora skele zastavijo | 52 |
| kud nalaze carevi harači | 53 |
| —sve dan po dan, za nedelju dana | 54 |
| sve ustavi careve harače. | 55 |
| U primorju kulu podignuo, | 56 |
| oko kul(e) bedem i avliju, | 57 |
| ok’ avlije g’ozdene čengele | 58 |
| —i već caru tužbe dolazile, | 59 |
| sve na Musu—prokleta mu duša!— | 60 |
| da zlo čini po primorju ravnu. | 61 |
| Mloge care oprema junake | 62 |
| ne bi li ga kako pogubili, | 63 |
| al’ zaludu—fajde ne imade; | 64 |
| kogod ode do primorja ravna, | 65 |
| viš’ ga nema do Stambola grada. | 66 |
| Mnoga caru tužba dolazila. | 67 |
| Jednom care grlom besedijo: | 68 |
| „Niko neće njega pogubiti | 69 |
| što ja neću Hodžu opremiti | 70 |
| i sa njime pe’ stotina vojske.‟ | 71 |
| Car besedi, Hodža tuka bijo: | 72 |
| „Patišahu, da opremam vojsku!‟ | 73 |
| „Hajde, Hodža—moj milosan sine!‟ | 74 |
| Hodža skoči i u vojsku dođe, | 75 |
| i komandu na vojnike baci | 76 |
| i odbroji pe’ stotina vojnika, [sic] | 77 |
| i spremi se Hodža Ćupriliću, | 78 |
| i odvede ubojitu vojsku | 79 |
| —ode Hodža do primorja ravna. | 80 |
| Kada dođe u primorje ravno, | 81 |
| sve se skita i za Musu pita. | 82 |
| Tražijo ga tri bijela dana. | 83 |
| Trećim danom podranijo Musa | 84 |
| us klisuru tvrda Kačani(č)kog; | 85 |
| na doratu noge prekrstijo, | 86 |
| i jamijo tešku topuzinu | 87 |
| pa je baca nebu pod oblake. | 88 |
| Kad ga viđe Hodža na doratu, | 89 |
| komandira ubojitoj vojsci, | 90 |
| zakloni ji’ za klade jelove. | 91 |
| Hodža stade nasred druma puta | 92 |
| i podviknu grlom bijelijem, | 93 |
| „Đe si Muso—izgubijo glavu | 94 |
| kā što hoćeš je sada izgubiti!‟ [sic] | 95 |
| Govori mu Keserdžija Musa, | 96 |
| „Hajde, Hodža—nosili te vrazi!— | 97 |
| ne zameći kavge ni galame!‟ | 98 |
| Kada Hodža komandira vojsci | 99 |
| da na Musi nikšan sastaviti | 100 |
| i na puškam vatru naložiti, | 101 |
| tada vojska puške prifatila | 102 |
| i na Musi nikšan sastavila, | 103 |
| i na puškam vatru naložili | 104 |
| —zapucaše bistri džeferdari. | 105 |
| Tada Musa zastavi hajvana. | 106 |
| Dok su puške ispucale male | 107 |
| —Jah, da vidiš Muse na doratu!— | 108 |
| iza kuka saleće mu ruka, | 109 |
| na sablju mu napanula ljuta, | 110 |
| pa poćera širokog dorata, | 111 |
| poćera ga tamo i ovamo, | 112 |
| salomi mu i posječe vojsku, | 113 |
| Ćuprilića ufatijo živa, | 114 |
| naopako savez’o mu ruke, | 115 |
| opremi ga do Stambola bila: | 116 |
| „Hajde tamo, Hodža, do Stambola, | 117 |
| kaži tamo što je bilo ’vamo!‟ | 118 |
| Ode Hodža do grada bijela. | 119 |
| Kada dođe caru devletliji, | 120 |
| kad ga viđe care od Stambola, [dovle] | 121 |
| udari se rukom po koljenu: | 122 |
| „Što si, Hodža, ako Boga znadeš? | 123 |
| Ja sam vazda bijo i mislijo | 124 |
| da ja nemam boljega junaka | 125 |
| k’o što tebe i tvoji’ soldata!‟ | 126 |
| Kad mu Hodža stade besediti | 127 |
| što je Musa od njih uradijo | 128 |
| —posjek’o mu pe’ stotin’ soldata, | 129 |
| oklopnika k’ono vatre žive— | 130 |
| kada care riječ razumijo | 131 |
| što govori Hodža na divanu, | 132 |
| tad podjeknu sasred srca svoga | 133 |
| i govori grlom bijelijem, | 134 |
| „Hej, zavali Kraljeviću Marko! | 135 |
| Da je Marko danas u životu, | 136 |
| on bi njemu st(a)o na mejdana.‟ | 137 |
| Tad mu veli Hodža Ćupriliću, | 138 |
| „Sultan care, svečevo koljeno, | 139 |
| što bi dav’o onome čovjeku | 140 |
| koji bi ti živa dov’o Marka?‟ | 141 |
| „Dao bi’ mu na Bosnu vezirstvo | 142 |
| bes promjene za dvan’es’ godina.‟ | 143 |
| Tad mu veli Hodža na divanu, | 144 |
| „Sultan care, svečevo koljeno, | 145 |
| oprosti mi obedvije ruke | 146 |
| i dajte mi ključe od tavnice.‟ | 147 |
| Car mu odma’ oprostijo ruke | 148 |
| i dade mu ključe od tavnice. | 149 |
| Ode Hodža do tavnice vrata | 150 |
| i otvori kapak od zindana; | 151 |
| pade Hodža na dno od tavnice | 152 |
| i podvik’o Kraljevića Marka: | 153 |
| „Je li Marko ovđe u tavnici, | 154 |
| ili je Marko svijet promjenijo?‟ [sic] | 155 |
| Tad procmili Kraljeviću Marko, | 156 |
| „Evo Marka i sad u tavnici!‟ | 157 |
| Do njeg’ dođe Hodža Ćupriliću | 158 |
| i zavik’o grlom bijelijem, | 159 |
| „Hajde, Marko, caru na divana!‟ | 160 |
| Tada viknu Kraljeviću Marko, | 161 |
| „Oj, Boga ti Hodža Ćupriliću, | 162 |
| šta će care sa mnom učiniti? | 163 |
| Ili će me care objesiti, | 164 |
| ili će me care surgun učiniti?‟ | 165 |
| „Neće tebe care objesiti | 166 |
| niti će te surgun učiniti, | 167 |
| već te zove care na divana.‟ | 168 |
| Podiže se Kraljeviću Marko, | 169 |
| povede ga Hodža is tamnice | 170 |
| pod g’ožđetom i pod halkom teškim, | 171 |
| dovede ga caru na divana. | 172 |
| Kada stade Marko na divana, | 173 |
| tad mu veli care od Stambola: | 174 |
| „Ču li bolan Marko Kraljeviću! | 175 |
| Odmetn’o se Keserdžija Musa | 176 |
| —odmetn’o se u primorje ravno— | 177 |
| i na mene pušku okrenuo. | 178 |
| Mlogo sam ji’, Marko, okrenuo [sic] | 179 |
| —i sve, Marko, dobrije’ junaka— | 180 |
| ne bi li ga kako pogubili; | 181 |
| i ko ode do primorja ravna, | 182 |
| viš’ ga nema do Stambola grada. | 183 |
| I ču li me, Marko is tavnice! | 184 |
| Bi l’ se mog’o u se pouzdati | 185 |
| da mu staneš na duga mejdana?‟ | 186 |
| Tad govori Kraljeviću Marko, | 187 |
| „Ču li mene što ću govoriti! | 188 |
| Nije šala ni dvanaes’ dana, | 189 |
| namoli šala dvan’es’ godin’ dana | 190 |
| kako sam ja zapanuo zindana. [sic] | 191 |
| Ubila me nemla od kamena. | 192 |
| U tavnici voda do koljena, | 193 |
| a kroz vodu prorasla šašina; | 194 |
| u šaši se guje zakotile, | 195 |
| guje kolju a akrepi palju. [sic] | 196 |
| Sultan care od Stambola grada, | 197 |
| svucite me pa me preobuci, | 198 |
| metnite me u p’janu mehanu | 199 |
| od dnev do dnev za nedelju dana, | 200 |
| da se malo oporavi Marko.‟ | 201 |
| Car dobavi tri berbera mlada; | 202 |
| jedan mije, drugi Marka brije, | 203 |
| a treći mu nokte odkiduje. | 204 |
| Ka(d) su Marka sigurali mlada, | 205 |
| odvede ga u p’janu mehanu, | 206 |
| postavi mu vina crvenoga | 207 |
| i baškota, hljeba bijeloga, | 208 |
| i debela mesa ovnovljega. | 209 |
| Sve dan po dan, i nedelja dođe | 210 |
| —tad pošeta care do mehane | 211 |
| i upita Kraljevića Marka, | 212 |
| „Je li vrijeme, Marko, od mejdana?‟ | 213 |
| Tad mu veli Marko sa mehane, | 214 |
| „Sultan care od Stambola grada, | 215 |
| donesi mi suhu drenovinu | 216 |
| sa tavana od devet godina!‟ [dovle] | 217 |
| Dobavi mu suhu drenovinu, | 218 |
| dade drvo Kraljeviću Marku. | 219 |
| Stisnu drvo u desnicu ruku | 220 |
| —prsnu drvo na dvoje na troje, | 221 |
| al’ ne moze voda udariti. | 222 |
| Tada veli Kraljeviću Marko, | 223 |
| „Sultan care od Stambola grada, | 224 |
| još me metni za nedelju dana, | 225 |
| primakni mi pivo i jestivo.‟ | 226 |
| Produlji mu za nedelju dana. | 227 |
| Sve dan po dan, kad nedelja dođe, | 228 |
| car mu dođe u p’janu mehanu, | 229 |
| donese mu suhu drenovinu | 230 |
| i zavika Kraljevića Marka: | 231 |
| „Je li vrijeme, Marko, od mejdana?‟ | 232 |
| Progovara Kraljeviću Marko, | 233 |
| „Daj mi, care, suhu drenovinu!‟ | 234 |
| Dade njemu suhu drenovinu. | 235 |
| Stisnu drvo u desnicu ruku | 236 |
| —prsnu drvo na dvoje na troje, | 237 |
| i tri vode kapi iskočiše. | 238 |
| Tad zavika Kraljeviću Marko, | 239 |
| „Prilika je, care, od mejdana. | 240 |
| Al’ ja nemam sablje brijatkinje.‟ | 241 |
| Car mu nasu žutije’ dukata: | 242 |
| „Haj(de), sakuj sablju brijatkinju!‟ | 243 |
| Ode Marko kroz grada bijela | 244 |
| i došeta do Nova kovača: | 245 |
| „Kuj mi sablju, Novače kovače, | 246 |
| kakvu nikom pokovavo n’jesi!‟ | 247 |
| Stade kovat Novače kovače, | 248 |
| ode šetat Marko po Stambolu. | 249 |
| Navrati se Marko do kovača | 250 |
| —gotova mu sablja sakovana. | 251 |
| Marko veli Novaku kovaču, | 252 |
| „Je li kakva sablja brijatkinja?‟ | 253 |
| Veli njemu Novače kovače, | 254 |
| „Eto sablje, eto nakovana, | 255 |
| pa oprovaj, Kraljeviću Marko!‟ | 256 |
| Mahnu sablju... | 257 |
| i udari s njom po nakovanu | 258 |
| —do pola ga bješe presjekao; | 259 |
| dopada se Kraljeviću Marku. | 260 |
| Tada veli Kraljeviću Marko, | 261 |
| „Oj, Boga ti, Novače kovače! | 262 |
| Jesi l’ bolju ikom pokovavo?‟ | 263 |
| Tada veli Novače kovače, | 264 |
| „Oj, Boga mi, Kraljeviću Marko, | 265 |
| još sam jednu bolju sakovao | 266 |
| —bolju sablju, a boljem junaku. | 267 |
| Kad se Musa tamo odmetnuo, | 268 |
| onda sam mu sablju sakovao. | 269 |
| Kad udari š njom po nakovanu | 270 |
| ni trupina zdrava ne ostade.‟ | 271 |
| To je Marku vrlo mučno bilo, | 272 |
| pa zavika, „Da ti sablju platim!‟ | 273 |
| Prevari se, ujede ga guja, | 274 |
| pa mu pruži iz ramena ruku | 275 |
| —mahnu sabljom Kraljeviću Marko, | 276 |
| osječe mu iz ramena ruku, | 277 |
| pa mu baci trideset dukata: | 278 |
| „Eto tebi, Novače kovače; | 279 |
| nemaš kovat ni bolje ni gore.‟ | 280 |
| Ode Marko do topla podruma, | 281 |
| stade Marko konja siguravat. | 282 |
| Kad je konja timar učinijo, | 283 |
| preže ćebe, turi tatariju, | 284 |
| i navali sedlo osmanliju; | 285 |
| založi ga đemom njemačkijem, | 286 |
| priteže mu četiri kolana | 287 |
| i peticu, ibrišim kanicu, | 288 |
| što mu konja od kolana čuva | 289 |
| —ako puknu četiri kolana, | 290 |
| ostaće mu ibrišim kanica, | 291 |
| na šarinu tanak binjedžija. | 292 |
| Jami Marko tešku topuzinu | 293 |
| —i još jami koplje džidovinu, | 294 |
| i još jami perna buzdovana— | 295 |
| i sve šarcu na terćije veže. | 296 |
| Ka(d) se Marko taman siguravo, | 297 |
| izun ište da polazi Marko | 298 |
| —izun dade care od Stambola | 299 |
| i isprati Kraljevića Marka, | 300 |
| i na gradu drmnuše topovi; | 301 |
| ode Marko Musi na mejdana, | 302 |
| ode Marko brdom i planinom. | 303 |
| Kudgod ide, u primorje siđe. | 304 |
| Marko luta za nedelju dana. | 305 |
| Kad osvanu cvijeće nedelje, | 306 |
| podranijo Keserdžija Musa | 307 |
| us klisuru tvrda Kačanika; | 308 |
| na doratu noge prekrstijo | 309 |
| i jamijo sablju sakovanu, | 310 |
| pa je baca nebu pod oblake, | 311 |
| dočekuje u bijele ruke. | 312 |
| Marko skoči na svoga šarina, | 313 |
| stade Marko nasred druma puta, | 314 |
| pa govori grlom bijelijem: | 315 |
| „Deli Musa, svrni mi sa puta | 316 |
| —jä mi svrni, jä mi se pokloni, | 317 |
| jä osjedi da pijemo pivo!‟ | 318 |
| Progovara Keserdžija Musa, | 319 |
| „Jadan bijo, Kraljeviću Marko! | 320 |
| Nisam d’jete da ti svrćem s puta, | 321 |
| nisam ljuba da ti se poklanjam, | 322 |
| već sam junak od duga mejdana.‟ | 323 |
| Opet isto Marko besedijo: | 324 |
| „Svrni s puta, jä mi se pokloni, | 325 |
| jä osjedi da pijemo pivo!‟ | 326 |
| Tad mu Musa tiho besedijo: | 327 |
| „Oj, Boga mi, Kraljeviću Marko! | 328 |
| Ako te je rodila kraljica | 329 |
| na čardaku na mehku dušeku | 330 |
| —u čistu te povijala svilu, | 331 |
| odgojila medom i šećerom— | 332 |
| i mene je ljuta Arnautka | 333 |
| u planini na studenoj st’jeni | 334 |
| —u crnu me struku zavijala, | 335 |
| u kupinu lozu povijala, | 336 |
| odgojila s hranom sjerčanijem— | 337 |
| i često me puta zaklinjala | 338 |
| da se nikom ne uklonim s puta; | 339 |
| neću ti se ukloniti, Marko, | 340 |
| ve(t) ću s tobom mejdan podjeliti.‟ | 341 |
| O(d) dobrije’ konja oskočili | 342 |
| pa pobiše pike i biljege, | 343 |
| opet svoje konje posjedoše, | 344 |
| konje gone piku i biljegu, | 345 |
| i jamiše koplja džidovine, | 346 |
| jedan drugog stade udarati | 347 |
| —stade Marko udarati Musu, | 348 |
| udara ga kopljem ubojitim, | 349 |
| na topuz ga dočekuje Musa— | 350 |
| jedan drugog tako udarali. | 351 |
| Izlomiše koplja ubojita, | 352 |
| baciše ji’ u zelenu travu, | 353 |
| a jamiše sablje sakovane, | 354 |
| i sabljama kavzi izlomiše. | 355 |
| Naćeraše konje od mejdana, | 356 |
| naćeraše jedan na drugoga | 357 |
| —ništa jedan drugom učinili. | 358 |
| O(d) dobrije’ konja oskočili, | 359 |
| prifatiše po prsa junačka, | 360 |
| goniše se od jutra do podne, | 361 |
| a od podne s dnevi k ićindiji | 362 |
| —obojicu bale popanule, | 363 |
| Musu bijele bale popanule, | 364 |
| Kraljevića bijele i krvave. | 365 |
| Tad procmili Kraljeviću Marko, | 366 |
| „Đe si, vilo—niđe te ne bilo!— | 367 |
| jesi li mi rekla, posestrimo, | 368 |
| ako bi mi do nevolje bilo | 369 |
| da ćeš meni biti u pomoći?‟ | 370 |
| Tada viknu vila iz oblaka, | 371 |
| „Jadan bijo, Kraljeviću Marko, | 372 |
| ne mogu ti biti u pomoći; | 373 |
| u tebe sam sama posestrima, | 374 |
| u Muse je devet posestrima | 375 |
| —gotov’ su mi kose očupati. | 376 |
| Vet ću li me, pobratime Marko | 377 |
| —ja ne mogu biti u pomoći— | 378 |
| vidiš li—š njimam ne vidijo!— | 379 |
| u tebe su čizme i kalčine, | 380 |
| u Muse su horvatske opanci. | 381 |
| Prevari ga—stani na kaiše | 382 |
| pa ga glizni po rudici travi, | 383 |
| pa ga savi zemlji na ledinu, | 384 |
| a potegni guje is potaje | 385 |
| pa raspori Keserdžiju Musu.‟ | 386 |
| Prevari se Keserdžija Musa, | 387 |
| pa pogleda nebu pod oblake | 388 |
| odkud vila govorila Marku | 389 |
| —tada Marko Musu prevarijo, | 390 |
| pa mu stade čizmom na kaiše, | 391 |
| pa ga gliznu po rudici travi. | 392 |
| Pade Musa na zelenu travu, | 393 |
| priklopi ga Kraljeviću Marko | 394 |
| i poteže guje is potaje, | 395 |
| pa raspori Musu na ledini, | 396 |
| i jamijo handžar od čelika | 397 |
| pa odkide sa dva rama glavu. | 398 |
| Mrtav Musa po ledini skače, | 399 |
| a kad pade na ledinu Musa, | 400 |
| Musa pade i Marko dopade, | 401 |
| pa rasječe Musu na ledini. | 402 |
| Na golemo čudo udarijo | 403 |
| —kad u Muse troje rebra bila, | 404 |
| troje rebra jedna sa drugijem, | 405 |
| i u njemu do tri srca bila: | 406 |
| jedno mu se srce umorila, | 407 |
| drugo mu se jakom razigralo, | 408 |
| na trećemu ljuta guja spava. | 409 |
| Pa govori guja sa srca mu, | 410 |
| „Moli Boga, Kraljeviću Marko, | 411 |
| đe se nisam bila probudila, | 412 |
| od tebe bi trista jada bilo!‟ | 413 |
| Tada Marko grlom govorijo, | 414 |
| „Jadan ti sam do Boga miloga | 415 |
| gđe pogubi’ boljega od sebe!‟ | 416 |
| Uze Marko osječenu (glavu) | 417 |
| pa je baci šarcu u zobnicu | 418 |
| i pobježe u Kosovo ravno. | 419 |
| Pade Marko u Kosovo do vode bunara, | 420 |
| tuka nađe lijepu đevojku. | 421 |
| Cura vodu zafaćaše hladnu | 422 |
| —vodu vodi, suze utiraše. | 423 |
| Marko curi tiho govoraše: | 424 |
| „Oj, Boga ti, lijepa (đ)evojko, | 425 |
| kakvo ti je golema nevolja? | 426 |
| Što si suzom lice izgrdila? | 427 |
| Kakva ti je golema nevolja?‟ [sic] | 428 |
| Cura Marku tiho govorila, | 429 |
| „A što ću ti jade jadovati | 430 |
| kad mi od tebe fajde ne imade?‟ [sic] | 431 |
| Zaklinje je Kraljeviću Marko, | 432 |
| „Kaži meni, lijepa đevojko!‟ | 433 |
| Tada cura stade govoriti: | 434 |
| „Slušaj mene što ću govoriti! | 435 |
| U nas doš’o troglav Arapino, | 436 |
| dov’o vojske dvanaes’ hiljada | 437 |
| i nametn’o namet na vilajet | 438 |
| —ko se ženi, trideset dukata, | 439 |
| ko udaje, trides’ i četiri. | 440 |
| A ja mlada te bi’ se udala, | 441 |
| a nemadem platit svadbarine.‟ | 442 |
| Tad joj veli Kraljeviću Marko, | 443 |
| „Daj mi napoj m’a konja šarina, [sic] | 444 |
| ja ću za te platit svadbarinu.‟ | 445 |
| Cura mu je konja napojila. | 446 |
| Marko svoga konja poklopijo, | 447 |
| oćera ga niz polje zeleno | 448 |
| đe je čador troglav Arapina. | 449 |
| Marko konja svoga razigravo, | 450 |
| opazi ga troglav is čadora, | 451 |
| pa govori svojim službenicim: | 452 |
| „Vidite li onoga junaka? | 453 |
| Beli junak curu isprosijo | 454 |
| pa je poš’o platit svadbarinu. | 455 |
| Pustite ga meni do čadora!‟ | 456 |
| Pustiše ga do čadora bila, | 457 |
| pade Marko pred čador Arapu | 458 |
| i reče mu, „Dobro jutro!‟ viknu. [sic] | 459 |
| Arap Marku zdravlje prifatijo | 460 |
| pa mu stade tiho govoriti, | 461 |
| „Jesi l’ junak curu isprosijo, | 462 |
| poš’o-doš’o platit svadbarinu?‟ | 463 |
| „E, ču li me, troglav Arapina, | 464 |
| jesam doš’o platit svadbarinu.‟ | 465 |
| Progovara troglav Arapina, | 466 |
| „Neću tebi uzet svadbarine, | 467 |
| ve(t) ću s tobom mejdan podjeliti.‟ | 468 |
| Govori mu Kraljeviću Marko, | 469 |
| „Kako ćemo dijelit mejdana?‟ | 470 |
| Govori mu troglav Arapino, | 471 |
| „Topuzima mejdan podjeliti!‟ | 472 |
| Marko svoga razjah’o šarina, | 473 |
| stade Marko pred čadora bila, | 474 |
| stade Arap malo dolje Marka. | 475 |
| Tad govori Marku Kraljeviću, | 476 |
| „Al’ ćeš stati, al’ ćeš udarati?‟ | 477 |
| „Ti udaraj, a ja ću ti stati. | 478 |
| Tvoje zvanje, tvoje udaranje.‟ | 479 |
| Jami Arap tešku topuzinu | 480 |
| pa udari Kraljevića Marka | 481 |
| —kad mu Marko lakrdiju viknu, | 482 |
| „Stani meni k’o sam i ja tebi!‟ | 483 |
| Stade njemu troglav Arapina, | 484 |
| udari ga s topuzinom Marko. | 485 |
| Kako ga je lahko udarijo, | 486 |
| ni živ Arap na tli ne panuvo. | 487 |
| Tada Marko pojah’o šarina | 488 |
| i prifati sablju brijatkinju, | 489 |
| pa poćera dvanajes’ hiljada. | 490 |
| Sve rašćera po polju Kosovu | 491 |
| i okrenu u Kosovo ravno, | 492 |
| i sve trče a iz grla viče, | 493 |
| „Ko imade momka na ženidbu | 494 |
| i ko ima curu na udaji, | 495 |
| nek’ udaje—nema svadbarine! | 496 |
| Za sve Marko svadbarinu plati.‟ | 497 |
| Što je bilo u Kosovu živo, | 498 |
| sve zavika malo i veliko: | 499 |
| „Bog da živi Kraljevića Marka!‟ | 500 |
