Ženidba Omerbega od Varada

pjevao je Mujo Velić

(About this narrative)

[3243] Oj, rano ti rani gazi Hasanaga,	1
O, u Varadu gradu velikome,	2
O, pa dozivlje svoju virnu ljubu,	3
„O, ljubo moja na odžaku mome,	4
O, mi imamo sina jedinoga.	5
O, ako bi se šćevo oženiti,	6
od dvi su meni knjige doletile,	7
O, od dvi, ljubo, kićene divojke.	8
O, svaka bi mu virna ljuba bila,	9
O, njemu ljuba, a namika sluga.	10
O, ljubo moja na vodžaku mome,	11
O, haj' mi zovi sina jedinoga,	12
O, da ja pitam sina rođenoga,	13
O, bi l' mi se šćivo voženiti,	14
O, bi li babe šćivo poslušati,	15
O, jer su kršne obidve divojke,	16
O, a pravoga soja junačkoga.‟	17
O, kad mu ljuba riči razumila,	18
vid' mu ljuba na noge klisila,	19
vO, vid' de ljuba u drugu vodaju.	20
Ona zove sina jedinoga,	21
„Ustani, sine, u mene jedini!	22
Eno te babo zove u odaju.‟	23
O, jä kad momak riči razumijo,	24
O, sanan momak na noge klisijo,	25
O, sana...	26
*
[3244] Rano ti rani gazi Hasanaga,	1
O, u Varadu gradu velikome,	2
O, pa dozivlje svoju virnu ljubu,	3
„O, ljubo moja na odžaku mome,	4
O, mi imamo sina jedinoga,	5
vO, vOmerbega na odžaku svome.	6
O, haj’ ga pitaj, moja virna ljubo,	7
O, bi l’ se šćijo sine oženiti.	8
O, do dvi su mi knjige doletile	9
od dvi, ljubo, kićene divojke,	10
O, obi kršne kićene divojke,	11
O, ljubo moja, soja gospo’skoga.	12
O, hajde, zovi sina jedinoga.‟	13
O, kad mu ljuba riči razumila,	14
O, odtrče ljuba u drugu odaju,	15
O, zove sina svoga jedinoga,	16
„Ustani, sine, u mene jedini,	17
eno te babo zove u odaji.	18
O, pitaće te, moje dite milo,	19
O, bi l’ se šćivo voženiti, sine.	20
Babi su do dvi knjige doletile	21
od dvi, sinko, kićene divojke.	22
Obi su, sine, soja gospo’skoga.‟	23
O, jä kad momak riči razumijo,	24
O, budan momak na noge klisijo,	25
O, staroj svojoj majki besidijo,	26
„O, bi’ se, stara, oženijo, majko,	27
ako bi babo na volju pustijo.‟	28
O, jä kad mama riči razabra’,	29
povede svoga sina jedinog’ [3245]	30
u odaju babi roditelju.	31
O, jä kad momak u odaju uđe,	32
O, jes’ se momak pametan godijo,	33
O, poletijo roditelju babi,	34
O, u obi ga ruke poljubijo.	35
Iskuči se, podvi’š stade ruke,	36
dvori svoga roditelja babu.	37
O, pa je babi ’vako govorijo,	38
„Roditelju gazi Hasanaga,	39
što me, babo, zoveš u odaj’?‟	40
Kad mu babo riči razumijo,	41
evo ’vako sinu besidijo,	42
„Sine dragi, u mene jedini,	43
bi l’ se šćivo voženiti, sine,	44
oženiti, babe poslušati,	45
dovesti sebi milogrlku ljubu,	46
staroj majci jednu virnu slugu,	47
i menika babi roditelju?	48
Do dvi su mi knjige doletile	49
od dvi, sine, kićene divojke.	50
Svaka bi ti virna ljuba bila.	51
Pa poslušaj babe roditelja.‟	52
Jä kad čuo beže Omerbeže,	53
roditelju babi besidijo,	54
„Roditelju, gazi Hasanaga,	55
de mi kaži kićene divojke,	56
oklen jesu, od senta kojeg su,	57
od kojeg su grada carevoga?‟	58
Jä kad čuvo roditelju babo,	59
svome sinu priče besidijo,	60
„Ovdalen su, iz doleke nisu.	61
Lipa Šaho paše osičkoga	62
od Osika grada carevoga.‟	63
Jä kad Omer riči razumijo,	64
starom svome babi besidijo, [3246]	65
„Roditelju gazi Hasanaga,	66
ja joj, babo, mušterija nisam.	67
Nek’ s’ udaje za kog njojzi drago.‟	68
Kad mu babo riči razumijo,	69
on ponovno sinu besidijo,	70
„Evo je druga knji -,	71
evo je druga kićena divojka	72
od Budima grada carevoga,	73
lepa Zlate Surguč Omerbega.	74
vA zgodan je Surguč Omerbeže.	75
Nejma, sine, ven Zlatu jedinu.	76
Ima beže ispod kraja raju,	77
ima do dvi skele na Dunavu.	78
Po zemanu tebi će ostati,	79
a kršan joj roditelju babo.	80
Poslušaj me, moje dite milo.‟	81
E, jä kad beže te razabra riči,	82
on besidi roditelju svome,	83
„Kuku babo, gazi Hasanaga,	84
ni toj, babo, mušterija nisam.	85
Nek s’ udaje za kog njojzi drago,	86
ja joj’ babo, mušterija nisam.‟	87
Jä kad čuo gazi Hasanaga,	88
on je svome sinu besidijo,	89
„Kuku, sine, u mene jedini,	90
ti si rek’o da si na ženidbu.	91
Jesi l’ igđi zagled’o divojku	92
da bi je, sine, za ljubu primijo?	93
Ə, da je prosim, da svatove vodim,	94
pa da tebe ja voženim, sine.	95
Sine dragi, za života svog’	96
da provedem šenluk i veselje.‟	97
Jä kad momak riči razumijo,	98
on poleti roditelju svome,	99
u obi ga ruke poljubijo.	100
Iskuči se, babi govorijo,	101
„Roditelju, gazi Hasanaga,	102
ako ’š meni volju napuniti, [3247]	103
svojoj duši raja prifatiti,	104
ti ćeš mene, babo, voženiti	105
od Janjoka grada ćesarskoga	106
lipom Janjom bana janjočkoga.	107
Evo hima misec i nedilja,	108
bila mi je knjiga doletila	109
da ja iđem, do Janjoka siđem,	110
da povedem kićenu divojku,	111
da je snesem do Varada bila,	112
roditelju, da s’ oženim š njome.‟	113
Kad mu babo riči razumijo,	114
on se fati pod jatok pušaka,	115
oba grla na prozor okrenu.	116
Nije šćijo prozor otvoriti,	117
već na cakla grla naslonijo.	118
Pukoše mu mali džehverdari,	119
a podviknu gazi Hasanaga,	120
„Fala Bogu pa današnjem danu,	121
kad ja sina himam za mejdana!‟	122
Pa poleti sinu jedinome,	123
pa zagrli svojom desnom rukom.	124
Zagrlijo, pa ga poljubijo,	125
pa je ’vako sinu besedijo,	126
„Haj’ se spremaj, moje dite milo,	127
hajde, spani u halvat avliju	128
do ahara našeg u avliji.	129
Digni našeg kahvedžiju Husu,	130
neka spremi tridiset delija.	131
Ja ću bilu knjigu napraviti,	132
pa je nosi, moje dite milo,	133
pa je nosi budimskom veziru.	134
On će nami svate pokupiti,	135
on će s nami ići u svatove.‟	136
Jä kad beže riči razumijo,	137
trče beže u halvat avliju,	138
diže svoga kahvedžiju Huzu,	139
diže svoji’ tridiset delijə,	140
pa im beže ’vako govorijo,	141
„Spremajte se, moja braćo mila!	142
Ići ćemo, do Budima siđi, [3248]	143
nosit pismo budimskom veziru.	144
Spremaj, Huse, velikog alata,	145
a menika vranca velikogə,	146
dok se, brate, spremim u vodaji.‟	147
Oto reče, pa se povratijo	148
u odaju svojoj staroj majki,	149
u vodaju svojoj staroj majki.	150
Majka njemu sanduk otvorila,	151
pa on’ sprema sina jedinoga.	152
Na njeg’ trpa stambolsko odilo,	153
njega sprema kako njojzi drago.	154
Da vidimo gazi Hasanage,	155
jer on knjigu piše na kolinu,	156
piše knjigu, u njojzi andiše:	157
„Eto selam, budimski vezire,	158
pa vod našeg gazi Hasanage	159
od Varada grada velikoga.	160
Evo ženim sina jedinoga,	161
Omerbega hod petn’es’ godina.	162
Pa podigni ljute vArnaute,	163
a, veziru, meni u svatove,	164
jer ja sina ženim izdaleka,	165
od Janjoka grada ćesarova	166
lipom Janjom bana janjočkoga.‟	167
Ə, dok se beže spremi Omerbeže,	168
a i babo knjigu napravijo,	169
pa dozivlje sina jedinoga,	170
„Jesi li se ti spremijo, sine,	171
a i s tobom kahvedžija Huse,	172
a i Husom tridiset delija?‟	173
A dite mu tiho vodgovora,	174
„Jesam, babo, dragom Bogu fala.‟	175
„Hajd’, oliđi babi hu vodaju!‟	176
Hoće momak, jedva dočekao,	177
jer uleti babi u odaju.	178
Ə, u obi ga poljubijo ruke,	179
iskuči se, stade više babe. [3249]	180
Babo s rukom fati pod jatake,	181
pruži sinu papir knjigu bilu,	182
pa je ’vako sinu besidijo:	183
„Sine dragi, u mene jedini,	184
podaj knjigu budimskom veziru,	185
a u ruke, moje dite milo.‟	186
Kad mu momak riči razumijo,	187
svome babi priče govorijo:	188
„Hoću, babo, ne brini se s time.‟	189
Prekodugu huze granaliju,	190
na se divan baci kabanicu,	191
pa ga trče kuli niz mazgole.	192
Malo vrime, za dugo ne bilo.	193
Jä kad sade u halvat avliju,	194
kad li oba ata sigurana,	195
vodaju i’ babine delije.	196
Omerbeže da miruje neće,	197
već dozivlje kahvedžiju Husu,	198
„Hajde, Huse, padaj na alata!	199
Namika je vakat putovati.‟	200
E, kad mu Huse riče razumijo,	201
iz ahara Huse iskočijo,	202
pa doleti do konja valata,	203
jer alatu u sedlo frcijo,	204
pa za kajas konja prifatijo.	205
Jä kad viđe beže Omerbeže,	206
E, von vranu dođe velikome,	207
E, von atu u sedlo frcijo.	208
Jä kad atu u sedlo frcijo,	209
onda mu je babo govorijo,	210
„E, moj sine u mene jedini,	211
đegoj sriteš staro i nejako,	212
dili njemu žežene cekine,	213
dili njemu žežene cekine.	214
Nije ti i’ ispredala majka,	215
veš ti i’ je babo zadobijo,	216
sine dragi, u ljutu mejdanu;	217
pa moj sinko, ti poslušaj babe,	218
pametno se po Budimu vladaj,	219
a ne žali žeženi’ cekina.	220
Dili, sinko, hi desno i livo.	221
Kad uliđeš u grad u čaršiju,	222
ti ćaš naći carevu medresu.	223
U njoj, sinko, Ahmet efendija,	224
kod njegaka trista efendija. [3250]	225
Svakom žutu podaj madžariju,	226
efendiji dvan’es’ madžarija,	227
efendiji dvan’es’ madžarija.‟	228
Kad mu sine riči razumijo,	229
on je starom babi besidijo,	230
„Hoću, babo, ne brigaj se s time.‟	231
Stara majka kanat otvorila.	232
Jä kad beže viđa Omerbeže,	233
on za kajas vranca nagodijo,	234
braćo moja, na avlinska vrata.	235
Momak viknu na avlinskim vrati,	236
„Ej, dovala, moja stara majko!‟	237
Stara majka na avliji kaže,	238
„Hajirom ti putovanje bilo,	239
sine dragi, u mene jedini,	240
sine dragi u mene jedini.	241
Kudgod iš’o, svojoj majki doš’o.	242
Svital tebi obraz u divanu,	243
premic’o ti vranac u mejdanu.‟	244
Za njim skače kahvedžija Huse,	245
a za Husom tridiset delija.	246
Otiskoše, braćo, od Varada.	247
Đegod sritu stara pa nejaka,	248
beže dili žežene cekine,	249
a svak njemu sad na putu kaže,	250
„Sretno tvoje putovanje bilo,	251
ti živijo svojoj staroj majki!‟	252
Malo vrime, za dugo ne bilo.	253
Jä kad došli na Mekote bile,	254
više bila sad Budima grada,	255
vid’ Omerbeg Husi besidijo,	256
„Haj'emo se, brate, zastaviti,	257
zastaviti, pa se odmoriti,	258
sejiriti Budim po temelju.‟	259
Hoće Huse, tome kajil bijo.	260
U rudinu koplja udariše,	261
a za koplja konja prevezaše.	262
U rudinu staru kabanicu,	263
a na njojzi piće razložiše.	264
I š njimaka tridiset delija	265
piju vino na rudini biloj,	266
a sejire Budim po temelju.	267
Malo vrime, dugo ne trajalo, [3251]	268
a kad su se vina ponapili,	269
E, najili mesa ovnovine,	270
vOmerbegu oči utekoše	271
do kapije hod grada Budima	272
—al’ mu se je alaj pomolijo	273
od Budima na kapiju bilu.	274
Iđu, brate, hajali kočije,	275
pod kočija vosam bedevija	276
—sve su vranke kā i mrke čavke—	277
a na njima za vosam soldata,	278
a pred njima konjik uskakuje,	279
i uz njega tridiset šincara.	280
Za kočija haznedar Mujaga,	281
baš bajrektar budimskog vezira,	282
i už njega trijes’ pašalija,	283
pašalija budimskog vezira,	284
pašalija budimskog vezira.	285
A tome se beže začudijo,	286
pa je Husi ’vako besidijo,	287
„Brate dragi, kahvedžija Huse,	288
kakve s’ ono vezene kočije	289
što s’ pod njima vosam bedevija,	290
a na njima za osam soldata,	291
a pred njima konjik na doratu,	292
a za njima tridiset šincara,	293
za kočija haznedar Mujaga,	294
i š njimeka trijes’ pašalija,	295
Huse brate, budimskog vezira?	296
Što će voni ćesarski soldati	297
u Budimu, da s’ brate rođeni?‟	298
Jä kad Huse riči razumijo,	299
Omerbegu Huse besidijo,	300
„Ustaj brate, beže vOmerbeže,	301
a da iđemo, prid kočije dojći,	302
da pitamo haznedar Mujage,	303
a čije su harali kočije,	304
a šta voni gone iz Budima.‟	305
Jä kad beže riči razumijo,	306
vid’ der beže na noge klisijo,	307
pa do svoga vranca doletijo,	308
jE, je vrancu u sedlo frcijo. [3252]	309
(Pauza)
vO, jä kad beže do kočija dođe,	310
vO, na veliko čudo udarijo.	311
—vO, u kočija kuka kukavica,	312
O, va iskreče kā i lastovica,	313
O, a proklinje budimskog vezira,	314
O, „O veziru, crn ti obraz bijo,	315
O, čuj veziru, na obadva svita!‟	316
O, jä kad beže te razumi riči,	317
O, on zastavi vezene kočije,	318
O, diže zlatnu sahu sa kočija,	319
O, pa da viđa ko je u kočiji.	320
O, jä kad viđa beže Omerbeže,	321
O, u kočija kićena divojka,	322
O, lipa Zlatka Surguč Omerbega.	323
O, kad je viđa beže hOmerbeže,	324
O, pa je pita beže hOmerbeže,	325
„O, lipa Zlatka Surguč Omerbega,	326
O, ti si meni knjigu opravila,	327
O, va i mome babi roditelju,	328
O, da bi mi ljuba bila kod kolina.	329
O, zašto cviliš, kićena divojko?‟	330
O, jä kad mila riči razumila,	331
O, plačna Zlatka begu govorila,	332
„O, Omerbeže gazi Hasanage,	333
O, ubi mene, beže hOmerbeže	334
—ubi me, beže, na polju zelenu!	335
Ja ću ti svoju krvcu halaliti.	336
O, a nedaj me, beže, do Janjoka,	337
O, a za sina bana janjočkoga. [3253]	338
Mene je vezir jutros poklonijo,	339
O, do Janjoka grada velikoga,	340
O, a za sina banu jedinoga.‟	341
O, jä kad beže riči razumijo,	342
fati se beže golotrbe ćorde,	343
O, pa on pita Gavran kapitana,	344
„O Gavrane bana janjočkoga,	345
O, kud si šćer’o harali kočije,	346
O, i tridiset muštrati’ soldata,	347
O, čuj Gavrane, do Budima bila?	348
O, ko je oto tebe naredijo?‟	349
O, jä kad čuo haznedar Mujaga,	350
O, vid’ se vaga grlom provaljiva,	351
„O, vodkuči se beže Omerbeže!	352
Ako te viđa budimski vezire,	353
O, da ustavljaš harali kočije,	354
on će te s tvojom rastaviti glavom.‟	355
O, jä kad čuo beže vOmerbeže,	356
on Mujagi ’vako besidijo,	357
„Haznedaru budimskog vezira,	358
ja ć’ vratiti harali kočije,	359
vratiti je gradu u kapiju.	360
Ja ću veziru ići u dahiru,	361
jä pitaću budimskog vezira,	362
a ima li ferman od sultana	363
da izdaje Turke u kahure,	364
turske cure kahurskim serdarim	365
na sramotu, haznedar Mujage.‟	366
Kad Mujaga riči razumijo,	367
Mujaga mu priče besidijo,	368
„Omerbeže, jedini u babe,	369
okani se harali kočija,	370
jer ja nalog imam u sebeka,	371
ko bi ove zastavlj’o kočije,	372
da ja njemu sad odvalim glavu.‟	373
Jä kad čuvo beže vOmerbeže,	374
oto begu vrlo teško bilo	375
—na kajasu vrana povratijo,	376
poćera ga haznedar Mujagi	377
da mu sječe sa ramena glavu.	378
Jä kad viđa haznedar Mujaga,	379
on pobiže na konju alatu,	380
braćo moja, gradu u kapiju.	381
Da viđamo bega Omerbega [3254]	382
—đe von stignu trijes’ pašalija,	383
a sa svojim kahvedžijom Husom	384
i sa svoji’ tridiset delija,	385
on posiče trijes’ pašalija,	386
on isiče trijes’ pašalija,	387
pašalija budimskog vezira.	388
Pa se je beže natrag povratijo,	389
pa von vrati harali kočije,	390
pa Gavranu reče kapetanu,	391
„A Gavrane bana janjočkoga,	392
ako ti žavo poginuti nije,	393
nedaj meni vraćati kočije.	394
A ja rek’o, Gavran kapitane,	395
da kočije do Janjoka neće	396
dok je glava bega hOmerbega.‟	397
Jä kad Gavran te razabra riči,	398
Omerbegu priče besidijo,	399
„Fala tebi, beže hOmerbeže,	400
a ja natrag do Budima neću.	401
Mene je ’vamo bane naredijo,	402
a sa riči budimskog vezira,	403
a sa riči budimskog vezira.‟	404
Kad mu beže riči razumijo,	405
evo ’vako beže govorijo,	406
„O Gavrane, vridan kapetane,	407
sretno hajde do Janjoka bila,	408
a pozdravi bana janjočkoga	409
i njegova sina jedinoga.	410
Ako bi se Zlatkom oženijo,	411
nek’ savije silovitu vojsku,	412
nek’ je vodi na Vedrine bile,	413
na Vedrine kod Unđurevine.	414
On će sa mlom mejdan podiliti.	415
Ko ostane, džaba mu divojka,	416
ko ostane, džaba mu divojka.‟	417
Jä kad Gale riči razumijo,	418
vid’ se Gale natrag povratijo.	419
Pruži svoju desnu begu ruku,	420
pa se tade bra’ski rukovaše,	421
rukovaše, pa se rastadoše.	422
Beže vrati harali kočije,	423
Gavran ode do Janjoka bila	424
i oćera tridiset šincara.	425
Da vidimo bega Omerbega.	426
Jä kad beže na kapiju dojđe,	427
na kapiji Osman kapidžija	428
i kod njega trijes’ pašalija,	429
pašalija budimskog vezira.	430
Pa mu Osman reče kapidžija, [3255]	431
„Omerbeže gazi Hasanage	432
od Varada grada velikoga,	433
kud si, dragi, vratijo kočije?	434
Pa bi i to mala šala bila;	435
isiče nam trijes’ pašalija	436
na rudinam’ kod Unđurevine.	437
Kako ’š, beže, dževab učiniti,	438
Omerbeže, budimskom veziru?	439
Otiće ti sa ramena glava,	440
a ti jesi jedini u babe.‟	441
Jä kad beže riči razumijo,	442
pa on reče vOsman kapidžiji,	443
„Ne govori, vOsman kapidžija,	444
već otvori od kapije vrata	445
da ja vraćam harali kočije.‟	446
Jä kad Osman čuo kapidžija,	447
E, se fati golotrbe ćorde,	448
pa je begu ’vako govorijo,	449
„Nećaš, beže, hu grad u čaršiju	450
dok je moje u desnici ćorde,	451
jer je ’vako vezir naredijo.‟	452
Jä kad beže te razumi riči,	453
jako se je beže rasrdijo,	454
a i njegov kahvedžija Huse.	455
Vidi beže ponovno mu kaže,	456
„Ukloni se, Osman kapidžije,	457
sad će tebe poželiti majka.‟	458
O, to Osman čuje i ne čuje,	459
ne otvara od kapije vrata.	460
Jä kad beže viđa hOmerbeže,	461
na kapiju vrana najurijo,	462
do Osmana vranca dotirao,	463
pa se fati golotrbe ćorde,	464
pa udari Osman kapitana,	465
osiče mu sa ramena glavu.	466
Jä kad viđa kahvedžija Huse,	467
Huse kliknu na kapijskim vrati,	468
a govori mladim pašalijam,	469
„Uklon’te se, mlade pašalije,	470
sa kapije gradu od čaršije!	471
Ja sam svoju sablju omrsijo	472
na rudine sikući delije,	473
na rudine sičuć pašalije.‟	474
Oto oni haju i ne haju,	475
već ne daju u grad u kapiju.	476
Razljuti se kahvedžija Huse,	477
pa je na nji’ Huse udarijo	478
—on posiče trijes’ pašalija	479
u kapiji kod Budima bila.	480
Od kapije vrata otvorijo, [3256]	481
na kapiju ućera kočije,	482
pod kočijam osam bedevija.	483
Jä kad beže viđa hOmerbeže,	484
pred kočijam naturijo vrana,	485
pa on vodi harali kočije,	486
a pred kulu Surguč Omerbega.	487
Jä kad dođe pred kulu bijelu,	488
a povrati harali kočije,	489
u kočija Zlatka jedinica.	490
A u kuli gori kukavica,	491
kukavica Surgučbegovica,	492
jer joj Zlate žavo jedinice,	493
đe ’na jadna ode na sramotu	494
do Janjoka grada ćesarskoga,	495
a za sina bana janjočkoga.	496
O, to čuje beže Omerbeže,	497
iz svega se grla provaljuje,	498
„O gospojo, Surguč Omerovce,	499
O gospojo, Surguč Omerovce,	500
ti ne plači, boliće te glava,	501
ne roni suza, ne kvari obraza!	502
Neće tvoja Zlatka do Janjoka	503
dok je glave bega Omerbega,	504
a rođena sina sad gazije,	505
a gazije Hasanpaše starog	506
od Varada grada velikoga.	507
Ja sam, draga, vratijo kočije.‟	508
Jä kad čula Surguč Omerovca,	509
ona skače iz kule bijele,	510
pa ona sleti u halvat avliju,	511
Omerbegu ’vako govorila,	512
„Omerbeže, moje dite milo,	513
što si ’vamo povrać’o kočiju,	514
a pred moju od kamena kulu?	515
Sad će vezir mojoj kuli dojći,	516
i š njimeka ljuti Arnauti,	517
’oće tebi odrizati glavu.‟	518
Jä kad beže te razabra riči,	519
on gospoji priče besiditi,	520
„O gospojo, Surguč Omerovce,	521
ako dođe budimski vezire,	522
a pred tvoju hod kamena kulu,	523
ja ću, draga, š njime govoriti,	524
š njime danas mejdan podiliti,	525
pa neka sam jedini u babe,	526
pa neka sam jedini u babe.‟	527
A Zlatija frci is kočije,	528
ode mila kuli na bojeve.	529
A gospoja priče govorila,	530
„Omerbeže, moje dite milo,	531
haj’mo, dragi, u kulu bijelu,	532
i povedi kahvedžiju svoga,	533
i povedi tridiset delija,	534
a delija svoga roditelja.‟ [3257]	535
Jä kad beže te razabra riči,	536
pušća beže osam bedevija,	537
pa u prezid ate uvodijo.	538
Pred svakoga ječma naturijo,	539
svakom dade vrila ledenoga,	540
pa ga kuli frci na mostove,	541
i š njimeka kahvedžija Huse,	542
i uz Husu tridiset delija.	543
Dobro zgodna Surguč Omerovca	544
—dosta vina hima i rakije,	545
dosti mesa hima debeloga,	546
pa je njima piće položila.	547
Jä kad su se malo ponapili,	548
al’ pogleda Surguč Omerovca,	549
jer pogleda u halvat avliju,	550
jer sagleda haznedar Mujagu,	551
i š njimeka sad muftija bijo,	552
sad muftija iz medrese bile,	553
iz medrese iz Budima bila.	554
Pa ga oba u avliju viču,	555
„Oj, Bora ti, beže Omerbeže,	556
je li izum da tamo uljez’mo,	557
a da s tobom, sinko, govorimo,	558
pa da s tobom, sinko, govorimo.‟	559
Samo beže rujno pije vino,	560
a ne čuje što voni divane,	561
va ne čuje što oni divane.	562
Jope’ zove haznedar Mujaga,	563
E, muftija budimskog vezira.	564
Do triput se jesu nagonili.	565
Jä kad beže viđa hOmerbeže	566
da se voni da okane neće,	567
sa pendžera beže govorijo,	568
„Hajde ’vamo, haznedar Mujaga,	569
i povedi vezirova ’vamo,	570
vezirova sad muftiju vodi.‟	571
Jä kad oba riči razumila,	572
oba kuli skaču na mostove,	573
od odaje vrata otvorili.	574
Jä kad ušli u toplu vodaju,	575
sedam puta zemlju poljubili,	576
a osam se puta poklonili,	577
pa su begom onda govorili,	578
„Omerbeže, naš brate rođeni,	579
naske posl’o budimski veziru,	580
da iđeš s nami njemu u dahiru,	581
da iđeš s nami njemu u dahiru.	582
Valja tebi, sinko, dževabiti [3258]	583
za njegovi’ trijes’ pašalija,	584
jä što si i’ ti isik’o, sine,	585
na rudina’ kod Unđurevine.	586
Pa bi i to mala šala bila;	587
jer si gradu doš’o do kapije,	588
posik’o mu Osman kapidžiju	589
i š njimeka trijes’ pašalija.	590
Valja tebi dževap učiniti,	591
govoriti budimskom veziru.	592
Osiće ti sa ramena glavu.‟	593
A kad beže te razabra riči,	594
beg njimaka evo ’vako kaže,	595
„Hajde, ustaj, haznedar Mujaga,	596
pa i i ti, benesti muftija,	597
pa pozdrav’te budimskog vezira;	598
ja ću doći kad mi bide drago.‟	599
Jä kad oni riči razumili,	600
oni hite iz kule bijele,	601
jer se boje hoba hu vodaji	602
da bi mogli pogubiti glave,	603
da bi mogli pogubiti glave.	604
Pa se oba natrag povratiše.	605
Osta beže sad da pije vino.	606
(Pauza)
O, jopet begu voči utekoše,	607
O, braco moja, u halvat avliju,	608
O, sagleda beže sa pendžera,	609
kad li ga zove hodža i hadžija,	610
„O, Omerbeže gazi Hasanage,	611
O, je li izum da tamo uđemo,	612
da ti, dragi, nešto pokažemo?‟	613
O, jä kad beže riči razumijo,	614
O, sa pendzera ’vako govorijo, [3259)	615
O, „hajde ’vamo, hodža i hadžija,	616
O, pa govor’te što ste naumili.‟	617
O, jä kad čuvo hodža i hadžija,	618
O, potekoše huz kulu bijelu.	619
O, od odaje vrata otvoriše,	620
O, pa ga begu turski selam daju,	621
al’ im beže da otprimi neće,	622
O, već im beže priče besidijo,	623
„Ko te je posl’o, hodža i hadžija?‟	624
O, jä kad viđa hodža i hadžija,	625
O, golu ćordu begu u šakama,	626
O, baš krvava do balčaka ćorda	627
—strašno je s otim begom divaniti!—	628
al’ besidi hodža i hadžija,	629
„Omerbeže, ti si zaludijo!	630
Što ti sičeš tridiset Turaka,	631
O, na rudina’ pod Budima bila?	632
O, pa bi i to mala šala bila,	633
O, kad si gradu doš’o na kapiju,	634
O, to posiče Osman kapidžiju,	635
O, jopet š njime trijes’ pašalija.	636
Omerbeže, otišće ti glava.‟	637
Jä kad im beže te razabra riči,	638
O, on se fati golotrbe ćorde.	639
O, da se brzi dogodili nisu,	640
odoše im sa ramena glave.	641
Svi sletiše na avliju s kule,	642
al’ im beže sa pendžere viče,	643
„Čuj kopile, hodža pa hadžija,	644
kažite, dragi, budimskom veziru,	645
doći ću se dok napijem vina,	646
doći ću mu dok s’ napijem vina,	647
pa ja š njime hoću govoriti.‟	648
Malo vrime, za dugo ne bilo.	649
Kad se dobro vina ponapiše	650
i rakije triput prepečene,	651
vode beže hu vodaju bilu. [3260]	652
„Ustaj, brate, kahvedžija Huse!	653
Haj’mo saći budimskom veziru,	654
Huse brate, njemu u dahiru,	655
a da pitam budimskog vezira,	656
va ima li ferman od sultana,	657
iz našega grada Carigrada,	658
da izdaje Turke u kavure,	659
turske cure kavurskim serdaram.	660
Pa bi i to mala šala bila,	661
osim dati na silu divojku.‟	662
Pa ga beže na noge klisijo,	663
i š njimeka Huse kahvedžija,	664
a Omerbeg ’vako besidijo,	665
„Vi delije moga roditelja,	666
vi zatvor’te vod avlije vrata,	667
pa ne dajte nikom u avliju	668
dok ne dođem, brate, u avliju.‟	669
O, to reče, iđe niz mostove,	670
a za njime kahvedžija Huse.	671
Jä kad spali u halvat avliju,	672
vid’ delije vrata votvorile	673
—kad izašla hoba pobratima,	674
a delije vrata zatvorile.	675
Ode beže kroz grad kroz čaršiju,	676
a za njime kahvedžija Huse,	677
do dahire budimskog vezira.	678
Jä kad oba došla do dahire,	679
vidi Huse da miruje neće.	680
Svoga bega za skut prifatijo,	681
pa je begom ’vako govorijo,	682
„Omerbeže, da s’ brate rođeni,	683
nemoj dugo š njime govoriti,	684
jer bi tebe mog’o prevariti.	685
Radi, beže, osici mu glavu.‟	686
Jä kad beže te razabra riči,	687
reče svome kahvedžiji Husi,	688
„Ne staraj se, moj brate rođeni,	689
i ja tako jesam odmislijo.‟	690
vA mu jope’ Huso besidijo,	691
„Kad ti dođeš do odajski’ vrata,	692
kad ti dođeš do odajski’ vrata,	693
nemoj vrata rukom otvorati,	694
već u vrata čizmama udari,	695
izvali i’ njemu u dahiru.	696
Nemoj njemu čohe podizati,	697
već je gazi čizmom i kalčinom.‟ [3261]	698
Jä kad beže te razabra riči,	699
reče svome kahvedžiji Husi,	700
„Ne brigaj se, da s’ brate rođeni.	701
Muški ću mu vrata votvoriti,	702
muški njemu selam nazivati.‟	703
Pa dođoše do dahirski’ vrata.	704
Jä kad došli do vrata bijeli’,	705
vidi beže da miruje neće.	706
Desnom čizmom u vrata udrijo,	707
sa kuka i’ namah izvalijo,	708
pa padoše u dahiru vrata.	709
Mahmut čoha ostala na vrati,	710
mahmut čoha, tek nije abija.	711
Ne šce beže čohe podignuti,	712
već je zgazi čizmom i kalčinom,	713
već je zgazi čizmom i kalčinom.	714
Pa ga beže turski selam viknu,	715
jer je sila u dahiri bila	716
—štogod ima po Unđuru paša,	717
štogod bega hima i spahija,	718
svi su sašli njemu u dahiru—	719
a svi begu selam otprimiše,	720
samo ne šće budimski vezire.	721
Ma ga beže da miruje neće,	722
već on kaza budimskom veziru,	723
„O veziru, caru na muhuru,	724
što me sebi zoveš u dahiru,	725
što me sebi zoveš u dahiru?	726
De, govori što si namislijo.‟	727
Jä kad čuo budimski veziru,	728
diže glavu, poče divaniti.	729
„Omerbeže, kujino kopile,	730
zašto zgubi trijes’ pašalija	731
na rudina’ kod Unđurovine,	732
pašalije cara stambolskoga?	733
Pa bi i to mala šala bila	734
—zašto zgubi Osman kapidžiju,	735
jä što grada čuva unđurskoga,	736
jä što grada čuva budimskoga?	737
Pa bi i to ma la šala bila	738
—posiče mu trijes’ pašalija,	739
posiče mu trijes’ pašalija.‟	740
Jä kad beže te razabra riči,	741
beg njemuka priče besidijo,	742
„De mi kaži, kujino kopile,	743
pa imaš li ferman od sultana	744
da izdaješ Turke u kavure,	745
turske cure kavurskim serdaram, [3262]	746
a na silu, crn ti obraz bijo,	747
a na silu, crn ti obraz bijo!‟	748
Jä kad čuo budimski veziru,	749
on se fati pod jastuk pušaka,	750
a izvadi zlatne džehverdare,	751
obe pruži begu Omerbegu.	752
Jä kad beže puške opazi’,	753
on poleti budimskom veziru,	754
za zlatnu ga jaku ufatijo,	755
ufati ga za tur od čakšira,	756
podiže ga poviše sebeka,	757
udari ga u toploj dahiri	758
—sva se trelnu iz temelja kula.	759
Pa povadi golotrbu ćordu.	760
Čudo bide hodža i hadžija,	761
pa na njega ćurke pobacaše	762
da ga sabljom ne bi uzledijo.	763
Jä kad viđa kahvedžija Huse,	764
on se fati golotrbe ćorde,	765
brže njihke hudari vezira	766
—na dvi ga je pole raspojijo,	767
krvca poli svu ahiru bilu.	768
Jä kad viđale vage i spahije,	769
va i paše sa Unđurevine,	770
jer su čuli šta im beže kaže,	771
svi rekoše begu u dahiri,	772
„O živijo, beže Omerbeže,	773
ponajbolje ko te je rodijo,	774
slatki brate, ko je vo’ranijo.	775
Imali smo pravog murtatina,	776
Omerbeže, vu Budimu bilu,	777
Omerbeže, hu Budimu bilu.	778
Pisaćemo caru u Stambolu	779
šta j’ vezirom hod Budima bilo.‟	780
Njima Omer priče besidijo,	781
„Piš’te, braćo, kako vami drago.‟	782
Pa se beže natrag povratijo,	783
a pred kulu Surguč Omerbega.	784
Jä kad doš’o hu toplu odaju,	785
vid’ der veli tananoj gospoji:	786
„O punice, Surguč Omerovce,	787
ja sam rek’o roditelju svome	788
da ja ne bi’ sad uz’o Zlatije,	789
a Zlatije tvoje jedinice. [3263]	790
Je li, draga, hizum od tebeka	791
da je vodim do Varada bila?	792
Do Varada svojoj b’jeloj kuli,	793
dok mi mahzar stigne od sultana	794
za njegovi’ trijes’ pašalija	795
i vezira budimskoga bila,	796
i vezira—crn mu obraz bijo!‟	797
Jä kad čula tanahna gospoja,	798
vid’ Omeru begu govorila,	799
„Izum tebi, moje dite milo.	800
Radi, sinko, kako tebi drago.‟	801
Jä kad beže te razabra riči,	802
jer on zove kahvedžiju Husu,	803
„’Ajde, Huse, faćaj bedevije,	804
bedevije bana janjočkoga,	805
a pod one vezene kočije,	806
da ja Zlatu povedem divojku	807
do Varada grada velikoga,	808
da poslušam svoga roditelja,	809
da poslušam svoga roditelja.‟	810
Hoće Huse, spade u avliju.	811
Do prezida Huse uletijo,	812
pa opremi osam bedevija,	813
a i svoga velikoga vranca,	814
a i vranca hOmerbega svoga.	815
Jä kad i’ je sigurao Huse,	816
zove svoga bega hOmerbega,	817
„Ja sam, beže, sigur’o hajvane,	818
a opremi’ vezene kočije.‟	819
Jä kad beže te razabra riči,	820
on Zlatiji reče dijevojki,	821
„’Ajde mila, sjedaj u kočije,	822
da iđemo niz Unđurovinu,	823
mila Zlatka, do Varada bila,	824
a do kule moga roditelja.‟ [3264]	825
(Pauza)
O, hoće Zlatka, jedva dočekala.	826
O, trče Zlate kuli niz mostove,	827
Əo, za njom skače ostarila majka,	828
O, pa joj stara govorila majka,	829
Ə, „O, ćeri moja, jediđar Zlatijo,	830
O, da Bog da se u srići smirila,	831
Ə, duga mi vika i vesela bila!‟	832
O, svede svoju Zlatu jedinicu,	833
O, braćo moja, u kočije bile.	834
O, vid’ podviknu beže hOmerbeže,	835
„O, kahvedžija, moj brate rođeni,	836
otvori nam od avlije vrata.‟	837
O hoće Huse, otvorijo vrata.	838
O, jä kad viđa Omerbeže, brade,	839
O, on se duge fati granalije,	840
Əo, puče njemu svitla granalija,	841
O, za njom puče trijes’ granalija.	842
O, krenuše se harali kočije,	843
otiskoše gradu na kapiju.	844
O, malo vreme, dugo ne trajalo,	845
O, jä kad gradu došli na kapiju,	846
O, kad kapija krvcom polivena.	847
U njojzi leži trijes’ pašalija,	848
jer ji’ niko da vukloni neće,	849
ne bi li beže izgubijo glavu.	850
Jä kad i’ beže viđa Omerbeže,	851
ni von njima ni mukajet nije,	852
preko njihka naćera kočije,	853
pa ji’ mrtve beže prigazijo,	854
pa unđurska vrata otvorijo,	855
pa otisnu niz rudinu bilu,	856
pucajući i muzikajući.	857
Ode beže kuli do Varada,	858
do Varada grada velikoga	859
i do svoga babe roditelja.	860
Misli beže da babo ne znade	861
šta se je š njime dogodilo, brate,	862
a to babo brže opazijo	863
da mu je sinak garaz počinijo,	864
jer isik’o šezdeset Turaka,	865
jednog više Osman kapidžija.	866
Pa iskupijo po Varadu vage,	867
po Varadu age i spahije [3265]	868
i varadske paše carovinske,	869
iskupijo sad kod kule vojsku	870
—malo vojske, za dvan’es’ hiljada,	871
da ji’ goni do Budima bila,	872
a na žalos’ budimskom veziru.	873
Taman babo šćijo polaziti,	874
al’ ugleda ostarila majka	875
niz rudine, niz Unđurevinu,	876
jer ugleda harali kočije,	877
pozna vrana konja velikoga,	878
a još svoga sina hOmerbega	879
i alata Huse kahvedžije,	880
pa gospoja u odaju trče.	881
Ona veli gospodaru svome,	882
pa ona veli gospodaru svome,	883
„Gospodaru, gazi Hasanaga	884
u Varadu gradu velikome,	885
fala Bogu pa današnjem danu!	886
Eto našeg sina jedinoga,	887
eto našeg vranca velikoga,	888
nosi našeg sina jedinoga.	889
Eto našeg velikog alata,	890
i na njemu našeg kahvedžije,	891
Ide —, Iđu š njima harali kočije.	892
’Ajde, spani, aga, u avliju,	893
pa ti viđaj šta je u kočija!‟	894
Jä kad gazi čuo Hasanaga,	895
—sida mu brada prsa potrpala,	896
kroz nji’ se sjaju toke pa ilike	897
baš ko sunce kroz jelove grane—	898
adže klisi na noge junačke.	899
Konda mu je sad petn’es’ godina	900
od dragosti i vel’ke radosti,	901
kad mu je tako ljuba kazivala.	902
Spade vaga u halvat avliju,	903
od avlije vrata otvorijo.	904
Tamam stiže hOmerbeže mladi,	905
tamam stiže Omerbeže mladi.	906
Jä kad dođe do avliski’ vrata,	907
svome babi turski selam viknu.	908
Babo njemu selam otprimijo,	909
pa je sinu ’vako dževabijo,	910
„Kuku, sine, u mene jedini!	911
Ja sam čuvo, moje dite drago,	912
da si tamo poginuo, sine,	913
u Budimu, gradu velikome,	914
od zuluma budimskog vezira.	915
Pa sam, sinko, pokupijo vojsku,	916
da je vodim do Budima bila,	917
da okajem tebe hu Budimu,	918
pa nek’ ide sa ramena glava.	919
De mi kaži, moje dite milo,	920
šta je s tobom kod Budima bilo.‟	921
Omerbeg mu eto ’vako kaže,	922
„Roditelju, ja te ne želijo,	923
tebi je knjiga bila doletila,	924
a od Zlatke Surguč Omerbega, [3266]	925
da bi mi ljuba bila kod kolina.	926
Ja sam tebi, babo, govorijo,	927
da joj, babo, nisam mušterija,	928
nek’ s’ udaje đe je njojzi drago,	929
nek’ s’ udaje đe je njojzi drago.	930
Kad si meni knjigu napravijo	931
da je nosim do Budima bila,	932
da je dadnem budimskom veziru	933
—nek’ mi vezir pokupi svatove	934
da ji’ vodim do Janjoka bila,	935
a do Janje janjočkoga bana,	936
jer je meni tvrdu vjeru dala,	937
da će mi ljuba biti kolina—	938
ti si meni, babo, dozvolijo.	939
Ja sam bilu knjigu ujagmijo,	940
ja je pon’jo do Unđura bilo -,	941
ja je pon’jo niz Unđurovinu,	942
roditelju, do Budima bilog,	943
da je dadnem budimskom veziru.	944
Na rudinu društvo zastavijo,	945
na rudini društvo zastavijo,	946
zastavijo, pa ga vodmorijo,	947
i malo ga pića napojijo.	948
Kad sam tamam šćivo putovati,	949
od Budima vrata poletiše,	950
a na vrata harali kočije.	951
Pod kočija osem bedevija	952
—sve su mrke ka’ i mrke čavke—	953
i pred njima Gavran kapitane,	954
a už njega tridiset šincara.	955
Za kočija haznedar Mujaga	956
i š njimeka trijes’ pašalija,	957
roditelju, budimskog vezira.	958
Reče meni kahvedžija Huse,	959
‚Haj’mo, beže, do kočija sići,	960
da viđamo ko je u kočija.‛	961
Ja sam svoga poslušao Huse,	962
a ja, babo, stade prid kočije.	963
Na veliko čudo hudarijo:	964
u kočija kuka kukavica,	965
a iskreče kā i lastovica,	966
a proklinje budimskog vezira.	967
A ja sam se na to rasrdijo	968
—ja zastavi’ harali kočije,	969
diže’ haru, a nasloni’ glavu,	970
pa da viđam ko je u kočija.	971
Kad ja viđa’, roditelju babo,	972
lipu Zlatku Surguč Omerbega,	973
što ti je bilu knjigu napravila	974
da bi mi ljuba bila kod kolina!	975
Pa ja pitam kićene divojke,	976
‚O Zlatijo Surguč Omerbega,	977
zašto kuneš budimskog vezira?	978
Zašto suze roniš niz obraze?‛	979
Plačna meni Zlatka govorila,	980
‚Omerbeže, dragi haznedare	981
od Varada grada velikoga,	982
siči meni sa ramena glavu,	983
nedaj mene do Janjoka bila!	984
Ja ću tebi krvcu halaliti,	985
ja ću tebi krvcu halaliti,	986
jer me vezir davno poklonijo,	987
a za sina bana janjočkoga, [3267]	988
na sramotu, beže Omerbeže.‛	989
Kad sam, babo, riči razumijo,	990
ja zastavi’ harali kočije,	991
pa ja pitam Gavran kapitana,	992
‚O Gavrane bana janjočkoga,	993
ko je tebe naputijo ’vamo,	994
da ti ideš do Budima bila,	995
do Budima niz Unđurevinu,	996
i da vodiš muštrate soldate?‛	997
Meni Gavran evo ’vako kaže:	998
‚Čuješ, beže gazi Hasanage,	999
mene je bane opravijo ’vamo,	1000
opravijo harali kočije,	1001
jer je njega vezir pozdravijo,	1002
da će njemu oženiti sina	1003
iz Budima sa Unđurevine	1004
lipom Zlatkom Surguč Omerbega.‛	1005
A ja reče’ Gavran kapetanu,	1006
‚Sretno putuj, Gavran kapitane,	1007
do Janjoka grada ćesarskoga.	1008
Pozdravi mi bana janjočkoga.	1009
Ako hima na ženidbu sina,	1010
nek’ pokupi silovitu vojsku,	1011
nek’ je vodi na Vedrine bile,	1012
na Vedrine kod Unđurevine,	1013
pa hoćemo mejdan učiniti.	1014
Ko ostane, nek’ vodi divojku,	1015
nek’ se ženi na odžaku svome.‛	1016
Kad mi je Gale riči razumijo,	1017
pružijo mi svoju desnu ruku,	1018
rukov’o se, pa se pozdravijo,	1019
ostavijo harali kočije.	1020
A podviknu haznedar Mujaga,	1021
‚Omerbeže gazi Hasanage,	1022
sad će tebe tvoja proći glava!	1023
Ukloni se iz kočija, dragi!‛	1024
Kad sam ote riči razumijo,	1025
ja sam golu ćordu povadijo,	1026
na Mujagu vranca nagonijo.	1027
Kad je viđ’o haznedar Mujaga	1028
da će njemu polećeti glava,	1029
on povrati velikoga vranca,	1030
otišće ga gradu na kapiju,	1031
pa naćera trijes’ pašalija	1032
da ne vraćam harali kočija.	1033
Ja sam na njih šturum hudarijo,	1034
ja isik’o trijes’ pašalija	1035
na Mekotam kod Unđurevine.	1036
Pa bi’ babo, mala šala bila;	1037
kad sam gradu doš’o na kapiju,	1038
dočeka me Osman kapidžija,	1039
jer od grada vrata zatvorijo.	1040
Evo ’vako meni govorijo:	1041
‚Omerbeže gazi Hasanage	1042
od Varada grada velikoga,	1043
vraćaj natrag harali kočije!	1044
Sad će tebe tvoja proći glava.‛	1045
Ja sam njemu, babo, govorijo,	1046
‚Ne budali, Osman kapidžija!	1047
Otvori mi hod kapije vrata	1048
da ja hiđem pred bijelu kulu,	1049
a pred kulu Surguč Omerbega.‛	1050
Meni Osman reče kapidžija,	1051
‚Ja ti vrata otvoriti neću.	1052
Valja tebi dževab učiniti,	1053
O kopile, budimskom veziru.’	1054
Kad sam njemu riči razumijo,	1055
na njega sam konja nagodijo	1056
—ja ga, babo, ćordom dofatijo,	1057
odbijo mu sa ramena glavu.	1058
Kad je viđ’o kahvedžija Huse	1059
da mi vrata da otvore neće,	1060
na njih Huse naćer’o delije, [3268]	1061
jä posiče trijes’ pašalija,	1062
roditelju, budimskog vezira,	1063
roditelju, gradu na kapiji.	1064
Ja proćera’ harali kočije,	1065
a pred kulu Surguč Omerbega.	1066
Na veliko čudo nagazijo,	1067
jer u kuli kuka kukavica,	1068
sad iskreče kā i lastovica,	1069
a proklinje budimskog vezira,	1070
a spominje svoju jedinicu,	1071
lipu Zlatku kićenu divojku:	1072
‚Kuku ćeri, nesretna divojko!	1073
Brata nejmaš, a bratića nejmaš	1074
—strica nejmaš, stričevića nejmaš,	1075
dajdže nejmaš, dajdževića nejmaš—	1076
da te, šćeri, otude povrati.	1077
Viš’ se nikad viditi nećemo.‛	1078
Kad sam oto opazijo, babo,	1079
ja sam vikn’o u avlinski vrati,	1080
‚O gospojo, Surguč Omerovce,	1081
muč’, ne plači, boliće te glava,	1082
n’ roni suza, ne kvari vobraza.	1083
Neće Zlatka tvoja do Janjoka	1084
doklen bega čuješ Omerbega	1085
od Varada grada velikoga.‛	1086
Jä kad čula Surguč Omerovca,	1087
ona spade u halvat avliju,	1088
grli, ljubi, ne zna da ostupi.	1089
Pa je ’vako meni govorila,	1090
‚Omerbeže, moje dite milo,	1091
otiće ti sa ramena glava.	1092
Naopak je budimski veziru.‛	1093
Ja sam, babo, njojzi govorijo,	1094
‚A gospojo, Surguč Omerovce,	1095
ja ću Bogu dževab učiniti	1096
i našeme budimskom veziru,	1097
i našeme budimskom veziru.‛‟	1098
Jä kad babo riči razumijo,	1099
jä kad babo riči razumijo,	1100
samo svome sinu govorijo,	1101
„Ej, fala ti, moje dite milo,	1102
ej, fala ti hod neba do zemlje!	1103
Nek’ si, sinko, tako uradijo.‟	1104
„A moj babo, stari roditelju,	1105
ja sam uv’o kahvedžiju Husu,	1106
a i naši’ tridiset delija,	1107
u dahiru Surguč Omerbegu,	1108
pa smo sjeli rujno piti vino.	1109
Kad se malo jesmo ponapili,	1110
eto nami haznedar Mujage	1111
i muftije budimskog vezira.	1112
Pa menika hevo ’vako kažu,	1113
‚Hajde, beže, do dahire siđi,	1114
do dahire našeme veziru!	1115
Valja tebi dževab učiniti,	1116
a danaske budimskom veziru,	1117
jer ti ode sa ramena glava.‛	1118
Ja sam njima ’vako govorijo,	1119
‚I čuješ mene, haznedar Mujaga,	1120
i čuješ me, vezirski muftija!	1121
Hajde, kaž’te budimskom veziru	1122
—ja mu jebem i oca i majku!—	1123
doći ću mu kad mi bide drago,	1124
doći ću mi kad mi bide drago.‛	1125
I to vrime dugo ne kasalo, [3269]	1126
oti su se natrag povratili,	1127
kad li eto hodže i hadžije.	1128
Mene, babo, zovu sa avlije,	1129
‚Oj, Bora ti, beže Omerbeže,	1130
je li izum s tobom govoriti?	1131
Jer imamo nalog od vezira.‛	1132
Ja im, babo, jesam dozvolijo,	1133
unišli su u toplu mejhanu.	1134
Meni, babo, turski selam daju,	1135
i ovako meni govorili,	1136
‚Omerbeže gazi Hasanage,	1137
kako ’š, brate, dževab učiniti,	1138
a danaske budimskom veziru	1139
za njegovi’ trijes’ pašalija,	1140
što i’ jesi ti isik’o, beže,	1141
na rudina’ kod Unđurevine?	1142
Pa bi i to mala šala bila	1143
—kad si gradu doš’o na kapiju,	1144
posik’o si Osman kapidžiju	1145
i š njimeka trijes’ pašalija,	1146
pašalija budimskog vezira.	1147
Otić’ će ti sa ramena glava.‛	1148
Kad sam, babo, riči razumijo,	1149
ja se fati’ golotrbe ćorde,	1150
šćevo sam i’ da isičem, babo.	1151
Al’ se hitri jesu dogodili,	1152
pa na glavi nis kulu sletili,	1153
a ja sam im ’vako besidijo,	1154
‚Kaž’te, štenci, budimskom veziru,	1155
doći ću mu dok se ponapijem	1156
rujna vina hi rute rakije,	1157
i rakije triput prepečene.‛	1158
Što sam rek’o, ja im slag’o nisam.	1159
Kad se, babo, jesam napojijo,	1160
ja sam dig’o kahvedžiju Husu,	1161
otiš’o sam do dahire bile.	1162
Kad se jesmo, babo, prikučili	1163
do dahire i njezini’ vrata,	1164
menika je Huse govorijo,	1165
‚Poslušaj me, beže Omerbeže,	1166
nemoj rukom vrata otvorati,	1167
već u vrata čizmama udari!	1168
Nemoj čohe rukom uklonjati,	1169
već ’e čizmom gazi i kalčinom.	1170
Tako uđi budimskom veziru.‛	1171
Ja sam svoga poslušavo Huse	1172
—kad sam doš’o do dahirski’ vrata,	1173
nisam rukom otvorao vrata,	1174
već u vrata čizmom udarijo,	1175
sa kuka i’ babo, izvalijo.	1176
Nisam rukom čohe prifatijo,	1177
već sam čohu čizmom prigazijo.	1178
U dahiri turski selam viknu’,	1179
a dahira puna jes’ gazija,	1180
a sve, brate, aga i spahija,	1181
a sve paša od manji’ gradova.	1182
Svi su meni selam otprimili,	1183
a do glave budimskog vezira.	1184
Ja veziru priče besidijo,	1185
‚O veziru, caru na muhuru, [3270]	1186
de govori danas u dahiri,	1187
što me sebi zoveš u dahiru?‛	1188
Jä kad vezir riči razumijo,	1189
on je, babo, meni govorijo,	1190
‚O kopile, beže Omerbeže,	1191
što isiče trijes’ pašalija	1192
na rudine kod Unđurevine?	1193
Pa bi i to mala šala bila,	1194
osim vrati harali kočije,	1195
a kočije bana janjočkoga.	1196
Pa bi i to mala šala bila,	1197
osim gradu doš’o i kapiji,	1198
pa posik’o Osman kapidžiju	1199
i njegovi’ trijes’ pašalija,	1200
i njegovi’ trijes’ pašalija.‛	1201
Kad sam njemu riči razumijo,	1202
ja sam njemu ’vako besidijo,	1203
‚O veziru, caru na muhuru,	1204
de mi pravo po istini kaži:	1205
a imaš li ferman u sebeka	1206
da izdaješ Turke u kavure,	1207
i divojke kavurskim serdaram,	1208
a, serdaru—crn ti obraz bijo!—	1209
na sramotu kićene divojke?‛	1210
Kad je vezir riči razumijo,	1211
fatijo se pod jastuk pušaka,	1212
oba grla na me okrenuvo.	1213
Kad sam, babo, grla opazijo,	1214
ja poleti’ budimskom veziru,	1215
za zlatnu ga jaku ufatijo,	1216
ufati’ ga za tur od čakšira,	1217
podig’o ga poviše sebeka,	1218
udari’ ga u dahiri biloj,	1219
udari’ ga od pod u dahiri,	1220
Sva se kula ljuljnu iz temelja.	1221
Ja poteg’o golotrbu ćordu.	1222
Kad viđale hodže i hadžije,	1223
na njeg’ ćurke jesu pobacali,	1224
al’ se Huse hitar dogodijo,	1225
prije njihke ćordom udarijo,	1226
pa po poli raspoji vezira.	1227
Kad smo njega mrtva učinili,	1228
svi rekoše paše i spahije,	1229
E, rekoše bezi i spahije,	1230
‚E, živijo beže vOmerbeže,	1231
a i onaj ko te je rodijo!	1232
Evo jesi svinjca pogubijo.	1233
Pisaćemo caru u Stambolu	1234
šta je š njime u Budimu bilo.‛‟	1235
Kad mu babo riči razumijo,	1236
poletijo sinu jedinome,	1237
obima ga zagrli rukama,	1238
u junačko čelo poljubijo.	1239
Jä kad svoga sina poljubijo,	1240
sinak njemu reče u avliji,	1241
„Eto, babo, kićene Zlatije,	1242
što si mene š njome ponudijo	1243
—eto ću se š njome voženiti	1244
vrlo drago, roditelju babe,‟	1245
jer uvede Zlatu u odaju,	1246
jer uvede Zlatku u odaju. [3271]	1247
Taman momci kolo zaigrali,	1248
a divojke pismu zapivale,	1249
a pogleda ostarila majka,	1250
brate Niko, gori Jastrebovoj,	1251
a iz gore konjik iskočijo,	1252
a na vrancu konju velikome,	1253
nosi bilu knjigu u pracipu	1254
od Janjoka grada velikoga.	1255
Vid’ de, viknu ostarila majka,	1256
viknu majka gospodara svoga,	1257
„Gospodaru gazi Hasanage,	1258
eto nami brza konjanika,	1259
gospodaru, hod Janjoka bila.	1260
Eto nami nosi haberove.‟	1261
Kad taj gazi viđi Hasanaga,	1262
Hasanaga Husu podvikiva,	1263
„Kahvedžija, moje dite milo,	1264
hajde, spani na halvat avliju,	1265
dočekaj mi vonog konjanika,	1266
poredi ga u halvat avliju,	1267
jer on nami papir knjigu nosi,	1268
jer on nami papir knjigu nosi.‟	1269
Jä kad Huse riči razumijo,	1270
spade Huse u avliju bilu,	1271
od avlije vrata otvorijo.	1272
Stiže vlašče u halvat avliju.	1273
Dok dopade, božiju pomoć dade,	1274
Huse njemu pomoć otprimijo.	1275
A sad Vlašče reče u avliji,	1276
„Joj, Bora ti, careva delijo!	1277
Je li doma beže Omerbeže,	1278
a u kuli u veselju svome?‟	1279
A njemuka Huse govorijo,	1280
„A jes’, dragi, milom Bogu fala,	1281
a jes’, dragi, milom Bogu fala.‟	1282
Vlašče Husi tiho progovara,	1283
„Zovi mi ga u avliju bilu.‟	1284
Jä kad beže riči razumijo,	1285
kahvedžiji svome besidijo,	1286
„Povedi ga u kulu bijelu.‟	1287
Hoće Huse, jedva dočekao,	1288
jer povede vlašče u odaju. [3272]	1289
(Pauza)
O, Omerbeže Boga otprimijo,	1290
O, pa vlaščiću ’vako besidijo,	1291
„O vlaščiću na konju vrančiću,	1292
O, što je tebe doćeralo ’vamo?‟	1293
O, jä kad vlašče riči razumilo,	1294
O, on se rukom fati u džepove,	1295
O, pa izvadi knjigu napisanu,	1296
O, pa je pruži begu Omerbegu,	1297
va sve gleda roditelju babo	1298
i š njimeka paše vod Varada.	1299
O, beže s knjige pečet oborijo,	1300
O, prina sebi pismo vokrenuo.	1301
Oh, njemu reče roditelju babo,	1302
„O, kuku, sine, u mene jedini,	1303
O, dede knjigu nausnice kaži.	1304
Neka svak znade šta ti knjiga kaže,	1305
jer nisi, sinko, kujino kopile,	1306
već si dite gazi Hasanage	1307
od Varada grada unđurskoga,	1308
od Varada grada unđurskoga.	1309
Za me care u Stambolu znade.‟	1310
Čita knjigu beže Omerbeže,	1311
čita knjigu, naustice kaže.	1312
„Evo je, babo, knjiga od Janjoka,	1313
a od Janje bana janjočkoga.	1314
Kaz’o joj je Gavran kapitane	1315
da se, babo, jesam oženijo,	1316
a sa Zlatkom Surguč Omerbega,	1317
pa me kune kićena divojko,	1318
‚A neka te, beže Omerbeže,	1319
kad si svoju vjeru prevjerijo	1320
pa me nećeš za ljubu primiti,	1321
da Bog dā ti i ota umrila;	1322
ako vjere prevjerijo nisam,	1323
ja ti, dragi, zamjeriti neću,	1324
a što imaš jediđar Zlatiju, [3273]	1325
ja ću ti druga biti kod kolina.	1326
Ako vjere prevjerijo nisi,	1327
hajde, kupi kitu i svatove,	1328
pa i’ vodi gori Kukavici.	1329
Tud’ će moji svati putovati,	1330
jer je ćaća za to potpazijo	1331
da ti meni jesi mušterija,	1332
i da sam te mlada izabrala.	1333
Pa je mene ćaća poklonijo	1334
na sramotu, beže Omerbeže,	1335
do Klobuka, grada velikoga,	1336
a za sina klobučkoga bana.	1337
Omerbeže, iza gore sunce,	1338
kad osvane mlada nediljica,	1339
ako vjere privjerijo nisi,	1340
goni svate gori Kukavici,	1341
jer je tude njima putovati.‛‟	1342
Jä kad babo riči razumijo,	1343
evo ’vako pa mu besidijo,	1344
„Ako vjeru jesi zavjerijo,	1345
nemoj sinko, vjere prevjeriti,	1346
pa nek’ iđe sa ramena glava.‟	1347
Jä kad beže riči razumijo,	1348
evo ’vako babi besidijo,	1349
„Roditelju, ja te ne želijo,	1350
dala mi je Janjo obilježje,	1351
evo, babo, puna godinica.	1352
Dala mi je tri đerdana bila,	1353
tri đerdana od vrata bijela.	1354
Jedan đerdan pare carovice,	1355
dvi parice, žuta madžarija.	1356
Drugi đerdan rumeno korinje,	1357
jä što moru raste u gradov’,	1358
sve dva zrna, žuta madžarija.	1359
A treći je žeženi’ cekina,	1360
u njoj, babo, trista madžarija	1361
—jedan dukat, više funduklija	1362
među njima na prsi divojci.	1363
Pa bi i to mala šala bila,	1364
dala mi je kapu zebulkinju.	1365
Na njoj, babo, gora uslikata,	1366
i na gori zelena livada,	1367
na livadi bunar voda ’ladna.	1368
Kod bunara pali paunovi,	1369
a na njihke lovci hudarili,	1370
pa pucaju skutu paunove.	1371
Pa bi i to mala šala bila, [3274]	1372
pa na kapi dva pera pauna.	1373
Svako perce košta madžarija.	1374
Oto mi je obilježje dala,	1375
a ja njojzi uru iz nidara.	1376
Ura dvista nosi madžarija,	1377
na njoj lanac od suhoga zlata,	1378
i on dvista vuče madžarija.	1379
I na lancu mrzmu —,	1380
i na lancu morska krblenema	1381
—jä što znači po moru brodove—	1382
i ona je dvista madžarija.	1383
Jedno drugom obilježje dali	1384
i u tome vjeru zavjerili,	1385
i ja rek’o, roditelju babo,	1386
da se z drugom oženiti neću.	1387
Da se ’vako dogodilo nije,	1388
ne bi’ dov’o unđurske divojke,	1389
ne bi’ dov’o hunđurske divojke.‟	1390
Kad mu babo riči razumijo,	1391
Evo ’vako pa mu govorijo,	1392
„Kad je tako, moje dite drago,	1393
i nemoj joj vjere prevjeriti,	1394
O, pa nek’ ide sa ramena glava.‟	1395
Pa se tinte faća i papira,	1396
pa on piše knjigu na kolino,	1397
pa je šalje do Budima bila,	1398
va na ruke Fazlipaši starom,	1399
što je na mistu budimskog vezira,	1400
nek’ mu digne ljute vArnaute	1401
iz Budima grada bijeloga,	1402
nek’ iđe gori do Varada bila,	1403
„Jer namika valja svatovati,	1404
ako Bog da pa bude suđeno,	1405
ako Bog da pa bude suđeno.‟	1406
Jä kad aga knjigu napravijo,	1407
on dozivlje kahvedžiju svoga,	1408
„Hajde, sinko, opremaj alata!	1409
Valja tebi do Budima sići,	1410
do dahire budimskog vezira.	1411
Tu ćaš naći Fazlipašu starog,	1412
jä što stoji na mistu vezira.	1413
Podaj njemu papir knjigu bilu,	1414
pa se meni do Varada vrati,	1415
kaži meni šta je govorijo.‟ [3275]	1416
Hoće Huse, jedva dočekao,	1417
pa vopremi velikog alata,	1418
pa se vagi u odaju vrati,	1419
pa von reče gazi Hasanagi,	1420
„Ja sam, aga, hata sigurao.‟	1421
Njemu gazi reče Hasanaga,	1422
„I ja knjigu jesam napravijo.	1423
Evo knjiga, hajde do Budima.‟	1424
Hoće Huse, knjigu ujagmijo,	1425
pa von spade u halvat avliju,	1426
jer on nađe ata sigurata.	1427
‚Jalah‛ reče, pa u sedlo kleče,	1428
a prefati četiri kajasa,	1429
okrenu ga na avlinska vrata.	1430
Ode Huse do Budima bila.	1431
Malo vrime, dugo ne trajalo.	1432
Jä kad Huse do Budima siđe,	1433
do dahire budimskog vezira,	1434
pred dahirom ata o’sidnuo,	1435
pa alatu kajas nabacijo,	1436
a na zlatan unkaš na hajvanu,	1437
pa ga Huse trče u mejanu,	1438
pa ga Huse trče u dahiru,	1439
od dahire vrata otvorijo.	1440
U dahiru Huse uletijo,	1441
kad dahira puna hUdbinjana,	1442
kad dahira puna natrpana,	1443
natrpana vaga i spahija	1444
—ev’ unđurske ljute poglavice,	1445
uvrh stola Fazlipaša stari.	1446
Njima Huse turski salam zovnu,	1447
sve mu vage selam otprimile.	1448
Najzad viknu Fazlipaša stari,	1449
„Aleć salam, gazi Husejine,	1450
aleć salam, gazi Husejine,	1451
kako vam je kod Varada, sine?	1452
Kako vam je sad vaše veselje?‟	1453
Jä kad Huse riči razumijo,	1454
on se fati papir knjige bile,	1455
pa je pruži Fazlipaši starom.	1456
Jä kad paša knjigu ujagmijo,	1457
jer sa knjige pečet oborijo,	1458
Prena sebi pismo okrenuo.	1459
Reći će mu paše i spahije,	1460
rekoše mu age i spahije, [3276]	1461
„Fazlipaša, slatka lalo naša,	1462
de nam knjigu nausnice kaži,	1463
da viđamo knjiga odaklen je.‟	1464
Hoće paša, bilu knjigu uči	1465
—uči knjigu, nausnice kaže—	1466
„Evo knjiga hod Varada bila,	1467
od akrama gazi Hasanage,	1468
da ja dignem ljute vArnahute,	1469
a da agi idem u svatove	1470
do Janjoka grada velikoga,	1471
jer je begu knjiga doletila,	1472
a od Janje bana janjočkoga:	1473
ako vjere privjerijo nije,	1474
neka ide gori Kukavici,	1475
jer je ćaća dao na sramotu	1476
do Klobuka grada ćesarskoga,	1477
a za sina klobučkoga bana.	1478
Njojzi beže vjeru zavjerijo	1479
da se drugom oženiti neće,	1480
da s nikakom ni ženiti neće.	1481
Da se ’vako sutrevilo nije,	1482
ne bi odv’o budimske divojke.‟	1483
Jä kad čule vage i spahije,	1484
a i paše od Budima bila,	1485
svi rekoše Fazlipaši starom	1486
da mu hoće u svatove poći.	1487
Što rekoše, na to potpisaše,	1488
pa mu bilu knjigu povratiše.	1489
Vakat him je, moja braćo mila,	1490
dok osvane mlada nediljica,	1491
a da jesu u gori zelenoj,	1492
a u gori, braćo, Kukavici,	1493
jer se gora zove Kukavica	1494
—mloga majka na nju zaplakala,	1495
mloga ljuba u rod okrenula,	1496
mloga djeca sirota ostala.	1497
Uze Huse papir knjigu bilu,	1498
pa se Huse natrag povratijo,	1499
tako kaže gazi Hasanagi.	1500
Jä kad prođe nediljica dana,	1501
jer pogleda gazi Hasanaga	1502
niz rudine do Budima bila,	1503
jer ugleda četu hod Budima.	1504
Mala četa, hal’ je ognjevita.	1505
Pred njima je Fazlipaša stari,	1506
za njim je vojske za deset hiljada,	1507
za ə -, seda -, ja -, njim vojske         za deset hiljada.	1508
Uz hiljadu iđe po lubarda,	1509
uz hiljadu iđe po lubarda,	1510
sve muštrati, brate, vArnahuta. [3277]	1511
Jä kad stigli do Varada bila,	1512
do Varada grada velikoga,	1513
dočeka hi Hasanpaša stari,	1514
dočeka hi Hasanpaša stari.	1515
Tude bili punu nediljicu,	1516
jer se dobro hodmorila vojska	1517
i napila cr’ljenike vina.	1518
Jä kad gazi viđa Hasanaga,	1519
podvikiva sina jedinoga,	1520
„Kuku, sine, hu mene jedini,	1521
sad će brzo mlađuhna nedilja,	1522
valja tebi svate podignuti.‟	1523
A kad beže te razabra riči,	1524
on podviknu kahvedžiju Husu,	1525
„Hajde, Huse, opremaj hajvane,	1526
red jes’ nami vodi Kukavici.	1527
U njoj ćomo staze pofaćati,	1528
jer sam čuo pa mi ljudi kažu,	1529
čija je, brate, u gori busija,	1530
i vona je mejdan zadobila.	1531
I mi ćemo pojagmiti stine,	1532
pojagmiti stine i doline.‟	1533
Hoće Huse, jedva dočekao,	1534
jer on spremi hobadva hajvana,	1535
jer i’ spremi u prezidu bilu,	1536
pa dozivlje bega Omerbega,	1537
„Omerbeže, da s’ brate rodeni,	1538
eno naši vati sigurati.‟	1539
Jä kad beže riči razumijo,	1540
podvikiva roditelja babu,	1541
„Roditelju, gazi Hasanaga,	1542
evo naši ati sigurati.	1543
Kol’ko naske hoće putovati?‟	1544
Al’ mu babo price besidijo,	1545
„Vami svata više ne tribuje,	1546
već vi haj’te, moja đeco mila,	1547
sretno vami putovanje bilo!‟	1548
Jä kad čuli bezi i spahije	1549
i unđurske paše pozlaćene,	1550
podigoše od Varada vojsku,	1551
podigoše od Varada vojsku.	1552
Niz Vedrine vojskom udariše,	1553
Ə, va pred njima beže Omerbeže,	1554
za njime đika Huse kahvedžija,	1555
Ə, za njime đika Huse kahvedžija.	1556
Malo vrime, za dugo ne bilo.	1557
Ə, jä kad gori stigli Kukavici,	1558
zajagmili stine i doline,	1559
Ə, zajagmiše stine i doline, [3278]	1560
a sakriše ljute vArnaute.	1561
Jä kad beže viđa hOmerbeže,	1562
evo ’vako kaže Arnavutim,	1563
„Ə, otpočin’te, moja braćo draga,	1564
otpočin’te i odmor’te mi se.	1565
vOvde ćemo čekati svatove.‟	1566
vO, jä kad begu vojska otpočinu,	1567
O, jedno jutro beže podranijo,	1568
O, na Janjoku pukoše topovi.	1569
O, na Klobuku jedva dočekaše,	1570
O, a povika beže Omerbeže,	1571
„O, Fazlipaša, na mistu veziru,	1572
što pukoše janjočki topovi,	1573
O, na Klobuku jedva dočekaše?‟	1574
O, jä kad čuo Fazlipaša stari,	1575
O, Fazlipaša evo ’vako kaže,	1576
„O, Omerbeže, moje dite milo,	1577
vono je znanje, moje dite milo,	1578
da svatovi hoće putovati.	1579
vOno prate beljemez topovi,	1580
O, nis polje kićene svatove.‟ -	1581
O, jä kad beže te razabra riči,	1582
podvikuje ljute vArnahute,	1583
„Braćo moja, carski vArnauti,	1584
eto nami kita i svatovi.	1585
Čujete li što ću govoriti!	1586
Kada svati sad nastupe voveđe,	1587
kad viđate mene kod kočija,	1588
Ə, ne šal’te se, braćo, is pušaka,	1589
rašćerajte muštrate soldate	1590
od kočija klobučkoga ban’,	1591
Ə, od kočija klobučkoga bana.‟	1592
Jä kada ljuti čuli vArnahuti,	1593
sakriše se u studene stine,	1594
naprašiše duge granalije, [3279]	1595
na studene nasloniše stine,	1596
na studene nasloniše stine.	1597
Malo vreme, dugo ne trajalo,	1598
us planine svati udariše,	1599
už nji’, braćo, dvades’ lubarada.	1600
Njihke prati mlad janjočki bane,	1601
vjerno prati prijatelja svoga,	1602
prijatelja klobučkoga bana,	1603
na vrh bile gore Kukavice.	1604
Malo vreme, dugo ne trajalo.	1605
Ne zna glava bana janjočkoga	1606
šta ga čeka vrhu na planini	1607
—jer da znade, moja braćo draga,	1608
on bi svate natrag povratijo—	1609
amo ne zna, žalosna mu nene.	1610
Kad izaš’o vrhu na planinu,	1611
sve to gleda beže Omerbeže.	1612
Tudi bani svate zastavili.	1613
Al’ ga čuje beže Omerbeže,	1614
jä đe plače kićena divojka,	1615
lipa Janjo bana janjočkoga:	1616
„Davor, sunce, beže hOmerbeže	1617
od Varada grada velikoga!	1618
Zar se ovde dogodijo nisi?	1619
Jesi l’ svoju vjeru privjerijo,	1620
kad se z drugom jesi voženijo?	1621
Ako vrhu jesi na planini,	1622
evo mene, iza gore sunce!‟	1623
Jä kad beže čuvo hOmerbeže,	1624
is planine vrana istirao,	1625
do kočija vrana dotirao,	1626
is svega se grla provaljiva,	1627
„Lipa Janjo, gospo’ska divojko,	1628
ja ti vjere privjerijo nisam,	1629
a neću je, mila, privjeriti,	1630
pa nek’ ide sa ramena glava.	1631
Pruži meni svoju desnu ruku!‟	1632
Brzo Janjo pruži desnu ruku,	1633
al’ je beže za ruku zdupijo,	1634
Pa na sapi za pleća bacijo.	1635
Kad to viđa mlad janjočki bane,	1636
vid’ di bane hršum na soldate,	1637
ne mogu ga tući is pušaka,	1638
ne mogu ga tući iz sabalja,	1639
jer je za njim kićena divojka.	1640
Samo viče mlad janjočki bane,	1641
„Rad’te njega živa ufatiti!‟	1642
jer se Turčin ne da ufatiti.	1643
U ruci mu golotrba ćorda,	1644
siče beže i desno i livo,	1645
siče beže i desno i livo.	1646
Jä kad viđa kahvedžija Huse,	1647
jer on hršum veli Arnauta;	1648
jä kad čuli ljuti Arnauti, [3280]	1649
zapali se gora Kukavica.	1650
Niko brate, strana privelika,	1651
čudo puče od njihke pusaka,	1652
čudo pade muštrati’ soldata.	1653
Kad viđaše mladi kapetani	1654
da su njihke privarili Turci,	1655
pobigoše na četiri strane,	1656
ostaviše bana i kočije,	1657
ostaviše bana i kočije,	1658
osta glava bana janjočkoga	1659
i njegova Bogom prijatelj’.	1660
Tri hiljade tu pa’še soldata,	1661
a soldata bečkoga ćesara.	1662
Iznenada dočekaše Turci,	1663
pobiše i’ kā i mrki vuci.	1664
Kad ostaše bani kod kočija,	1665
njima stiže Fazlipaša stari,	1666
pa njimaka evo ’vako kaže,	1667
„A gospodo hod grada velika,	1668
eto vaše kićene divojke.	1669
Pitajte je danas u planini,	1670
je li bilu knjigu po -, napisala,	1671
poslala je do Varada bila,	1672
a našeme begu hOmerbegu,	1673
je li njemu obilježlje dala	1674
da će m’ ljuba biti kod kolina.	1675
Zašto si je na sramotu dao,	1676
va za bana klobu -,	1677
a za sina klobučkoga bana?‟	1678
Vid’ de bane da miruje neće,	1679
već on pita svoje ćeretine,	1680
„Ćeri moja—zmija te udrila	1681
pri Đurđeva na nedilju dana,	1682
od koje se nepribalja zmije!—	1683
jesi l’ svoju vjeru zavjerila	1684
da ćaš, mila, poći za Turčina?‟	1685
Janjo njemu ćerka progovara,	1686
„Jesam, ćaća, vjeru ti zadajem,	1687
sedam knjiga njemu opravila,	1688
sedam knjiga njemu opravila.‟	1689
Jä kad čuo Fazlipaša stari,	1690
evo ’vako pa mu besidijo,	1691
„Kad je tebi teško kod Janjoka,	1692
što si, dragi, posl’o ti kočije,	1693
pred njimaka Gavran harambašu,	1694
i uz njega tridiset šinčara,	1695
a šinčara do Budima bila,	1696
pa si šćeo kićenu divojku,	1697
lipu Zlatku Surguč Omerbega,	1698
što je mila sirotica bila,	1699
jer je svoga babe poželila	1700
—njema Zlate dajdže ni dajdžica,	1701
njema strica, njema stričevica,	1702
njema svoga brata rođenoga—	1703
lako ti je sahoditi bilo.	1704
Da ne bide bega Omerbega, [3281]	1705
ti bi odv’o kićenu divojku,	1706
a za svoga sina jedinoga,	1707
oženijo kod Janjoka sina,	1708
oženijo kod Janjoka sina,	1709
pa pritijo svoj Unđurevini	1710
da si lipu zadobijo, dragi,	1711
zadobijo u ljutom mejdanu.‟	1712
Jä kad čuo od Klobuka bane,	1713
did’ de bane paši govorijo,	1714
„Kuku, paša, na mistu veziru,	1715
on je mene dobro priverijo.	1716
Da sam znao, Fazlipaša stari,	1717
ne b’ kupijo kita ni svatova,	1718
vodijo ji’ do Janjoka bila.	1719
Ja sam silnu pogubijo vojsku,	1720
silnu vojsku Bečanin ćeseru.	1721
Valja meni za nju dževabiti,	1722
a za volju bana janjočkoga,	1723
a za volju bana janjočkoga.‟	1724
Jä kad čuo Fazlipaša stari,	1725
jer on reče banu Bakraninu,	1726
jer on reče klobučkome banu,	1727
„Čuješ kralju od Klobuka bila,	1728
ja tebika zamiriti neću,	1729
osim hoću banu janjočkome.	1730
Sedam puta on je sihodijo,	1731
sihodijo na Unđurevinu,	1732
pa palijo sela do bedena,	1733
a staro je s konjem prigazijo,	1734
mlado nam je pod sablju uzim’o.	1735
Valja njemu do Budima sići,	1736
valja njemu do Budima sići.	1737
A ja znadem, od Klobuka bane,	1738
da ti, dragi, dževabiti moraš,	1739
a vašeme Bečanin ćeseru,	1740
a u Beču gradu velikome.	1741
Ja ti voto hoću oprostiti	1742
—hajde sretno do Bakara bila,	1743
hajde sretno do Klobuka bila,	1744
hajde sretno, dragi, i veselo!	1745
Samo gledaj šta ćeš dževabiti,	1746
ko je tebe na to naputijo,	1747
ko je tebe na to naputijo,	1748
kako te je bane privarijo,	1749
var’o, brate, tebe i meneka,	1750
i našega budimskog vezira,	1751
pa se beže na to naljutijo,	1752
—nemoj, brate, begu zamiriti—	1753
isik’o je sez’deset Turaka	1754
i pred njima ljuta bulju'bašu,	1755
i pred njima ljuta bulju'bašu.‟	1756
Jä kad čuo od Klobuka bane,	1757
zafaljiva Fazlipaši starom,	1758
„Fala tebi hod neba do zemlje!	1759
Sad ja viđam da smo prijatelji.	1760
Vodi, dragi, kićenu divojku,	1761
sretno tebi sve veselje bilo,	1762
sretno tebi sve veselje bilo!‟	1763
Vidi beže da miruje neće,	1764
već on pita Fazlipaše starog: [3282]	1765
„Fazlipaša, prebroj mi vojnike,	1766
kol’ko će i’ ostanuti ovđe.‟	1767
’Oće paša, pa posla telala	1768
da mu broji po gori junake.	1769
Kad se telal brzo povratijo,	1770
evo ’vako paši govorijo,	1771
„Fazlipaša, na mistu vezire,	1772
stotinu nam ima ranjenika,	1773
a stotinu mrtvi’ u planini,	1774
a stotinu mrtvi’ u planini.‟	1775
Fazlipaša evo ’vako kaže,	1776
„Iznes’te i’ vrhu na planinu,	1777
pa hoćemo mrtve pokopati,	1778
kod nji’, braćo, rahmet ostavljati,	1779
ranjenike na konje dignuti,	1780
voditi i’ do Budima bila,	1781
ličiti ji’ kod Budima bila,	1782
neka živu svojoj staroj majci.‟	1783
Ə, ’oće namah, iskupi šehite,	1784
a iskupi mrtva i ranjena,	1785
slatka braćo, vrhu na planinu.	1786
Ə, Jesu, braćo, mrtve pokopali,	1787
ranjenike na konje dignuli,	1788
Ə, ranjenike na konje dignuli.	1789
Otiskoše hod planine bile,	1790
otiskoše hod planine bile,	1791
od planine na Unđurevinu.	1792
Uprav’ idu do Varada bila,	1793
do Varada grada velikoga.	1794
Malo vreme, za dugo ne bilo,	1795
opazi hi Hasanpaša stari,	1796
a roditelj bega hOmerbega.	1797
Kad opazi vezene kočije,	1798
jer istrka stari ihtijaru,	1799
od avlije vrata otvorijo.	1800
Viđa svoga pred kočija sina,	1801
viđa sina, pa mu besidijo,	1802
„Slatki sine, u mene jedini,	1803
jesi l’, sinko, mejdan zadobijo,	1804
jesi li se jope’ oženijo?‟	1805
Njemu beže po istini kaže,	1806
„Slatki babo, ja te ne želijo,	1807
Jesam, babo —,	1808
jesam, babo, ja se voženijo,	1809
evo jesam, babo, oženijo.	1810
zameći mi šemluk i veselje!	1811
Evo ti Janjo kićena divojka,	1812
pa je vodi hu kulu bijelu.	1813
Neka braća kolo zaigraju,	1814
nek’ đevojke pismu zapivaju,	1815
ponovo ću voditi veselje.	1816
vA evo nam bana janjočkoga,	1817
slatki babo, u mog kahvedžije,	1818
evo njega vodi savezana.	1819
Ə, ćeraćemo njega do Budima,	1820
valja njemu nami dževabiti,	1821
pitati ga kod Budima bila [3283]	1822
koliko je zavadijo bane,	1823
zavadijo cara i ćesara,	1824
zavadijo cara i ćesara.	1825
Čudo, brate, bilo sirotica,	1826
čudo naš’o mladi’ udovica,	1827
a zbog riči bana janjočkoga.‟	1828
Jä kad babo riči razumijo,	1829
evo ’vako sinu besidijo,	1830
„Vodićemo šemluk i veselje,	1831
slatki sine, kod Varada bila,	1832
sine dragi, misečinu dana.‟	1833
Zgodan aga čem hesaba nema,	1834
vavik hrani za dvan’es’ hiljada,	1835
braćo moja, ljuti’ vArnauta,	1836
i pred njima Fazlipašu starog,	1837
vavik poji cr’ljenike vina.	1838
Jä kad puna prošla misečina,	1839
bide kume Fazlipaša stari,	1840
a kod Janje kićene divojke,	1841
jer je vinča Fazlipaša stari,	1842
a za glavu bega Omerbega.	1843
Rabum Alah—na svemu Ti fala!—	1844
jedan soko a dvi sokolice,	1845
Niko brate, sa obidve strane	1846
—a da Bog da i u tebe bile,	1847
pa se, Niko, dvaput oženijo.	1848
Rabum Alah—na svemu Ti fala!—	1849
jä kad proš’o šemluk i veselje,	1850
pa je prošlo sve veselje bilo,	1851
svak okrenu svojoj domovini,	1852
Fazlipaša do Budima bila.	1853
Jä kad paša do Budima dođe,	1854
pa je sjeo u dahiru bilu,	1855
a na misto budimskom veziru.	1856
Pa kad prođe puna nediljica,	1857
al’ pogleda gazi Hasanaga	1858
do Budima is kule bijele,	1859
jer ugleda čuda golemoga,	1860
jer ugleda nis polje konjika.	1861
On na prozor durbin naslonijo,	1862
da poznaje nis polje konjika.	1863
Ne mere ga aga poznavati,	1864
ne mere ga aga poznavati,	1865
jer je svoje oči izgubijo,	1866
jer je adže dobro ostarijo.	1867
On podvika sina jedinoga,	1868
„Omerbeže, moje dite drago,	1869
evo tebi durbin od meneka,	1870
pa pogledaj sa srče pendžera.	1871
Ko nam, sine, hiđe od Budima?‟	1872
Jä kad Omer durbin ujagmijo,	1873
pa na prozor durbin naslonijo,	1874
jer pogleda niz Rudinu ravnu,	1875
pozna Omer nis polje konjika,	1876
jer je glava paša Stambolija	1877
od golema grada Carigrada.	1878
Vidi beže, pa je govorijo,	1879
„Slatki babo, slatko milovanje,	1880
ono momak sa Unđura nije,	1881
već je vono paša Stambolija	1882
od vel’koga grada Carigrada.	1883
Ono ga je care opravijo [3284]	1884
da on viđa šta je tamo bilo,	1885
babo dragi, hod našeg vezira.‟	1886
Jä kad čuo gazi Hasanaga,	1887
vid’ de sinu ’vako besidijo,	1888
„Nemoj, sinko, š njime govoriti,	1889
ja ću, sine, š njime govoriti.	1890
Ako bide vrlo ružno za te,	1891
ja ću njega malo potišiti;	1892
ak’ ne bide vrlo žao na te,	1893
dobro ćemo njega dočekati.‟	1894
Pa podviknu kahvedžiju Husu,	1895
pa podviknu kahvedžiju Huso,	1896
„Hajde, Huse, hotvori kapiju.‟	1897
Ə, ’oće Huse, jedva dočekati,	1898
jer on spade u halvat avliju,	1899
od avlije otvorijo vrata,	1900
kad istina što mu beže kaže	1901
—baš je glava paša Stambolija,	1902
posl’o ga je care od Stambola.	1903
Jä kad paša u avliju ujđe,	1904
u avliji turski selam viknu,	1905
u avliji turski selam viknu,	1906
Huse njemu selam otprimijo.	1907
Njega pita paša Stambolija,	1908
„Je li doma beže Omerbeže,	1909
ili njegov roditelju babo?‟	1910
Njemu Huse reče u avliji,	1911
„Slatki paša od našega grada,	1912
od našega grada Carigrada,	1913
jes’ obadva u bijeloj kuli,	1914
eno vince piju i rakiju.‟	1915
Jä kad čuo gazi Hasanaga,	1916
on na kuli prozor otvorijo,	1917
sa pendžera pa je govorijo,	1918
„Kahvedžija, moje dite milo,	1919
primi ata paše stambolskoga,	1920
pošalji ga meni u vodaju.‟	1921
Hoće Huse, pa primi hajvana,	1922
a opravi pašu na bojeve.	1923
Mili bože—na svemu Ti fala!—	1924
kad uniđe paša u vodaju,	1925
turski selam u vodaji viknu.	1926
Jä kad čuo stari ihtijeru,	1927
ispred njega na noge klisijo,	1928
a njemuka ićram učinijo,	1929
Ə, u vrh stola pa ga posadijo,	1930
gotovom ga čašom ponudijo.	1931
Jä kad paša čašu iskapijo,	1932
on zafali gazi Hasanagi,	1933
„Pa živijo, gazi Hasanaga,	1934
sretno tebi sve veselje bilo!	1935
Evo ferman nosim od sultana, [3285)	1936
a još tvome sinu jedinome,	1937
a još tvome sinu jedinome,	1938
neka viđa šta mu ferman kaže.‟	1939
Pa se rukom fati u džepove,	1940
jer izvadi ferman od sultana,	1941
pa ga dade sinu Omerbegu.	1942
Jä kad sinak ferman ujagmijo,	1943
sa fermana pečet odvalijo,	1944
sa fermana pečet odvalijo,	1945
Ə, prena sebi pismo okrenuo.	1946
Jä šta mu piše care is Stambola?	1947
„Omerbeže gazi Hasanage,	1948
Ə, zgubijo si budimskog vezira	1949
ve njegovi’ sezdeset drugov’.	1950
O, ja ti oto hoću pokloniti,	1951
va hoću te, dragi, podmetnuti,	1952
pa ti hajde do Budima bila,	1953
pa ti, sinko, sjedi u dahiru.	1954
Bićaš vezir u Budimu bilu	1955
bez izmine dok teče Krajine,	1956
jer je, sinko, za tebe vezirstvo.‟	1957
A kad čuo gazi Hasanaga,	1958
od radosti suze poletiše,	1959
Ə, pa zagrli sina jedinoga.	1960
Vid’ se vaga faća u džepove,	1961
dade paši stotinu cekina.	1962
Jä kad viđa beže Omerbeže,	1963
i on mu dade stotinu cekina.	1964
Jä kad viđa Janjo kićenica,	1965
jä kad viđa Janjo dijevojka,	1966
ona mu dvista dade madžarija.	1967
Darovaše pašu Stamboliju,	1968
noć noćiše, jutro podraniše.	1969
Ə, ode paša gradu Carigradu,	1970
ode paša caru —,	1971
ode paša gradu Carigradu,	1972
Ə, a ostade beže Omerbeže,	1973
slatka braćo, nediljicu dana	1974
u Varadu gradu velikome.	1975
Jä kad prošla nediljica dana,	1976
vidi beže da miruje neće.	1977
Izbavijo obi sokolice	1978
—sokolice, svoje ljube mile—	1979
skupijo i’ u svoju odaju,	1980
pa im beže evo ’vako kaže,	1981
„Lipa Zlatka Surguč Omerbega,	1982
ti ’š ostati kod bijele kule	1983
u Varadu, kod mog roditelja	1984
i kod moje ostarile majke,	1985
pa i’ služi u Varadu bilu.	1986
A Janjo će sa mlom do Budima,	1987
a Janjo će sa mlom do Budima,	1988
pa će ljuba biti vezirova [3286]	1989
bez izmene dok teče Krajine.‟	1990
Oto reče, opremi kočije,	1991
a to gleda gazi Hasanaga,	1992
pa i’ isprati na avlinska vrata.	1993
Prati njega i otac i majka,	1994
al’ im beže priče besedijo,	1995
„Stara moja i otac i majko,	1996
nemojte se ni žaliti na to,	1997
jer se jesmo prigodili blizu,	1998
mi se često viđati moremo.‟	1999
Malo vreme, za duga ne bilo,	2000
Niko brate, sišli do Budima.	2001
Sjede Omer u dahiru bilu,	2002
a na misto budimskog vezira,	2003
jer ga je na to sultan postavijo.	2004
Ako je sada vezir u Budima,	2005
a sada je beže hOmerbeže;	2006
ako nejma, ni biti ga neće.	2007
Od mene pisma,     Bog nam davo zdravlje,	2008
Ə, od mene pisma,         Bog nam dao zdravlje,	2009
a veselo drugu zapivali,	2010
a veselo pa se ponapili,	2011
Niko brate, cr’ljenike vina.	2012

*

Return to Index of S.-C. Epic Texts

Return to MPC Documents