Robovanje Osmanbeg Omerbegovića

pjevao je Ibrahim Nuhanović

(See comparative observations about this poem)

He-ej, da l' ga grmi, al' se zemlja trese,	1
jej, val' a udara more od obale,	2
da l' sje viju vitri u planini?	3
Jej, jä val' sje straža po granica' tuči,	4
da l' je kudret Boga velikoga,	5
al' je kuvet cara stambolskoga?	6
...al' se zemlja trese,	1
Ej, al' a udara more od obale,	2
da l' sje viju vitri u planini?	3
Jeh, jä val' sje straža po granica' tuči,	4
jä val' je kudret Boga velikoga,	5
Jeh, jä val' je kuvet cara stambolskoga?	6
Da nit' ga grmi, nit' se zemlja trese,	7
Eh, jä ne udara more od obale,	8
a ne viju se vjetri u plani',	9
da ne tuči se na granici strar',	10
a nije kudret Boga velikog',	11
da nije kuvet cara stambolskog',	12
ven pucaju bojni se lubardi,	13
Jeh, jä na Glasincu više Sarajeva,	14
jä, čini mi se, u Bosni carevoj,	15
Hej, jä neg' kod kule Hasan valajbega,	16
jer valajbeg zavrg'o vesi',	17
al' s Taslidže dovjelo divoj',	18
a od akrana Taslidžkog dizdar-	19
a, za sinovca bega Osmanbeg'.	20
Samo je mlada dvore naselil',	21
a svatovi po vavliji biloj,	22
Jej, jä ihtijari u aharu bilu,	23
a mladići po vavliji bil',	24
da njeko igra kolo u vavlij',	25
njeko je śevo, hladno pije pi',	26
njeko se baca kamena s rame',	27
a beg Osmanbeg provađa đoga-	28
ta, deli đogu Hasan alajbe-	29
ga, ispod svoje od kamena ku-	30
le. Osmanbegu voči vuteko-	31
še, val' uz polje ugleda konji-	32
ka na menzilu cara čestito-	33
ga. Menzil ječi, sulundžija zve-	34
či, konja kuca perali kandžijom.	35
Hej, jä neg' kad se je bliže prekučijo,	36
väl' ga beže viđa Osmanbeže	37
pašaliju cara čestitoga.	38
Ej, jä do bega doćera đogata,	39
salam viknu, konja zastavijo,	40
Osmanbeg mu salam odprimijo,	41
Jej, opjeta ga zamene za zdravlje.	42
Kad su rekli da su zdravo bili,	43
tad govori pašalija carski,	44
Jej, „O mladiću kod konja đogata,	45
tako ti dragog Boga velikoga,	46
tebe pita carev pašalija,	47
Ej, đe je Glasinac, na kojo je stranu,	48
đe li je kula bega Osmanbega,	49
Osmanbega Omerbegovića?	50
Jej, bih ja mog'o do njegaka doći,	51
bi li se š njime smilo govoriti,	52
kad za njega sultan care znade?‟	53
Jej, jä no smija se beže Osmanbeže,	54
„Pašalija cara čestitog,	55
da l' si nać' će, jer ga drugog nej'.	56
Ovo je kula Hasan alajbeg'	57
—još mi je stricu vu životu glav'—	58
a ti si doš'o begu Osmanbegu,	59
vovo je beže što s tobom govor'.‟	60
A kad ga viđa carev pašalej,	61
„Ala ti mene ne bi prevare'?‟	62
„Ne varam te, obadva mi svita!‟	63
Sām mislijo mladi pašalija,	64
„E, vova' mi laže, pravo mi ne kaže!‟	65
Otklen je bio beže Osmanbeže	66
—luda je glava, nausnice nema!—	67
da za njega sultan care znade?	68
Pašalija ferman izvadio,	69
u levu ga ruku prebacijo,	70
desnom rukom potegnu gadaru.	71
„Ako će bide beže prigodejo,	72
sān će mu se ferman otvoriti.	73
Ako mene bide prevarajo,	74
otpade mu sa ramena glava.‟	75
Ej, jä kad je beže ferman ugledavo,	76
beg se dva mu ninut učinej',	77
a rukom mlapi, pa ga poljubij',	78
a sam mu se ferman otvorijo,	79
pašalija sablju zatvorij'.	80
To, beže gleda što mu ferman kaž-	81
e, što mu piše sultan Sulejman,	82
„To, lalo draga, beže Osmanbeg	83
—E, Osmanbeže Omerbegovi'!—	84
O, za te, sine, sultan care zna.	85
E, jesi li čuvo što je sa mnom bi'?	86
—da su mi kralji kuvet preuze',	87
Ta, kilerhanu carsku zavoze',	88
a Rumenliju zemlju prefate,	89
đe mi je hrana za sav asker bila,	90
jä oduzeše Hotin po temelju,	91
pokraj Hotke među postaviše.	92
Hej, kilerhanu carsku zatvoriše,	93
četiri kralja da ih jačih nema!	94
Jej, jä Anglezlija, i š njim Francuzlija,	95
Moskoviću—Jej!—iz zemlje Rusije,	96
Maltezlija iz Malte proklete.	97
jEvo ima već sedam godina	98
jä kako je care Stambol ostavijo,	99
va pod Hotin glavom nasili'.	100
Evo se bijem sa četiri kralj-	101
a, Osmanbeže, iz kuveta svog-	102
a. Hotin tučem svakog evo dan-	103
a, još kamečka ja odbijo nisam,	104
vrata ne znam na koju su stran'.	105
Pa su mi hod'e hadis otvorej',	106
a mebadije fetve razavej',	107
pa mi 'vako jesu govorili,	108
da brez Bosne osvajanja nema.	109
Hej, ev' o ovog drugog nemam povoz'anja,	110
već sem o te, dva oka iz glave.	111
Dok ti ferman od meneka dojde,	112
dede mi kupi po Bosni Bošnjake,	113
samo nemoj majkina jedinka,	114
ni kojeg se je skoro oženijo.	115
Tak'i caru vojevati neće,	116
jer ne zovem na sedam nedelja,	117
već him zovem na sedam godina	118
—manje neću dana nijednoga,	119
više neću dana nikakvoga.‟	120
Hej, a nasmija se beže Osmanbeže,	121
„Fermandžija cara Sulejma',	122
„O, ja sam multi Bogu i ferman',	123
a i sultano caro Sulejman'.	124
Što men' care u fermanu pi'	125
da ja ne vodim majkina jedinka	126
ni kojeg se je skoro oženi',	127
da oto se je kod mene trefi'	128
—ja sam jedin' u svoje mate',	129
al' evo sam se danas oženijo,	130
još je okom nisam ni video.	131
O, ja sam multi Bogu i fermanu,	132
ja ću poći na carevu vojsku,	133
va ne žalju mladu ostaviti.	134
Bujurola na konak meneka!‟	135
„Tebe, beže, fala, Osmanbeže,	136
car mi nije emer učinijo	137
va da iđe smidem konačiti.‟	138
Odmah tatar povrati đogata,	139
beg Osmanbeg u avliju krenu.	140
Jej, jä neg' svatovi hladno piju piće.	141
Neko igra kolo u avlij',	142
a Osmanbeže namiri đoga'.	143
A od ahara vrata votvorijo,	144
đe mu je strikan Hasan alajbeg,	145
al' kod njega dva'nes' ihtijar',	146
među njima Tale beđendži'.	147
To, beg na hodžu pogleda oči',	148
Eh, hodža skoči, vu vavliju doj',	149
To, „što je, sine, beže Osmanbeg?‟	150
„Efendija, dragoga ti dina,	151
nemoj nikom mene obznaniti!	152
Evo meni carev ferman dođe,	153
car me traži na carevu vojsku	154
do Hotina i Hotke ledene,	155
da ratujem sa četiri kralja	156
—manje neće od sedam godina,	157
više neće od sedam godina.‟	158
Kad je hodža ferman pregledavo,	159
odmah se je u vahar vratijo.	160
Jej, jä neg' podviknu Hasan alajbega,	161
„Ihtijaru Hasan alajbe'!	162
A odmah tvoje prolazi vese'.	163
Sada ću mladu nićah učiniti,	164
a za tvoga bega vOsmanbeg'.‟	165
Tada nije pogovora bi',	166
namah oni tome kajil bi'.	167
Hodža je mladu nićah učini',	168
a svatovi večer večera',	169
svaki vokrenu zavičaju svom',	170
Osmanbeže dragom u odaj'.	171
Kod nje se je beže zabovejo	172
i četiri hure namirijo.	173
E, kad je peti sahat nastupio,	174
beg Osmanbeg sanduk otvorejo	175
va stambolske potegnu haljine.	176
Ej, vazdan plaka mlada Taslidžkinja,	177
„Što to, beže, vako Boga znadeš?	178
Kako mi 'vako može kidisati,	179
E, nenarano pa me vostaviti	180
prvu večer u svojoj odaji?	181
Đe ti dražu imaš od meneka,	182
E, ti zdrav bijo, ona ti umrila,	183
ti se brzo meni povratijo!‟	184
Nasmija se beže Osmanbeže,	185
„E, jä milosnica vu halvatu mome,	186
niđe draže ja od tebe nej'.	187
A ti se ne boj, moje milovanj',	188
a tvoj Osmanbeg aš'kovati nej'.	189
A ven se, draga, u odaji spremam	190
jer menika carev ferman do'.	191
To, car me zove na carevu voj',	192
O, da povedem od Bosne junak',	193
To, da ratujem sa četiri kralj',	194
O, milosnica, za sedam godi'	195
—to, manje neće dana nijednog,	196
E, više neće dana nikak'og.	197
Dede mi pravo po istini kaži,	198
hoćeš li mi sutra ostaviti kulu,	199
moju milu ocviliti majku,	200
stara mi strica Hasan alajbega,	201
moju strinu alajbegovicu?	202
Ako ih misliš sutra ocviliti,	203
hajde noćas, Bog ti dao zdravlje!	204
Da te dignem za se na đogata,	205
da te nosim roditelju tvome,	206
pa s' udaj, E, đe je tebi drago,	207
ti ne čekaj za sedam godina.	208
Eje, nije šala za sedam nedilja,	209
ven je zbilja za sedam godi'!‟	210
A mlada ciknu baš k'o bodine',	211
„A ne cipaj mi srca u prse'!	212
Ta Bogu fala, kad sam sretna glav',	213
a da potrefim za carskog vojnik',	214
jer se kurbani za bajrama hrane,	215
va junaci za carskih vojnik'.	216
I se ne boj, beže Osmanbeg',	217
tvoje ti kule ostaviti neću,	218
tako mi Boga, do edžela svoga.‟	219
He, beg okrenu niz ćemerli kulu	220
do prezida i konja đogata.	221
Dug je đogu konja sigurao,	222
„Hajde, draga, pribudi mi majku,	223
brez halala nema putovanja.‟	224
Ode mlada, majku pribudila.	225
Kad mu majka u vavliju side,	226
viđa sina, kod njega dogata.	227
Materi je dojke poljubijo,	228
„Majko mila, de halali sina,	229
jer ja krećem na carevu vojsku	230
—manje neću od sedam godina,	231
više neću od sedam godina.‟	232
„Hajde, sine, hajirli ti bilo,	233
tvoje pute spominjali Turci	234
od danaske doklen bide svita	235
i po zemlji rumenoga cvita!‟	236
E, jä svojom se je dragom halalijo.	237
Desnu je ruku u džep ubacij',	238
„Eto ti, draga, pedeset dukat',	239
a da Bog ne d'o da izgubim glavu,	240
da ti nićah u vavliji plat'.‟	241
„Ta nemoj', beže, u rokje ti l'ob'!	242
Dužan nisi ni na jednom svet'.‟	243
To rekoše, al' se rastadoš',	244
beg vu sedlo vuskoči đoga-	245
to, neg' okrenu vavliji na vra-	246
ta—braćo draga, iz avlije beg.	247
E, majka krenu uz ćemerli kul'.	248
To, i gospoja ide plakajuj'.	249
E, beže ide na đogatu svoj'm	250
do čardaka Ibre bajraktara,	251
pa po noći Ibro prebudijo.	252
„Ibro, brate k'o od moje majke,	253
hoćemo li na carevu vojsku?‟	254
Car nas traži na sedam godina,	255
manje dana neće nijednoga.‟	256
„Hoću, beže, da je do edžejla.‟	257
Odmah je Ibro alata spremio	258
—i on je jedin' u svoje matere,	259
istom se je skoro oženijo.	260
Ej, o dok je Ibro konja pojahavo	261
Ibrina ga ispratila maj',	262
a i gospoja Ibro halalij'.	263
A Ibro pita bega Osmanbega,	264
„Kud' ćemo, beže, vako Boga zna'?‟	265
„To, Ibro brate, usred Bosne car',	266
E, do Travnika, carevoga grad',	267
E, do konaka bosanskog vezir',	268
E, nek' mi Bosnu po temelju svjet'.‟	269
To rekoše, konje otiskoše,	270
što bi brojili staze i bogaze.	271
Kad je bijeli sabah objeljejo,	272
tad stigoše vu Travnica heli,	273
i na sabah u džamiju bilo.	274
Kad su oni sabah saklanjali,	275
beg veziru carev ferman daje.	276
Kad je vezir ferman proučijo,	277
„Dragi sine, beže Osmanbeže,	278
imaš roka misec i nedilju	279
dok ja tebi sastavim družinu.	280
Hajd' ti, sine, do Glasinca svoga.‟	281
„Jej, ne mogu, babo, bosanski veziru,	282
jer se noćas jesam oženij',	283
a š njom sam bijo četiri sahat',	284
a jer jo sam se dragom rastavij',	285
a oklevo se dinom i imaanom,	286
dok se ne vratim od careve voj',	287
a val' ja viš' ter svojoj kući nej'.‟	288
„Moreš, sine, biti kod meneka.‟	289
E, u vezirski konak naseliše,	290
jer jim svijo po Bosni Bošnjake	291
—Jej, od Kladuše do Novog Pazara,	292
cilu je Bosnu na kalem uzejo—	293
E, sve dan po dan, a val' misec dana.	294
Kad je peta nastala nedilja,	295
E, al' vezir je vojsku sastavijo,	296
konjanika od Bosne Bošnjaka,	297
čuo jesam za dvan'es' hiljada.	298
He, kad je vezir siš'o na meraju,	299
va na polje poniže Travnika,	300
„Draga djeco, Bošnjaci junaci,	301
svi imejete na carevu vojsku	302
ratovati sa četiri kralja,	303
djeco draga, po-, za sedam godina.	304
Koji srcom vojevati neće,	305
nek' se vraća zavičaju svome,	306
car vojnika na sramotu neće.‟	307
Svi vrisnuše, val' mu govoriše,	308
„Svi m' smo srcom pošli vojevati!‟	309
Je, a dave vezir tembih od sebeka	310
da skidaju stambolske haljine,	311
Jej, jä vezir njima podili haljine	312
—na junake crvene čakši',	313
a na pleća bijeli koparan',	314
a na noge šarene tuzluk'.	315
A njemu beže veli Osmanbeže,	316
„'vakih neću voditi vojnika!	317
Ko bi god ic očima vidijo,	318
svak bi se meni i njima nasmijao,	319
šarene se kai i volovi.‟	320
Nasmija se bosanski veziro,	321
„Sine dragi, al' si luda glava!	322
Vođa jesi, još pametan nisi.	323
Prvi je kuvet Boga velikoga,	324
namah za njim cara stambolskoga.	325
Da mu nisu murtati veziri	326
što njegovom upravljaju vojskom,	327
ne bi se tuk'o ni sedam nedilja,	328
jä kamoli za sedam godina.	329
Kad bi 'vake odv'o sigurane	330
i na njima stambolske haljine,	331
murtati bi caru govorili,	332
‚Pogledaj de Bosne kalovite,	333
kako se je zenđil prigodila.	334
Tamo su bezi, pa i valajbezi!‛	335
Pa bi na nas care navalijo	336
opet teži dukat-carevinu.	337
E, a kad i' 'vake svedeš do Hotima,	338
murtati se hoće nasmijat',	339
a sām Sulejman mora zaplakat,	340
‚Kuku, moja Bosna, do jedžela!	341
Zar ti je težek dukat-carevin',	342
pa si mi tako jako propanula	343
da mi gola ideš vojevat?‛	344
To, smaniće nam dukat-carevin'‟.	345
E, Osmanbeže tome kajil bi.	346
To, samo beže i njegov Ibro bajraktar,	347
Ta, na njima su stambolske halji',	348
E, svi ostali baš k'o i volov'.	349
To doba bide, va vOsmanbeg kren-	350
e, val' za njime Bošnjaci juna'.	351
To, konjanika dvan'es' je hiljad',	352
E, Ibro ide prvi na valatu.	353
Sad nek' idu kako njima drago.	354
(pauza)
E, taki o'ide Ibro na valatu,	355
Jej, al' jer on čuva konja svačijega.	356
Jej, a đe će oni konak učiniti?	357
Ta, u Jašini niže Sarajeva.	358
Jej, jä l' okrenu se Ibro bajraktaru,	359
„Ta, Osmanbeže, mladi gospodaru,	360
Je, a ja sam s 'vojim babom vojevavo,	361
a s 'vojim babom, vOmer alajbegom.	362
Je, luda si, beže, glava na ramenu,	363
tebi je samo šesn'es' godini',	364
i vođa jesi, val' pametan ni',	365
a za moga svitovanja nis'.	366
Ta, kad bi moje da govorim vi-	367
lo, ne bi' vovdi konaka čini-	368
li. Sutra treba ispod Saraje-	369
va, va najviše ovdi je juna-	370
ka iz šehera grada Saraje-	371
va. Na sokake izletiće maj-	372
ke, pa plakati, vojsku zastavljati.	373
Je, jä kad bi moje bilo govoriti,	374
mi bi noćas prošli Sarajevo.‟	375
„Jej, Ibro braće, jä čudne pameti!‟	376
To rekoše, odmah kajil beše.	377
Hje, tudi, braćo, konačenja nema,	378
ven po noći prošli Sarajevo.	379
Kako je beže od Travnika krenu',	380
kad mu je drugo -, treće -,	381
kad mi je treće jutro osvanulo,	382
Je, jä l' Osmanbeže stazu izgubijo,	383
a niđe kuće ni kućišta nejma	384
da bi kog' pit'o na koju će stranu.	385
Osmanbeže vojsku zastavijo,	386
„Teško se nami, moja braćo draga,	387
sam' ne znamo kud bi, ni što li bi'.‟	388
Tamam jutro, pomalja se sunce,	389
tamam magla na dolovid bila,	390
ispod magle đogat iskočijo,	391
na njemu se momak pokupijo,	392
viđa beže momka i đogata.	393
Bože mijo, ko bi momak bijo?	394
Da gledamo, da ga kaževamo	395
—biva' je glava vonog fermandžije	396
što mu je ferman do kule donijo!	397
Jej, jer mu je rek'o care Sulejmane,	398
„Lažeš! Bosni odlazijo ni',	399
begu fermana uložijo nis'!	400
Dosad bi došli Bošnjaci juna'.‟	401
Pa mu je rek'o care Sulejmane,	402
„vAko do sutra ne dođu Bošnja',	403
ja ću ti sutra oči izvadit,	404
Jej, a sa živa kožu ogolit.‟	405
Ta, jadan mamna pojah'o đoga',	406
E, od sve muke, od Hotina kren'	407
—To, Bog mu davo, bega je viđao,	408
iz ramena ruke razbacijo,	409
„E, đe si, beže, vogrijalo sunce!	410
Da l' sje danas pomolijo nisi,	411
sutra bi moje oči izfrcile.‟	412
E, dovle odpade, turski salam viknu,	413
a Bošnjaci salam odprimiše.	414
He, Osmanbeg se pozdravijo š njime:	415
„Fermandžija cara čestitoga,	416
gje je Hotin, na kojoj je stranu?‟	417
„Ovdavlen su četiri sahata.	418
Haj'mo, što no -, k'o se o' sultana traži,	419
da mu bega jeto, i Bošnjaka.‟	420
He, jä da je, braćo, bilo pogledati	421
pašalija kad đogata vra',	422
pa je đogatu pavo po perči',	423
nikad mu nije tako poletij',	424
a od ologa četiri sahata,	425
za dvije ure đogat pregazij'.	426
To, džamiji se carskoj pomolij',	427
E, mrtav hajvan zemlji poletij',	428
naleteći, dušu izpustijo.	429
vOn ne žali carevi' hajvana,	430
jer je njegova ostanula glava.	431
Na noge skoči sa mrtva đogata,	432
iz sve svoje podvikuje glave,	433
„Daj muštuluk, care Sulejmane!	434
Eto Bosne i -, i eto ti Bošnjaka	435
—Jej, al' eto bega i za njim Bošnjaka,	436
konjanika za dvan'es' hiljad'.‟	437
A kad to care čude Sulejman,	438
a odma' care lakrdiju daje,	439
„Rad'te ni Bosni misto napravi'!	440
To, z desne strane, do rađanja sun',	441
E, da i' mogu očima vidit.‟	442
E, trista, braćo, carevi vezir',	443
Ta, što carevom upravljaju voj',	444
Ta, car Sulejman lakrdiju daj',	445
„Čujete l' me vi, moji veziri!	446
Kada beže dođe Osmanbeže,	447
svaki mu mora da poljubi ruku,	448
Jej, 'nakog bega u svem carstvu nema.‟	449
Jedan je vadže poljom upravijo,	450
jer se, braćo, Bošnjak prigodijo	451
—Bože mio, ko bi vadže bijo?	452
Mehmed hodža, od careva vića,	453
na hizmetu cara Sulejmana,	454
a kod čohe stoji na vratima—	455
svojej se je Bosni zaželijo.	456
Pred Bošnjake svoje upravijo,	457
a kad i' je očima vidijo,	458
Mehmed hodža ruke razavijo,	459
„Jej, a đe s'e, djeco, Bošnjaci junaci?	460
Car vas čeka k'o ozeb'o sun'.‟	461
A da viđamo, moja braćo drag',	462
a Ibro stiže, pa mu salam vik',	463
a pade konju po perčinu svome	464
da hodžine von poljubi ruk',	465
a ne da ruke Mehmed efendi',	466
vem se j' hodža š njima pozdravi'.	467
Ta, kad su rekli da su zdravo bil',	468
„To, djeco draga, Bošnjaci junat',	469
To, i ja jesam od Bosne careve,	470
vod Bihaća i Une ledene.	471
E, služim cara dvadiset godina,	472
ja Bošnjaka još viđavo nisam,	473
evo, djeco, već dvadiset godina.	474
Pred vas doš'o da vam adat kažem,	475
da obraza ne bi izgubili.	476
Djeco draga, Bošnjaci junaci,	477
kad viđate devletovu vojsku,	478
nemojte se vojske preplašiti,	479
kojoj kraja ni hesapa nema.	480
Prvi je kuvet Boga velikoga,	481
Namah za njim cara stambolskoga.	482
Sine dragi, beže Osmanbeže,	483
trista tebe što čeka vezira	484
murtati su, dragoga mi dina,	485
nik'u ne daj da ti ljubi ruku.	486
E, ja djeco moja, Bošnjaci junaci,	487
trista carski' viđate topov',	488
a sve na Hotin grla nagode',	489
a nemojte se toga pripanu'	490
(pauza)
Hej, ta djeco draga, Bošnjaci junaci,	491
Jej, jä ne pazite carevi' vezira,	492
vem pazite Osmanbega svoga.	493
Jej, jä kad viđate carevu džamiju	494
—koja je, djeco, od suhoga zlata,	495
Jej, va šerefeta od dragog kamena,	496
a ne gone je konji ni volovi,	497
Jej, jä već im emer Boga velikoga,	498
u njoj sultan śedi Sulejman',	499
nemoj'te joj ninut napravi',	500
a vi imate Osmanbega svog',	501
za vas će beže ninut učini'.‟	502
A to rekoše, i pred njima krenuo,	503
„Jej, javo, Bošnjaci,         Bog vam davo zdravlje,	504
cara našeg baš veseliša'!	505
Dva pevajte, va dva vodpivaj',	506
k'o kad ste kome pošli u svatov'!‟	507
A zapivaše Bošnjaci juna-	508
ci. Ugledaše carevi vezi-	509
ri. Jedan, braća, u drugoga gu-	510
ra, „Pogledaj de carevi' Bošnja-	511
ka. Zar će mu oni Hotin osvoji-	512
ti? Šarene se baš k'o i volovi.‟	513
Je, baš je istina što je vezir kaz'o	514
—kad i' sultan viđa Sulejmane,	515
grozne njemu suze navališe.	516
„Kuku, jadna Bosno, do ed'ela.	517
Je, zar ti je težak dukat-carevina,	518
kad mi gola ideš vojevati	519
brez haljina u carevu vojsku?‟	520
He, jä neg' prolaze kraj carske džamije.	521
Svaki gleda u perčin hajvan',	522
beg je džamiji ninut napravi'.	523
A kad Osmanbeg vojsku zastavijo	524
z desne strane do rađanja sun',	525
E, poletiše carevi vezi',	526
O, po itlaku cara čestitog.	527
Ne da beže od sebe-ka ruk',	528
vem se beže š njima pozdravi'.	529
Kad su rekli da su zdravo bili,	530
dopadoše četiri pašalije,	531
„Osmanbeže, tebe care traži,	532
da te nosimo vu carsku džamiju.‟	533
Sinu sablja Ibre bajraktara,	534
„Nose vas vrazi, pašalije carske!‟	535
Jej, „Jä vas ne hrani beže Osmanbeže,	536
vi ne mi njega nositi nećet'!	537
A beže Ibro hrani bajraktar',	538
a Ibro će ga pred cara vodniti.‟	539
Namah je Ibro bega pograbi',	540
a Bošnjaci sablje votvoriše,	541
vOsmanbega vu halku latiše.	542
E, jä njima veli Mehmed efendija,	543
„Što to, djeco, vako Boga znate?‟	544
„Mi čuvamo gospodara svoga,	545
ne damo mu glave brez galame.‟	546
„Man'te djeco, vako Boga znate.	547
Da vi znate što 'va glava znade,	548
veselim bi srcem zapivali.	549
Sad će Bosnu da ogrije sunce.‟	550
Jej, ja donese ga Ibro do džamije,	551
džaminska se vrata otvori',	552
a neg' Osmanbeg u džamiju stup',	553
a u kojoj je sultan Sulejman.	554
A luda glava bega Osmanbega	555
—samo mu je šes'n'esta godi'—	556
To, ninut dade, turski salam vik',	557
E, car Sulejman salam otprimi'.	558
Ta, careve je skute poljubi',	559
E, va car bega rukom pogladi',	560
„Ta, lalo moja, beže Osmanbeg,	561
jesi l' multi Bogu i ferman',	562
Ej, i sultanu, caru Sulejman'?‟	563
„Ta, jesam, care, dragovolbejan.‟	564
„E, sine dragi, beže Osmanbeg,	565
ja sam ovdi već sedam godina,	566
sedam ovdi postim ramazana,	567
a ratujem sa četiri kralja	568
—a zaludu, obadva mi svita!	569
Još kamećka ja odbijo nisam,	570
a od grada bijela Hotina	571
vrata ne znam na koju su stranu—	572
pa sam tebi ferman opravijo.	573
Ti ćeš 'a na mom mistu ostanuti,	574
svom ćeš sə mojom vojskom upravljati,	575
a ja krićem do Stambola svoga,	576
E, mer'ma nemam za osmu godinu.	577
Je, do sad si beže bijo Osmanbeže,	578
a vod sada Bosna Osmanbeg.‟	579
A odmah care lakrdiju daj',	580
a neg' haznedar carev uskoči',	581
a pred bega unese haljine	582
da se beže vu džamiji spreje.	583
To, svoje svlači, careve vobla'	584
—E, sad će biti čudo govorit,	585
Ta, dok se beže vu džamiji sprem'—	586
E, jer obuče gaće i košulj',	587
Ta, kako vele, od bijele svi'.	588
E, da viđamo carskog haznedar,	589
Ta, on mu pruži vezene čakši'	590
—O, kovče zlatne, đumišli ploče,	591
O, dva mu krila došla do koli',	592
Ta, na dvi strane dvi valmazli gran-	593
e, po kolini' misecovi zlatni.	594
E, pa mu dade dva para gičermi,	595
jedna je mavna, va druga tamamna,	596
jedna crv'na, va druga zelena	597
—Je, na jed'oj su toke i ilike,	598
va na drugoj džebe pozlaćene—	599
zlatna mu krila pritegla ramena,	600
Jej, na šesdeset mista prelomljena	601
k'o vu pravog careva vezira.	602
Jej, jä neg' mu dade pasa devirnjaka	603
—kratak nije od dvan'es' arši',	604
a neg' na njemu šesdeset tuli',	605
a sve je zlatna, i konje srebre',	606
a nek' i' beže voko sebe steže	607
vod pripone pa do sise liv'.	608
To, dodade mu srmali silah	609
—E, treća čanta vod žežena zla',	610
sviju i' trijes' ima i četir'—	611
Ta, za pas mali trpa dževe'dar',	612
jedno Graci, drugo Venedirci,	613
vono Graci vu Graci praviti.	614
(pauza)
Jej, ono Graci vu Gracu praviti,	615
Venedirci čak u Veneciji,	616
a u bijeloj zemlji Veneciji,	617
a zlatni' kapa, vezeni' kundeka,	618
dva kremena dva draga kame'.	619
To, razmak'o je vobi puške ma',	620
E, čuvo jesam, palom okovan'	621
—sva mu je pala vu zlatu zaspala,	622
kore su joj od filjeva zuba,	623
a balčak je od srme kaljani,	624
na balčaku dva kamena draga—	625
pala košta po carevog grada.	626
Još bi i to kralju šala bila,	627
(pauza)
Je, Ta s malim ga je ćurkom zagrnuo,	628
Je, doš'o je begu do svilenog pasa,	629
četiri puca na njemuka bilo	630
—E, jä prvo košta stotinu dukata,	631
Ta, jer je, braćo, vod suhoga zlata,	632
Jej, jä drugo košta dvista madžarija,	633
a treće, kažu, tri pune stoti',	634
a četvrto je od pō litre vi',	635
a pod junačkim vratom previje,	636
a ono košta četiri stoti',	637
a kad bi junak njekud putova-	638
vo, pa junačka ižednila du-	639
ša đe bi stig'o do vode stude-	640
ne, neg' odvrne puce ispod vra-	641
ta, mog'o bi piti, dušu napoji-	642
ti. Kad se napije, na burmu previ-	643
je, dok putuje, čaša ne tribuje.	644
Je, jä još bi i to kralju šala bila	645
—na prsama dva nišana zlatna,	646
jer je većil cara Sulejmana.	647
Je, dadadje mu kalpak i čelenke	648
—kapa j' imala trin'es' čelenaka,	649
na trin'estoj pero paunovo,	650
Je, a svaka je od žežena zlata,	651
pero hoda, va sve trin'es' voda,	652
svakoj kaže koji vitar puše.	653
Je, oko je kape poša zamotana	654
—sama poša tri stotine groš'—	655
al' po njojzi saruk ahmedija	656
—dvista žuti' košta madžari'—	657
k'o u pravog careva vezi'.	658
Ta, velikim ga ćurkom obgrnu'	659
—svega je butum bega zagrnu'	660
vod čizama do junačkog vrata—	661
niz dve strane dvi valmazli grane,	662
va po njima vod -, sve drago kamenje,	663
niz rukave od zlata munare,	664
na pleći mu zmija previjena,	665
od suhoga zlata napravlena,	666
u šezdeset kola savijena	667
—digla je glavu na rame junaku,	668
vusti drže valem kamen dragi.	669
(pauza)
Usti drže valem kamen dragi	670
—kad bi junak nekud putovavo	671
s onom noći kad miseca nema,	672
odsen baca za polu sahata.	673
Jej, onda mu veli sultan Sulejmane,	674
„Lalo moja, vOmerbegovi',	675
sad ti vostaje' pod gradom Hoti'.	676
Bila je prava cara Sulejman',	677
a od danaś 'e Bosne Osmanbe'.	678
Care odlazi do Stambola svoga,	679
va ti vosta' da vupravljaš voj'.	680
To, tri miseca odmaraj Bošnjak',	681
E, val' i' hrani sa carevom hran',	682
E, vu četvrtom počni vojeva'.	683
Evo tebika pō fermana mog',	684
i na njemu pō muhura zlatna,	685
polovina sa mnom do Stambola.	686
Kad ti ova polovina dođe	687
od meneka iz Stambola moga,	688
onda hajde zavičaju svome.‟	689
Tako sultan veli Sulejmane.	690
Je, odma' je care emer učinijo	691
da se oblače Bošnjaci junaci,	692
Je, jä u haljine k'o carski vojnici	693
obukli se Bošnjaci junaci.	694
Je, jä sultan care lakrdiju daje,	695
vlatan begu čador razaviše	696
—po tom se beže pozna Osmanbeže	697
Ta, da je većil cara čestitoga—	698
a sultan care sve zo'nu vezire.	699
Kad su mu stale pred zlatnu džamiju,	700
(pauza)
Je, jä car Sulejman iz džamije kaže,	701
Je, „Ja čujete l' me, paše i veziri!	702
Je, evo ja krićem do Stambola grada,	703
a vostavljam Bosnu Osmanbega.	704
Je, Danas je prava Bosne Osmanbega,	705
svom će mojom upravljati vojskom,	706
Jej, al' von je većil cara čestitoga.‟	707
Šehulislam na noge skočijo,	708
Je, odma' je, braćo, dovo provučiju,	709
a dova bide Bosni Osmanbegu.	710
Je, jä Osmanbeže iz džamije krenu,	711
a dočeka ga Ibro pred vratima.	712
Je, jä, braćo, ciknu baš k'o bodinica,	713
„Ta ne žalim danas umirat,	714
O, neg' sam viđ'o Osmanbega svog	715
da mi je starī od svakog vezir-	716
a. Gospodaru, molim tvoje ruke!‟	717
Je, jä neda beže, ni govora nejma,	718
a neg' Bošnjaci bega pograbiše,	719
Je, jä na b'jele ga ruke podigoše,	720
Ta, braćo draga, pismu zapival',	721
„O, što smo šćeli, evo smo dobil',	722
a gospodara, Osmanbega svoga!‟	723
Je, a dok Osmanbeg pod čador uniđe,	724
trista stade carevi' vezira.	725
Kaplenpaša i Šaranbegoviću	726
—dva sestrića kralja Francuzlića,	727
carevom su upravljali vojskom—	728
sitnu knjigu na kolenu grade,	729
„Ta ujače, Francuzlija kralju,	730
mili kume, ne uzdaj se u me!	731
Nije prava sultan Sulejmana,	732
sad je sva prava Bosne Osmanbega.	733
Sad se meni čini na pameti,	734
sav će nami kuvet oduzeti.	735
E, jä neg' od trista carevi' vezira,	736
beg je jednog stek'o prijatelj-	737
a, Tatarpašu vod Tatara car',	738
iz zemlje koje, od Tatara car'.	739
Džamija krenu do Stambola grada,	740
vu džamiji sultan Sulejmane.‟	741
Dok je džamiju beže ispratijo,	742
vodma' je beže na noge skočijo	743
—taj ne čeka ni tri bila dana,	744
jä kamoli tri puna miseca—	745
kroz carevo vokrenuvo vojsku,	746
za njim gleda i staro i mlado.	747
Murtati su svakom dotužili,	748
va govore carevi vojnici,	749
(pauza)
„Eh, ne bi li mijo Bog drag' o'nedeo,	750
Je, da nam se ne bi murtat pregodijo.‟	751
Je, jä beže pita Tatar-padišaha,	752
„Je, kakvi su vovo carevi tobori?‟	753
„Ovo su, beže, carski meterizi.	754
Je, vavi' nam daju kaik tumbasove.‟	755
A kad to beže čude Osmanbeže,	756
„Je, žalosni care, tvoje ratovanje,	757
a preko vode da se kraljom tuče!‟	758
Je, jä vodmah beže tembi' učinijo	759
da se vopale carski meterizi.	760
He, jä neg' dvadiset drmnu i četiri,	761
a preko Hotke kaik pribaci',	762
a na sindžire kože bivolov',	763
Ta, odma' beže napravi ćupriju.	764
Je, taj ne čeka ni tri ure jakje	765
kako je, braćo, cara ispratijo,	766
na Hotku je tumbas nabacijo,	767
va na kaik kože bivolove,	768
a ćupriju beg je napravijo,	769
pa najuri devletovu vojsku.	770
Jej, jä tamam dana oko podne bilo,	771
da prelaze pod Hotin bijel'.	772
O, braćo draga, pregrcava voj'.	773
A kad je dana ikindija bila,	774
beg je Hotin u halku vuze'.	775
To gledaju sve četiri kral-	776
ja. vA vu bega nema mirova-	777
nja. Dade beže tembi' vod sebe-	778
ka da s' opale tri topa care-	779
va, koji jesu od Bagdata gra-	780
da—Tunus topa, veliki Zelen-	781
ko, kažu Riđo da ga većeg ne-	782
ma—oni žderu trista oka praha.	783
Eh, kako je care doš'o vojevati,	784
nikada se opalili nisu,	785
nisu dali carevi veziri.	786
Oni trgaju kule i zidove.	787
Kad su, braćo, puknuli topovi,	788
provališe u Hotin kameni,	789
namah bi mogli ići konjanici,	790
naporedu dva'jes' konjanika.	791
Ču se grlo svih četiri kralja,	792
„Je, jao Turčine, Bosna Osmanbeže,	793
a nemoj više paliti topova,	794
a i po gradu ne ruši sib'jana!	795
Nami radi sokak napraviti,	796
a mi ćemo Hotin ostaviti.	797
Samo nam nemoj hilne napraviti,	798
iznenada na nas navaliti.‟	799
Al' u bega mirovanja nejma,	800
vodma' him je sokak napravijo,	801
na sokak je Bošnjake junake	802
—niko se ne smi na zemlju sagnuti	803
da bi na njih travu nabacijo,	804
jä kamoli pušku vopalijo,	805
jer je vjera tvrđa vod kamena.	806
Taj dan prođe, tavna noćca dojde,	807
a kraljeva izgrcava vojska.	808
Kad je bijeli sabah objelijo,	809
Je, jä i Hotin je prazan ostanuo,	810
vu Hotin je beže vuskočij'.	811
Car ga je tuk'o za sedam ne -,         za sedam godi',	812
a beg nije ni sedam sahata.	813
Još ni puške vopalili nisu,	814
u Hotin su zdravo vuskočili,	815
u njemu beže pravo postavijo,	816
sitnu knjigu on sultanu gradi,	817
„Devlet care, drago vogrijanje,	818
jesam li se tebi odužijo?	819
Evo sam ti Hotin osvojijo,	820
kilerhanu tvoju odtvorijo,	821
a ni puške nisam vopalijo.	822
Je, hoću li svoju vojsku rasipati?	823
Beg bi išao dragu milovat.‟	824
A napravijo, val' je vopravij'.	825
Kud se vila, do Stambola svila,	826
caru je drago čem hesaba ne'.	827
Kada je, braćo, knjigu pročitaha,	828
To, drugu gradi Bosni Osmanbeg',	829
„Zvao te nisam na sedam sahat',	830
Eh, vesim, beže, na sedam godi'.	831
Ta, kad ti dođe pō fermana moga,	832
vonda hajde zavičaju svome.‟	833
Je, tu će beže zimu zimovati.	834
Jesen prođe, pola zimi dođe,	835
va Bošnjaci pismu zapivaše,	836
„Kako ćemo lita dočekati	837
da nam beže krene vojevati?‟	838
A š čim prva cvit' nedelja dođe,	839
i Osmanbeg-ka vojevati pojde	840
od Hotina Bujur Kamenici.	841
Tudi su se kralji zadržali.	842
Kad pred silom bega opaziše,	843
Kamenicu praznu ostaviše.	844
Tu je beže zdravo vuskočijo,	845
va ni puške nije vopalijo.	846
A sultanu sitnu knjigu gradi,	847
„Preuzeo sam Bujur Kamenicu.‟	848
Tu je beže zimu zimovavo,	849
a na lito rano podranijo.	850
Beg okrenu Herdžoginu gradu,	851
i tu su se kralji zadržali.	852
Kad pred silom bega opaziše,	853
i Herdžogin prazan ostaviše.	854
Tu je beže z'avo uskočijo,	855
knjigu posl'o sultan Sulejmanu.	856
Eh, tudi je, braćo, zimu zimovavo,	857
va na lito rano podranij',	858
a neg' okrenu Krešu i Pakreš',	859
a i tu su se kralji zadržali.	860
Kad pred silom bega vopazil',	861
ostaviše Krešu i Pakreš.	862
Tudi je beže zdravo vuskočijo,	863
i tu svoju pravu postavijo,	864
javijo se caru Sulejmanu	865
gdje se nalazi, vu kojem je gradu.	866
Tu je beže zimu zimovavo,	867
a na lito rano podranijo,	868
Karavlaškom carstvu okrenuvo,	869
Karavlaškom i Karabogdanskom.	870
Tudi su se kralji zadržali,	871
oto misto jesu ostavili.	872
Tu je beže zdravo vuskočijo,	873
I tu svoju pravu postavijo.	874
Je, a braćo draga, zimu zimovavo,	875
va na lito rano podranej',	876
a maloj jadi vukraj sinjeg mor'	877
—mala je ada, trijes' i tri grada—	878
tudi su se kralji zadrža'.	879
To, Aziju su Malu napušća',	880
E, tu je beže zdravo vuskočij',	881
E, braćo, svoju pravu postavij',	882
javijo se caru čestitom',	883
„Hoću li, care, dalje vojevat?‟	884
A car mu je drugu povratijo,	885
„Vojuj, beže, i sedmu godinu!‟	886
Eh, tu je beže zimu zimovavo,	887
a na lito rano podranijo,	888
va pod Herdelj u Rusiju siđe.	889
Moska voda Herdelj opasala,	890
preliva se vu ledeno more.	891
Odma' je beže tembi' vučinijo,	892
opališe kad-, -carske meterizi,	893
preko Moske tumbas prebacijo,	894
na kaike kože bivolove	895
—odma' beže napravi ćupriju,	896
a devletsku pregrcava vojsku.	897
Je, kad mu je dana oko podne bilo,	898
stiže ferman iz Stambola dev',	899
„A Osmanbeže, svu povraćaj vojs',	900
a tebi dalje vojevanja nema.‟	901
Beg ga dere, val' pod noge ste',	902
jer von čeka za polu fermana,	903
što mu je sultan rek'o Sulejmane.	904
Eh, otoga nije care opravijo,	905
vesim majka cara čestitoga,	906
jer je sestra Moskovića kralja.	907
Žavo joj brata Moskovića bilo,	908
stog' je begu ferman opravila	909
—al' je beže ferman izderao,	910
jer on čeka pō fermana carskog.	911
Taj dan i prođe, i noćka rano dođe.	912
Da viđamo carevi' vezira.	913
Osmanbeg je sanak utvrdijo	914
i pospali Bošnjaci junaci,	915
a veziri svu vratiše vojsku,	916
oćeraše kuvet i topove.	917
Još bi i to kralju šala bila	918
—prerizaše kaik tumbasove,	919
razvališe na vodi ćupriju.	920
vOsmanbegu vuticanja nema,	921
sām je, braćo, vost'o Osmanbeže,	922
i Bošnjaka za dvan'es' hiljada,	923
už njega vadže Tatar-padišaho,	924
i Tatara za dvan'es' hiljada.	925
Kad vu jutro beg je podranijo,	926
grozne proli suze niz obraze.	927
Je, jä prebudijo Bošnjake junake,	928
„Braćo draga—Bog vam davo zdravlje!—	929
da bi bježali, uticanja nejma	930
ven da bi živi vu vodu skakali.	931
A svakom je žavo umirati	932
—koji danas žali umirati,	933
nek' se preda Moskoviću kralju,	934
meni na njega krivo biti neće.‟	935
Svi vrisnuše, pa mu govoriše,	936
„Predavanja ne do vumiranja!‟	937
„De te, braćo, da se halalimo.‟	938
Mumc' se grle, miđu voči ljube,	939
jer viđaju, red je umirati.	940
Mosković je pendžer odtvorijo,	941
„Đe ti je kuvet i careva vojska?‟	942
Od Herdelja vodtvori kapiju,	943
na kapiju izgrcava vojska.	944
„Predajte se, va ne gub'te glava!‟	945
Svi rekoše, „Predavanja nema!‟	946
Beg Osmanbeg zavrnu rukave,	947
pred njim Ibro vridan bajraktaru	948
prvu na se vatru izmamiše,	949
va četiri kralja dočekaše.	950
Aman, braćo, nemila vudarca	951
kad malica silom se stopila.	952
(pauza)
Hje, Ta, neg' četiri kralja dočekaše.	953
Je, jä vaman Bože, nemila vudarca,	954
Ta, grdni' sila, va krv se proliva.	955
Je, jä vavjek viču sve četiri kralja,	956
„O, predaji se, beže Osmanbeže,	957
Je, jä predaji se, va ne gub'te glava!‟	958
A predavanja nije do vumiranja.	959
Je, kako je, braćo, primila se kavga,	960
kad je treći sahat nastupij',	961
poginu vadže Tatar-padišah,	962
a i Tatari svi su izginul',	963
a još se cuju Bošnjaci junaci.	964
Jeh, kad je četvrti sahat nastupijo,	965
svi Bošnjaci ligom izginuli,	966
sām je Ibro vost'o bajraktaru,	967
jä i kod Ibre beže Osmanbeže.	968
'rukaj Ibren stoji bajraktara,	969
„Osmanbeže, izdavanja nema	970
—evo ti vjera!—baš do umiranja.‟	971
Al' mu je jednom Ibro zamuknuvo	972
—Osmanbegu voči utekoše,	973
on ogleda bajraktara svoga—	974
mrtov Ibro sa valata frci,	975
sām je beže vost'o vOsmanbeže.	976
Ču se grlo sve četiri kralja,	977
„Ne merete bega ufatiti,	978
trgajte mu noge đogatove!‟	979
Nabaciše tanke ćenevire,	980
prepletoše noge đogatove.	981
Kad je đogat zemlji poletejo,	982
sa đogata Osmanbeže frci.	983
Jo, va jedni begu na pleća skočiše,	984
a drugi mu ruke savezaše,	985
a u Herdelj bega oćeraše.	986
Sejire ga sve četiri kralja,	987
pred njega dođe Moskoviću kralju.	988
„Naske goniš, sedma je godina.	989
Nami hilne napravijo nisi,	990
nit' tebi se dogoditi neće.	991
Osmanbeže, u go -, u mo -,	992
Osmanbeže, u mojoj avliji	993
dobro slušaj što ti kralju kaže.	994
Pokloni se ovom gospodinu,	995
desnu moju, de, poljubi ruku,	996
odma' ideš Bosni plemenitoj.‟	997
Nasmija se beže hOsmanbeže,	998
„Poklonjanja nije do vumiranja,	999
od mene radi što je tebi drago!	1000
Bog hotijo, ti me ufatijo,	1001
meni se čini i ja zaradijo.‟	1002
Je, na njeg' je kralju čelik navalijo,	1003
—voko nogu ljute bukagij',	1004
a na mišice čelikli lisic',	1005
a oko vrata toku čelikovu—	1006
vu zildan ga zatvori nevolj'.	1007
Odo tog dana za trin'es' godi'	1008
ne gleda beže sunca ni misec',	1009
crne zemlje ni zelene trave,	1010
ni vonoga ko po zemlji hoda,	1011
vavik na dnu leži vu nevolji.	1012
Četrn'esta nastaje godina,	1013
Mosković je zadobijo sina,	1014
s Lehovićom skumov'o se kraljom	1015
iz Nurima, čak iz Italije,	1016
Lehović je na kumstvo njemuka.	1017
Ohto čemu eglen zametnuli?	1018
Mosković se Lehoviću fali,	1019
„Jeh, jä mili kume, Lehoviću kralju,	1020
imam sužnja na dnu vu nevolj',	1021
a od Glasinca bega Osmanbeg',	1022
a Osmanbega vOmerbegovića.‟	1023
Kad to čude Lehoviću kralj',	1024
To, braćo, jeknu, sva vodaja zvek',	1025
„E, mili kume, Moskovićo kralj'!	1026
Ta, daj menika Bosnu vOsmanbeg',	1027
jer kad je kavga na Kosovu bi'	1028
—E, kad su oba cara vojeval'—	1029
Ta, njegov ćaća moga ufati,	1030
E, živu mu je ṷoči izvadi',	1031
Ta, ja bih zajem zajmom povrati'.‟	1032
„Nedam, kume, zakona mi moga!‟	1033
„Daj mi ga prodaj, Moskoviću kralju,	1034
mi ćemo danas kumstvo prekršiti!‟	1035
vA govori Moskoviću kralju,	1036
„Nećemo danas kumstva prekršiti.	1037
Daćeš meni dva topa ledena	1038
—Žulju krlju, Zelenku mangalu—	1039
što čuvaju tvog Lehova grada.‟	1040
„Je, jä hoću, kume, hatora mi moga!‟	1041
To rekoše, senet potpisaš'.	1042
„A izvedi mi katilina mog!‟	1043
A izvedoše bega iz nevolje,	1044
sa njegaka čelik ukidoš',	1045
a na ruke mu gajten navališe,	1046
Lehović ga u đemiju baci.	1047
„Ljuta zmijo Bosna vOsmanbeže,	1048
sićaš li se vonoga zemana	1049
kad su voba cara vojevali	1050
na ravnome polju Kosovome?	1051
Pa tvoj ćaća moga ufatijo,	1052
'vakom ga je smrcom umorijo:	1053
živu mu je dva voka vadijo,	1054
va sa živa još kožu golijo.	1055
Je, jä dok ja Lehu dođem kamenome,	1056
ja ću ti zajem zajmom povratit.‟	1057
Lehović krenu svojoj Italiji,	1058
a neg' dan po dan, a konak po konak,	1059
kad je stig'o zavičaju svoj',	1060
Ta, bega neće vu zildan nevolj',	1061
Ta, vesim, braćo, vu šikli odaj'.	1062
Po njega mehko stere i debel',	1063
a na bega ragbet navalijo	1064
—s mora smokvu, sa čaršije halvu,	1065
premače mu mesa jagnetine	1066
i crvena rumenoga pića.	1067
Oda tog dana za polu godine,	1068
sedmi je misec nastupijo,	1069
sām govori beže Osmanbeže,	1070
„Krv mu halal na obadva svita!‟	1071
Jedno jutro poletiše vrata,	1072
va na vrata Lehoviću kralju,	1073
iz ramena razbacijo ruke,	1074
poletijo, bega zagrlijo,	1075
miđu vrane ṷoči poljubijo,	1076
„Kako ti strikan Hasan alajbeže?	1077
Kad si, beže, vod Glasinca krenu,	1078
je l' ti bila živa tvoja majka?‟	1079
Je, kad je za majku bega upitavo,	1080
va vuz bega višnja boja poj'.	1081
„A hani hani, beže Osmanbež',	1082
Ta, kad je kavga na Kosovu bil',	1083
a kad su voba cara vojevali,	1084
tvoj je babo mene ufatijo	1085
—jä, mene su bili ufatili Turci,	1086
va tvoj 'e babo njima govorijo,	1087
‚Puš'te meni ovog dušmanina,	1088
ja ću mu živa dva voka vaditi.‛	1089
Mene su njemu Turci dozvolili,	1090
von me svede do Glasinca svoga,	1091
tvoja mene hranila je majka	1092
brez izmine za polu godine.	1093
Kad je sedmi misec nastupijo,	1094
tvoj je babo konja poklopijo,	1095
mene za se metnuo na đogata,	1096
svojim ćurkom mene zagr -, zaklonijo,	1097
Je, jä pronijo me do morske vobale.	1098
A evo zeman po zemanu dođe,	1099
i ja ću tebi zajem povratiti.	1100
Ako 'š, beže, biti kod meneka,	1101
ako 'š ići Bosni plemenitoj,	1102
samo nejdi do Stambola grada!	1103
Murtati su tebe optužili,	1104
jer su stigli carevi veziri,	1105
pa tužidbu na te preložili	1106
kā d' si se pred'o Moskoviću kralju,	1107
va vuza se Bošnjake junake.‟	1108
Osmanbeže Lehoviću kaže,	1109
„Ja ću ići do Stambola grada.‟	1110
Namah kralju vopremi đemiju,	1111
vu đemiju metnu Osmanbega,	1112
beg okrenu do Stambola grada,	1113
a Lehović osta vu Lehovu.	1114
Sve dan po dan, a konak po konak,	1115
jednu večer u ponoći tavne	1116
đemirdžija zastavi đemiju,	1117
„vOsmanbeže, putovanja nema,	1118
ovdalen je zatvorito more.	1119
Sad je prava cara Sulejmana.‟	1120
Osmanbeže iz đemije frci,	1121
đemirdžija zakrenu đemiju.	1122
E, jä viđa beže Stambol po temelju,	1123
jer se Stambol po temelju svit'.	1124
Tudi je beže danak dočeka'.	1125
U jutru malu lađu vugledavo,	1126
i vu lađi viđa ihtijar',	1127
Ta, bijela brada, prnjova libad'	1128
—E, pozna vonog Mehmed hodžu star',	1129
Ta, koji ga je, braćo, dočekavo	1130
kad je beže stig'o do Hotina.	1131
Je, Mehmed hodža bega ugledao,	1132
kod obale lađu zastavijo,	1133
pa izađe, turski salam viknu,	1134
tužan šužanj salam odprimijo.	1135
Kad su rekli da su zdravo bili,	1136
„Drago djete, ti Stambolu nejdi,	1137
jer u Stambol ni unići nećeš.	1138
Nije prava sultan Sulejmana,	1139
vem je prava Šaranbegovića.	1140
Oto, he! su mene odbacili,	1141
iz Stambola Ćupriliju staru,	1142
isćerhali četrn'es' godina.	1143
Je, jä ven ti hajde svojoj Bosni, sinko.	1144
Murtati će za te opaziti	1145
i fermane na te navaliti	1146
—nemoj, sine, ni na jedan doći	1147
dok ne dođe za polu fermana.‟	1148
To rekoše, pa se rastadoše,	1149
Osmanbeže svojoj Bosni krenu.	1150
Sve dan po dan, a konak po konak,	1151
kad mi je zeman bio po zemanu,	1152
stiže beže na Glasinac carski	1153
više svoje vod kamena kule,	1154
mila braćo, na tri ure jake	1155
a do svoje crvenke jabuke.	1156
Pod jabukom bunar voda hladna,	1157
napi se beže bunar vode hladne.	1158
„Davori moja crvenka jabuka!	1159
Dvadiset je i jedna godina	1160
Je, jä kako nisam ovdi dolazijo,	1161
a u tvome se hladu razhladijo.	1162
A dok sam bijo na Glasincu svome,	1163
svakog petka, kašnje bi dumaja,	1164
ja ovdi-ka konja dojahavo.‟	1165
Je, jä u besidi u kojoj je bijo,	1166
modar se je ṷoganj prelomijo.	1167
Je, kad pogleda beže Osmanbeže,	1168
poljom se je valaj pomolijo,	1169
pred alajom momak na valatu	1170
—zeleni ga bajrak poklopijo—	1171
za njim adže ide na đogatu	1172
—pozna strica Hasan alajbega.	1173
Osmanbeže peškir izvadijo,	1174
na zelenu travu razkrilijo,	1175
jer je, braćo, šužanj zašužnjijo	1176
—vrana je brada prsa zatrpala,	1177
crna kosa pala po plećima,	1178
a nokti se na dlan zavratili.	1179
Ta, bajrektar do njegaka dođe,	1180
salam dade, konja zastavijo,	1181
„Tužan šužanj, od kojeg si grada?‟	1182
„Ja sam, sine, od carske Kladuše.	1183
Ako si čuvo Parmaksuz Alagu,	1184
vojev'o sam begom kod Hotina.‟	1185
Momak vrisnu, val' mu govorijo,	1186
„Jesi li moga babu opazijo,	1187
moga babu Ibru bajraktara?	1188
'Vako meni moja majka kaže,	1189
š njom je bijo tri pune nedilje,	1190
nama' je krenuo begom vojevati.‟	1191
„Jesam sine, dragoga mi dina,	1192
jer sam viđ'o svojima vočima	1193
kad ti je babo izgubijo glavu	1194
pod Herdeljom, kod Moske ledene.‟	1195
Je, momak mu baci žutu madžariju,	1196
a kod jabuke vodjaha valata,	1197
kuka, plače, da s' utiši neće.	1198
Stiže vadže Hasan alajbeže,	1199
salam dade, pa je govorijo,	1200
„Šužanj dragi, ko si i oklen si?‟	1201
„Ja sam, adže, vod carske Kladuše,	1202
mene viču Parmaksuz Alaga,	1203
vojevao sam begom kod Hotina.‟	1204
Njega Hasan pita valajbeže,	1205
„Da mi sinovca opazijo nisi,	1206
mog sinovca bega Osmanbega?‟	1207
„Na mom krilu i desnom kolinu	1208
tvoj sinovac ispušćav'o dušu	1209
u tavnici Moskovića kralja,	1210
ja kroz mazgal ga bacijo vu more.‟	1211
Adže mamna vodjaha đogata,	1212
pet stotina što ima svatova.	1213
Kada mlada stiže na đogatu,	1214
kod jabuke vodjaha đogata,	1215
a zamoli Hasan alajbega,	1216
„Ja bi' išla šužnjem govoriti.‟	1217
„Hajde, ćeri, kol'ko će vi drago.‟	1218
vOna je šužnju poljubila ruke,	1219
„Tužan šužanj, od kojeg si grada?‟	1220
„Ćeri draga, ṷod carske Kladuše.‟	1221
„Da mi nisi svekra vopazijo,	1222
Ta, mog svekra bega Osmanbega?‟	1223
Už njegaka višnja boja pođe,	1224
val' je tudi srce zastavijo,	1225
tudi nije suze utrošijo,	1226
„Tvoj je svekar teslim davo dušu	1227
na mom krilu i mome kolinu	1228
vu tavnici Moskovića kralja.‟	1229
Je, jä vona dreknu, gerdan odapela	1230
—na gerdanu stotinu dukat'—	1231
a pered njega na krpu bacil',	1232
a pade, braćo, po zelenoj travi,	1233
zemlju moli da joj prima tel',	1234
To, Boga fali da joj prima duš',	1235
„E, kad sam 'vako ja nesretna glav'.‟	1236
Pomoli se momak na garvanu,	1237
jedekom on vodi dorata,	1238
a kad je dorat šužnja ogledavo,	1239
Bože dragi, što s' od konja radi,	1240
jer je poznao sahibiju svoga,	1241
po dva koplja u havaje skače!	1242
Na garvanu mali Mehmedbeže,	1243
„Dur' dorate babe roditelja!‟	1244
Momak stiže, sa garvana frci,	1245
vobje šužnju poljubijo ruke.	1246
„Tužan šužanj, od kojeg si grada?‟	1247
„Sine dragi, ja sam od Kladuše.‟	1248
„Da mi nisi babu vopazijo,	1249
moga babu bega Osmanbega?	1250
'Vako meni moja majka kaže,	1251
š njom je bijo četiri sahata,	1252
pa bere krenu na carevu vojsku.‟	1253
„Tvoj je babo teslim davo dušu	1254
na mome krilu i desnom kolinu	1255
vu tavnici Moskovića kralja.‟	1256
Momak pade po zelenoj travi,	1257
„Dragi Bože, de mi primi duš',	1258
E, mila zemljo, de mi primi telo!‟	1259
(pauza)
Jeh, Ta, u tom mlada metnula obdulju,	1260
Jeh, jä od jabuke do begove kule.	1261
Je, jä poletili konji obduljaši,	1262
za njima, braćo, krenuše svatovi.	1263
Je, jä da viđamo bega Mehmedbega,	1264
Ta, tužan šužanj kod vode bunara.	1265
Je, jä „Hajd', babina vuzjaši dorata,	1266
Ta, hajde s nami mojoj biloj kuli.‟	1267
Je, jä da je, braćo, pogledati bilo	1268
kad je Osmanbeg u sedlo skočijo!	1269
Je, va njegov dorat glavu prevratijo,	1270
a sahibiju griska po nogama,	1271
Je, jä sve je proš'o konje obduljaše,	1272
prvi vOsmanbeg svojoj kuli doj'	1273
—a svoju viđa na pendžeru maj',	1274
a ostarila, oči pogubil'.	1275
Obleti kulu, iz sve glave vik',	1276
„Ta, daj muštuluk, Osmanbegovica,	1277
eto ti sinu vode jadičara!	1278
He, jä još nadili šužnja nevoljnika,	1279
va pred dušu vOsmanbega svoga!‟	1280
Ho, va iz kule izađe sluškinja,	1281
iznese mu boščaluk haljina,	1282
za muštuluk stotinu dukata.	1283
A delija odvede dorata,	1284
Hej, jä beg je śevo kod avlinski' vrata.	1285
Stigla je mlada, stigli su svatov',	1286
a pred svatovi konji obduljaš',	1287
a svatovi su večer večerali,	1288
svako krenu zavičaju svom'.	1289
Na um pade begu šužanj nevoljnik,	1290
Ta, mali beže pred kapiju doj'.	1291
„Bujrum, šužanju, kamenu kulu!	1292
vA nemoj mi noćes zameriti,	1293
He, jer me vel'ka žalost poklopila.	1294
Kamo srića da sam poginuvo,	1295
neg' ovoga vakta dočekavo,	1296
pa da babe ne gledam očima.‟	1297
He, uvede ga vu ćemerli kulu.	1298
Divno kolo kraj odžaka hod',	1299
kolo dvan'es' igra divojak'.	1300
Na odžaku Osmanbegovica	1301
plače, braćo, postiče ugarke.	1302
Hej, šužanje pita dilber divojaka,	1303
„Drage ćeri—Bog vam davo zdrav'!—	1304
bi' l' se i ja kod vas ufatijo,	1305
svoju staru želju namirijo?‟	1306
Je, jä „hajde, vadže, kol'ko tebi drago!‟	1307
A Osmanbeg u kolo uuniđe,	1308
pa navuče kolo do vodžaka,	1309
svoju je starku nogom podfatijo.	1310
Ona vrisnu, vugarek lapila,	1311
„Tužan šužanj—crn ti obraz bijo!—	1312
što si meni mrtoglas donijo,	1313
Zal ti misliš—od Boga ti teško!—	1314
da bi' svom begu vobrez ocrnila?	1315
Nedam u nama ni u zemlji crnoj!‟	1316
Hej, mali je beže za ruku lapijo	1317
—„Draga mati, nemoj ga šibat,	1318
a mogla bi se, nane, pokajat‟—	1319
a odmah šužnja za ruku vuzevo,	1320
vodvede ga vu šikli vodaj',	1321
pred njegaka unese večeru.	1322
Beg večeri, ni mukajat nij',	1323
vem dofati sedefli šargiju,	1324
pa je metnuo preko krila svoga.	1325

Šargiju kucka, va jasno popjeva,	1326
„Davori moja sedefli šargija,	1327
dvadiset je i jedna godina	1328
kako s tobom zapivavo nisam!	1329
Jeh, ja ne čudim se stricu valajbegu	1330
što me danas nije obznanij'	1331
—a vostarijo, voči pogubij'.	1332
A ne čudim se svojoj miloj majki	1333
—ona na me gleda sa pendžer',	1334
Ta, ostarila, ṷoči izgubila,	1335
nije mogla da svog pozna sin'.	1336
A ne čudim se sinu Mehmedbegu	1337
što me danas nije pogodi',	1338
To, jer svog babe nije ni vidij'.	1339
Ta, ne čudim se snahi Mostarki	1340
—E, ne čudim se svojoj Taslidžki'	1341
što me šćede lupiti ugarkom,	1342
jer je mene slabo zapamtila,	1343
sa mnom bila četiri sahata—	1344
vem se čudim svom konju doratu,	1345
kako me je hajvan pogodijo!‟	1346
E, pismu je čula Osmanbegovica,	1347
vOsmanovu pograbila majku,	1348
„Haj', poslušaj dobre popijevke	1349
kako je šužanj u vodaji reda!‟	1350
Dovuče je do vodajski' vrata,	1351
va vobidve skočiše na vrata,	1352
vodtrgaše na krilu šargiju,	1353
jednak' begu hrpu napraviše.	1354
To je mali čuvo Mehmedbeže,	1355
nama' je svoju mladu vostavijo,	1356
a svom babi na krilo skočijo	1357
—grli, ljubi, ne zna da vodstupi.	1358
Pređe snaha, pade kraj njegaka,	1359
dopade strikan Hasan alajbeže	1360
—dvostruko se zametnu veselje,	1361
jer to se voba bega oženiše,	1362
E, jer to se oba bega oženiše.	1363
Obrijali, šužnja uredili.	1364
Nije prošlo ni nedilja dana,	1365
stig'o je ferman iz Stambola grada	1366
—beg ga dere, va pod noge stere,	1367
oda tog vakta misec i godina,	1368
sedam ravni' izder'o fermana.	1369
Kad je osma došla polovina,	1370
beg se sprema, red je do Stambola.	1371
Snaha mu je zadobila sina.	1372
vOsmanbeg joj otvorijo vrata,	1373
„Ćeri draga, ja ću poginuti	1374
dok ja stignem do Stambola bila,	1375
da ti viđam što si zadobila,	1376
u bešiki da ti viđam sina.‟	1377
Svojom ga je rukom pogladijo,	1378
miđu vrane ṷoči poljubijo.	1379
„Živa bila, sina pod'ranila!	1380
Ho'š li babu halaliti svoga?‟	1381
Ona vrisnu kā i kukavica.	1382
Svakim se je beže halalijo,	1383
u vavliji pojaha dorata,	1384
a mali ga prati Mehmedbeže,	1385
„Sine dragi, dobro slušaj majku,	1386
jer joj para u svoj Bosni nema.‟	1387
Svojom ga je rukom pregrlijo,	1388
va vod srca sina halalijo,	1389
a Osmanbeg do Stambola krenu.	1390
Sve dan po dan, a konak po konak,	1391
kad je stig'o vu Stambol bijeli,	1392
ičegje mu konja odvedoše,	1393
a Osmanbeg pred careva vrata,	1394
pred vratima Hodža Ćuprilija.	1395
Salam dade i kod njega stade,	1396
„Čuvaj vrata, vu ruke te ljubim!‟	1397
A Osmanbeg u dairu krenu,	1398
vod daire vodtvorijo vrata,	1399
a sve trista tu nađe vezira	1400
što su š njime kod Hotina bili.	1401
Ninut dade dok u divan stade.	1402
Pō fermana voni pograbiše,	1403
dodadoše sultan Sulejmanu.	1404
Car Sulejman lakrdiju daje,	1405
a na vrata dva idu dželata,	1406
crno telo, krvavo vodelo.	1407
Osmanbega za ruke uzeše,	1408
na vono ga misto dovedoše	1409
đe se ljucke odvaljuju glave	1410
vu dahiri cara čestitoga.	1411
Nasmija se beže Osmanbeže,	1412
„Sad ne žalim izgubiti glavu	1413
—kad je murtat sultan Sulejmane,	1414
što ne bi bili njegovi veziri?‟	1415
Ču se grlo Šaranbegovića,	1416
„Sicite mu sa ramena glavu!‟	1417
Car Sulejman lakrdiju daje,	1418
„Zašto je murtat sultan u Stambolu?‟	1419
„Eh, što bi mi nama' vodvalijo glavu	1420
dok me išta ne bi upitav'.‟	1421
„A de, govori što si navumi'.‟	1422
„A onaj laže ko vami-ka kaže	1423
da sam se pred'o Moskoviću kralju.	1424
Murtati su mene vostavil',	1425
još ćupriju jesu razvalili.	1426
Moja je, care, izginula vojska,	1427
poginuo je Tatar-padišaho,	1428
i Tatari ligom izginuli,	1429
a ja jesam dopavo šužanjstva.	1430
Toliko sam bijo u nevolji,	1431
Lehović me je sebi prekupijo.‟	1432
Prosanicu knjigu izvodijo	1433
što je napis'o Lehoviću kralju.	1434
„Kad se ne bi knjigi virovalo,	1435
muhuru mora Lehovića kralja.‟	1436
Kad je care muhur vopazijo,	1437
Lehovića knjigu pročitavo.	1438
On u kafez zove Osmanbega,	1439
„Što ti, sine, želiš od meneka?‟	1440
„Daj mi, care, muhur vod sebeka,	1441
da do noći ja Stambolom vladam.‟	1442
Dade mu care muhur vod sebeka,	1443
a Osmanbeg iz divana krenu.	1444
Pred dairu, pred konake carske,	1445
a stotinu podviknu dželata.	1446
Dade beže tembi' vod sebeka	1447
da izlaze paše i veziri	1448
—kako je koji, braćo, izlazijo,	1449
nama' se je glavom razstavijo.	1450
A sve trista posiče vezira,	1451
samo neće Šaranbegovića,	1452
ni uz njega Kaplanpaše starog	1453
—za četvero prevez'o i' konja,	1454
halaknuo na četiri strane,	1455
u Stambolu pa i' rastrgavo.	1456
Do noći je Stambol vuztribijo.	1457
„Eto sam se, care, vodužijo.‟	1458
„Što ti, sine, želiš od meneka?‟	1459
„Iza oca nek' prepane sinu;	1460
hair dovu za Bosnu carevu,	1461
da nam ječem rađa i 'šenica;	1462
i da mi je prosto vojevati,	1463
da ne moram nikoga pitati.‟	1464
Sve je njemu care dozvolijo,	1465
Osmanbeg se kući povratijo.	1466
Śedničare nove odredijo	1467
—do cara prvi Hodža Ćuprilija,	1468
a drugi je Mehmed efendija,	1469
koji je prnjo vu lađi brodijo.	1470
I ostale sve nove vezire	1471
u Stambolu beg je postavijo,	1472
pa je krenuo svojoj Bosni carskoj.	1473
Kud je iš'o, do Glasinca siš'o,	1474
pravo svojoj kuli i vavliji.	1475
Ova je pisma Bosne vOsmanbega.	1476
Davno bilo, sad se spominjalo,	1477
što su tada radili junaci.	1478
Da pivamo, da se veselimo	1479
—Eh, ṷod mene pismo,         vod Boga nam zdravlje!	1480

*

Return to Index of S.-C. Epic Texts

Return to MPC Documents