Ženidba bega Omerbega sa Anicom od Janoka
i sa Hankom Džafer-paše iz Budima

kazivao u pero Murat Žunić

(See comparative observations about this poem)

Rano rani careva gazija,	1
jutrom rano sabah saklanjao,	2
gazija prava, Hasan Alajbeže.	3
Kad je beže sabah saklanjao	4
pa je sjeo džamu kod pendžera,	5
on pogleda niz Osičko ravno.	6
Već mu žarko rodilo se sunce.	7
Beže pije crnu mećrušinu,	8
a odajska poletiše vrata,	9
a na vrata upade delija:	10
„Daj muštuluk, Hasan Alajbeže!	11
Eto tvoga Omerbega sina,	12
za kog pitaš tri ima nedilje.‟	13
Daruje beže, ama ne viruje.	14
Tā se vrati, iz ahara ode,	15
a druga mu upade delija:	16
„Daj muštuluk, Hasan Alajbeže!	17
Eto tvoga Omerbega sina,	18
koga nejma tri ima nedilje	19
—ni, za pokor, što je od njeg' bilo,	20
ni da mu je živa na ramenu glava.‟	21
Tā se vrati, a treći uniđe:	22
„Daj muštuluk, Hasan Alajbeže!	23
Eto tvoga Omerbega sina.	24
Ako meni tome ne viruješ,	25
ti pogledaj niz polje Osičko,	26
ti 'š viditi Omerbega sina.	27
Beže skače na konju alatu,	28
na svoj volji puštijo hajvanu.‟	29
Kad ga viđa Hasanbeže stari,	30
„Moje delije, moji hizmećari,	31
de, spa'nite u halvat avliju,	32
radite mi bega dočekati.	33
Još kažite Omerbegu mome,	34
nek' preda me u čizmama uđe	35
—u čizmama i pod kuburama—	36
da ja pitam Omerbega sina	37
đe je bijo tri nedilje dana.‟	38
A delije spadoše u avliju.	39
U tom beže doskaka alata.	40
Salam dade, oni otprimiše.	41
Jedni njemu konja ufatiše,	42
jedni njega sa konja snimiše.	43
„Hajde, beže, babi u aharu.	44
'Vako ti rek'o babo roditelju:	45
da ti k njemu u čizmama dođeš,	46
u čizmama i pod kuburama.‟	47
Mora beže, jer biti ne more;	48
okrenu beže babi i aharu.	49
Kad aharu otvorijo vrata,	50
salam dade, postupijo ruci,	51
pa on babi podvivš' stoji ruke.	52
Njemu reče Hasanbeže stari:	53
„Đe si, beže, tri ima nedilje?	54
Kud se skitaš, a babe ne pitaš?	55
Bojiš li se Boga velikoga	56
—jäli Boga, jäli taksirata—,	57
jäli svojoj na ramenu glavi?	58
Da ti ne bi glavu odvalijo!	59
Ovo mutne nastale godine:	60
ti bi mog'o izgubiti glavu,	61
ja ne znati šta j' od tebe bilo.‟	62
A beže se u plećima sliže:	63
„Dragi babo, u ruku te ljubim,	64
nikud iš'o nisam po Madžari.	65
Ja sam hod'o po našem Unđuru,	66
pa tražijo za sebe divojku,	67
a za tebe kršna prijatelja.	68
Moja majka ostarila jako.	69
Ja sam njeko jutro podranijo,	70
majka moja cvili na odžaku,	71
a proklinje mene i tebeka,	72
što se, babo, da oženim neću.	73
Pa ja, babo, gled'o divojaka.‟	74
„Jesi li, sine, zagled'o divojku?‟	75
„Nisam, babo, zagled'o divojke.	76
Đe ja nađo' za sebe divojku,	77
ondi tebi nejma prijatelja.	78
Đe ja nađo' tebi prijatelja,	79
ondi nejma za mene divojke.‟	80
Kad je čuo Hasanbeže stari,	81
„Omerbeže, moje dite drago,	82
kad ti meni tražiš prijatelja,	83
ja ću tebi još bolju divojku.	84
Evo je, sine, na našoj Gabeli,	85
lipa Zejna Jusuf Alajbega.	86
Ako, sine, ne štimaš divojke,	87
pomakni se na Orsavu ravnu,	88
viđaj Hanku, Ćordića divojku.	89
Tā je aga kršan prijatelju,	90
a divojka bi za tebe bila.‟	91
Kad je beže razumijo riči,	92
„Dragi babo, u ruku te ljubim,	93
viđao sam Zejnu u Ćordiću:	94
suhaljiva, vrlo mršaljiva.	95
Ja sam siš'o niz Unđurevinu,	96
hod'o, babo, od grada do grada,	97
a sam jedno jutro uranijo,	98
ja pojah'o na alata moga.	99
Ja u magli kulu natrevijo	100
—dobra kula, a bolja avlija—,	101
a avlinska otvorena vrata.	102
Ja pogleda', babo, u avliju,	103
ja sam bunar vodu ugledao.	104
Kod bunara tepa načinjena,	105
a ograđeni jalduz trabozani:	106
sve su zlatnom žicom pofatani.	107
Na tepi je prostrta prostirka,	108
na prostirci jedna ženska glava.	109
Ja do tepe domače' alata,	110
ženskoj glavi poče' govoriti:	111
‚Čija je kula, čija je avlija,	112
čija voda, a čija je zgoda?‛	113
Ona, babo, meni odgovara:	114
‚Ovo je kula Ćordić Mehmedbega,	115
a voda je kojoj žedan dođe.	116
Ovo je Hanka, Ćordića divojka.‛	117
Kad sam, babo, razumijo riči,	118
ona digla ruku i rukava,	119
pa zaklanja lišće divojačko.	120
Ja sam njojzi 'vako govorijo:	121
‚Lipa Hanko, Ćordića divojko,	122
dede, draga, stani ašićare,	123
a otisni ruku i rukava,	124
da ti vidim lišće divojačko,	125
da ti vidim staze niz obraze,	126
je l' istina što veli svitina,	127
jesi l' lipa k'o te drugi kažu.‛	128
Ona, babo, stade kod bunara.	129
Ašićare stade kod bunara,	130
a otišće ruku i rukava.	131
Ona, babo, stade ašićare.	132
Kad sam, babo, vidijo divojku,	133
od papuče pa do tepaluka	134
pregleda' je i dva i tri puta.	135
To ti je, babo, neslična divojka:	136
ritkije' zuba, golemije' usta,	137
duga vrata, šiljasti' lakata	138
—vira je, babo—nosa potočita.	139
Ja je, babo, begendis'o nisam.	140
Ja sam natrag vratija alata.	141
Al' ja, babo, za divojku znadem.	142
Samo se je daleko trevila.	143
Lipa je Ane Janjočkoga bana.	144
Dobrom dobra, a lipotom lipa.	145
Ona bi, babo, za vezira bila,	146
kamo l' ne bi za tvog Omerbega.‟	147
Kad mu je babo razumijo riči,	148
On na sina oči upopriči:	149
„Sve mi lažeš, a pravo ne kažeš.	150
Nikad bijo kod Janjoka nisi,	151
jer je mučno do Janjoka sići,	152
a mučnije viđati divojku.	153
Skoro je ćesar Janjok pomilov'o,	154
na Janjoku straže povišijo,	155
jer je Janjok na granici, sine.	156
U 'vo moji' devedeset lita,	157
samo sam dvaput bijo u Janjoku.	158
Pa mi lažeš, a pravo ne kažeš.	159
Ti Janjoku sahodijo nisi,	160
Anicu ti ni vidijo nisi.‟	161
„Istina, babo, kad me pitaš za to.	162
Ama imam bogom pobratima,	163
u čitluku Milosavu kneza.	164
Taj odlazi kamenu Janjoku.	165
To mi je, babo, kadoš kod divojke.	166
On je meni uzmamijo Anu,	167
pa ja imam viru divojačku.‟	168
Pa izvadi zlatne naručnjake.	169
„Eto, babo, vire divojačke.‟	170
Kad to viđa Hasan Alajbeže,	171
„Omerbeže, moje dite drago,	172
Mala je struka, more privariti.	173
Ti imaš li više virovanja?‟	174
„Imam, babo, tvrdo virovanje.‟	175
Pa izvadi od zlata oglavlje.	176
„Eto, babo, tvrda virovanja.‟	177
„Imaš, sinko, više virovanja?	178
Male su struke, more privariti.‟	179
On izvadi od zlata đerdana.	180
„Eto, babo, tvrda virovanja.‟	181
„Male su struke, mogu privariti.	182
Imaš, sine, više virovanja?‟	183
„Imam, babo, ja ti ljubim ruku.‟	184
Pa on ruku pod iliku baci,	185
Izvadi mu knjigu napisanu.	186
„Viđaj, babo, što ta knjiga kaže.‟	187
Kad je beže knjigu razavijo,	188
a pogled'o knjizi niz jaziju,	189
knjiga je lipe Ane Madžarice:	190
„Davori, aga, beže Hasanbeže,	191
eto tebi knjiga od meneka.	192
Po čuvenju, a po neviđenju,	193
ja sam ti bilu knjigu napravila.	194
Čula jesam za tvog Omerbega.	195
Troje sam mu dala virovanje	196
da ću mu ljuba biti kod kolina,	197
a na san se triput poturčila.‟	198
U drugome kraju napravila:	199
„Ako si Turčin i za Boga znadeš,	200
hodi, siđi kamenu Janjoku,	201
Turkinju ovu vodi iz kaura.‟	202
Kad Hasanbeg te razumi riči	203
a viđ'o je što mu knjiga kaže:	204
„Omerbeže, moje dite drago,	205
ja sad ne smim Unđur podizati	206
brez izuna budimskog vezira,	207
a vezir se skoro prominuo.	208
Ja mu nikad odhodijo nisam.	209
Jesam jako ostarijo, sinko.	210
Ja ne mogu do Budima sići.‟	211
Kad je čuo beže Omerbeže,	212
„Dragi babo, Hasan Alajbeže,	213
daj ti meni izun od sebeka.	214
Ja ću, babo, do Budima sići.	215
Daćeš meni Stamboliju đogu.	216
Meni ćeš dati Ibru bajraktara.	217
Daćeš, babo, Crnoglavca Husu,	218
daćeš meni Muju Papadžiju,	219
daćeš meni Demir Kalfadžiju,	220
dat Osmana, i š njim Kahrimana.	221
Namirićeš trideset delija.	222
Ja ću, babo, do Budima sići.‟	223
Kada beže razumijo riči,	224
„Ne dam, sine, Stambolije đoge.	225
Jesam li ti vavik govorijo:	226
nikad mi ga poklopiti nećeš	227
dok je moje na rameni glave.‟	228
Kad to čuo Ibro bajraktaru,	229
„Nemoj, beže, u ruku te ljubim.	230
Podaj đogu Omerbegu sinu.‟	231
„Ne dam, Ibro, moje dite drago.	232
Beže atu ne zna za užancu.‟	233
„Nemoj, beže, u ruku te ljubim.	234
Evo ti vjere Ibre bajraktara:	235
dok je moje na rameni glave,	236
ti se ne boj Stamboliji svome.‟	237
Reče beže da će dopuštiti.	238
„Hajde, beže, u svoju odaju,	239
pa se dobro napraviti radi,	240
jer ćeš ići carevu Budimu.	241
A ti, Ibro, silan bajraktare,	242
'ajde, spremaj ate povodnike:	243
sebi doru, a begu ćeš đogu.	244
Nek' se sprema trideset delija	245
dok se beže u odaji spremi.‟	246
Ode beže u svoju odaju.	247
On poteže za sebe odilo.	248
Izvadi beže od saje čakšire.	249
Na njima kovče od suhoga zlata	250
—zlatne kovče, srmali pločice—	251
zlatne im grane sa obidve strane.	252
Pa poteže uvojnika pasa,	253
a obuče toke i ilike.	254
Zlatne mu toke biju niz ilike.	255
Zlatna su krila stala oko grla,	256
a ona su dulja od ramena,	257
jer se begu lome oko vrata.	258
A poteže uvojnika pasa.	259
I na njemuka za trista tulija	260
—baš je svaka od žežena zlata.	261
Na dva kraja dva pilića zlatna:	262
u njimaka dragi kamenovi.	263
Uz tog momka laze plamenovi	264
kad se beže utegnuo š njime.	265
Oko sebe poreda tulije:	266
sve po sedam stoji naporedo.	267
U pas meće dobre džehverdare	268
sve u srmi i žeženom zlatu.	269
Razmaknu i' palom zlatalijom.	270
Na gajtanu prifatijo ćordu	271
i četiri pripasa silaha.	272
A zagrnu ćurak kumaliju	273
—kratak mu je taman po pojasu.	274
Pa izvadi dugmali dolamu.	275
Tri joj skuta, a devet dugmeta,	276
svaki dugme žutu madžariju.	277
Po plećima od zlata pilići,	278
a po prsi od zlata čaprazi.	279
Pa poteže kalpak i čelenke.	280
U kalpaku dvan'es' čelenaka.	281
A potfati pošom Stambolkinjom.	282
A u čizme beže uskočijo.	283
Sa čivije koplje ujagmijo,	284
a okrenu odaji na vrata.	285
Njega viče babo iz ahara:	286
„'Vamo, beže, prida me uniđi.‟	287
A kad beže u odaju uđe,	288
njemu reče Hasanbeže stari:	289
„Klekni ovdi na oba kolina,	290
pa mi glavu metni na kolina.‟	291
Mora beže, jer biti ne more,	292
pa mu glavu smetnu na kolina.	293
Hasanbeže mirovati neće.	294
Svilen jastuk beže zavrnuo,	295
pa izvadi granu pozlaćenu:	296
—jedna grana, devet ogranaka,	297
jer je na njoj devet čelenaka—;	298
pa je begu za glavu zadijo.	299
„Moj Omerbeg, moje dite drago,	300
to je grana Sile Osmanbega.	301
Tak'e grane na Unđuru nejma.	302
Kad viđaju mladi Budimljani,	303
oni će po tom tebe poznavati,	304
da si glava Hasanbegoviću.	305
Slušaj, beže, što ti babo kaže.	306
Kada siđeš do Budima bila,	307
dugačka je budimska čaršija.	308
Tu su guste kule i odžaci.	309
Tu je kula Sandžak Alibega,	310
pa je kula Budimskog Đulage,	311
pa je kula Sorguč Omerbega.	312
Kada, sine, sa'reneš đogata,	313
sputno jaši, a lipo eglendiši.	314
To je misto Budimskog vezira.	315
Kad veziru u saraje pođeš,	316
u vezira čoha na vratima.	317
Digni čohu, pred vezira uđi.	318
Temmen predaj, postupi mu ruci.	319
Pitaće te ‚ko si, odaklen si.‛	320
Ti se kaži ‚beg Omerbeg glava,	321
a Omerbeg Hasan Alajbega.‛	322
Ako te pita Budimski veziru	323
‚Kamo ti babo, Hasan Alajbeže?	324
Al' se beže išjan učinijo,	325
al' asija, ali divanija,	326
kad mi neće na itajet sići?‛	327
Ti ćeš 'vako njemu govoriti:	328
‚Beže mi je jako ostarijo.	329
Ne more se o konju držati,	330
kamoli tebi do Budima sići.‛	331
Onda išći itlak bujruntiju.‟	332
„Hoću, babo, nejmaj brige za to.‟	333
Okrenu beže odaji na vrata.	334
Kada siđe pod kamenu kulu,	335
tu on nađe trideset delija.	336
Svaki hoda, dobra ata voda.	337
Ibro voda begova đogata.	338
On je plaho ata napravijo.	339
Stambolsko mu rahto navalijo.	340
Trepti njemu haša pozlaćena,	341
sjaju mu se od zlata kalkani,	342
a vide se bakrač uzengije.	343
O đogatu oblučkinje male.	344
S liva mu je paloš pod kolani.	345
Jes' iz liva perna buzdohana.	346
Zlatno se đulbe' po prsima valja,	347
zlatna se peča sjaje nad očima.	348
Konja biju kite ibrišimke,	349
na troje su stale po đogatu.	350
Ide beže do konja dorata.	351
Dobar se begu neda poklopiti.	352
Š njim se beže goni po avliji.	353
Hasanbeg se sa pendžera smije,	354
pa on viče milogrlku ljubu:	355
„Ljubo moja, ti uniđi 'vamo!	356
Hodi, viđaj šta viđala nisi.	357
Ti se, ljubo, vavik meni fališ	358
da ti sina Omerbega hraniš,	359
vavik veliš da je junak bolji	360
ven babo mu, beže Hasanbeže.‟	361
A to gleda Ibro bajraktaru.	362
„Omerbeže, Bogom pobratime,	363
stidiš li se babe roditelja,	364
još i svoje na pendžeru majke?	365
Ti postupi, uzjaši đogata!‟	366
Beže se je babi zastidijo.	367
„Ibro, brate k'o od moje majke,	368
daj zakloni oči đogatove.‟	369
Ibro mu je oči zaklonijo,	370
a beže se izvi na đogata.	371
Kad prifati četiri kajasa	372
a ujagmi od avlije vrata,	373
pa se fati polja zelenoga,	374
da ko more stati pogledati	375
što se od njeg' i đogata radi!	376
Stari beže gleda sa pendžera.	377
Ječi beže, spominje đogata:	378
„Davori đogat, moje vitko krilo,	379
kako dopade gosta nemiloga!‟	380
Za njim Ibro ugodi dorata,	381
a za Ibrom trideset delija.	382
Crna polja stoji tutljavina,	383
ćeraju oni bega i đogata.	384
Dok je beže njega zamorijo	385
pa mu malo znoja izvadijo,	386
Osičko je polje premetnuo.	387
Na Zečevo ate išćeraše.	388
I Zečevo polje prigaziše,	389
na Hahovo polje nagaziše,	390
na Hahovo i na Vedihovo.	391
Teže oni polju Muhačkome.	392
Ama je daleko kamenu Budimu.	393
Aluđenski danak pregrijao,	394
a delije zažednile jako.	395
„O Omerbeg Hasanbegoviću,	396
ima l' i'đe ledena bunara	397
da svratimo, da se napijemo?	398
Naše padoše sa ramena glave.‟	399
Okrenu se beže sa đogata:	400
„Pobratime Ibro bajraktaru,	401
ja ovuda prolazijo nisam.	402
Ima l' i'đe ledena bunara,	403
da svratimo, da se napojimo?‟	404
„Ima, beže, ja ti ljubim ruku.	405
Ama nam se s puta navratiti.	406
Ima s puta dva puna sahata.‟	407
„Vraćaj, Ibro, konja na kajasu,	408
a okreći ledenu bunaru.‟	409
Ibro mamna proćera dorata,	410
spored š njime beže na đogatu.	411
Jagme se oni vodi i bunaru.	412
Vakat bijo, sišli do bunara.	413
Beže đogu odsidnuo svoga,	414
ujagmi ga Ibro bajraktaru.	415
I delije mlade dopadoše,	416
a od Ibre ate otprimiše.	417
Nji' dvojica sjeli kod bunara.	418
Delije pale po vodi bunaru;	419
piju vodu, raz'laduju telo.	420
Ama Ibro mirovati neće.	421
Ibro dođe do dorata svoga,	422
pa dofati ćuturicu pića	423
iz koje bi četverica pila,	424
a dofati b'jele brašljenike.	425
Pa sjedoše oba piti piće.	426
Njekolike čaše okresali,	427
a proču se crna kukavica.	428
Kuka ona kā i kukavica,	429
sitno broji kā i lastavica.	430
'Vako kuka kā i kukavica,	431
a spominje viru Turčinovu	432
i u dinu svakoga Turčina:	433
„A ezani, vi turski telali,	434
kako ću vas jadna pregoriti,	435
a u drugi zakon naseliti,	436
za nemilim vika vikovati,	437
za nedragim porod izroditi,	438
zaboravit ture i munare,	439
a naučit crkve i zvornike?	440
Bože dragi, da mi primiš dušu;	441
crna zemljo, da mi primiš tilo!‟	442
Diže glavu, beže govorijo:	443
„Đe je, pobro, crna kukavica?‟	444
Pogledaše priko Muhačkoga:	445
pomoliše lagahne kočije	446
prekrivene harom venedičkom	447
s obi strane do zelene trave.	448
Pod njima vranke idu bedevije,	449
prid kočija alaj konjanika.	450
Ima jednog trijes' konjanika.	451
Na glavi im od zlata škrljaci,	452
na plećima jesu telećaci.	453
Pred njima je jedan na alatu;	454
poznadoše vezirsku ćehaju.	455
A kad beže očima vidijo,	456
„Ibro brate, babin bajraktaru,	457
njeko ima murtat u Budimu,	458
Njeko vjeru za nevjeru daje.	459
Na kočije one gledajući,	460
ode njeko u dušmanske ruke.	461
A ni mene ne rodila majka,	462
ven kobila koja đogu moga,	463
ako neću vidit u kočije.‟	464
Pa se namah izvi na đogata,	465
pa istira, stade prid kočije.	466
Zastavi beže lagahne kočije.	467
Diže haru, a nanese glavu,	468
gleda beže šta je u kočijam	469
—Kad divojku viđa u kočijam.	470
Poničice pala po kočijam,	471
ona kuka kā i kukavica.	472
Beže njojzi tiho govorijo:	473
„Ženska glavo što si u kočiji,	474
al' si vila, al' si utvorica?	475
Al' si pamet svoju izgubila,	476
al' je nikad ni imala nisi?	477
Kakva ti je muka i potriba,	478
jä kuda si pošla u kočijam?	479
Oklen jesi i čija si lipa?‟	480
Kada lipa diže svoju glavu,	481
veće lipa u kočijam ciknu:	482
„Oklen se je Turčin pregodijo?	483
Mislila sam, žalosna mi majka,	484
da Turčina više vidit neću.	485
Nisam vila, nisam utvorica,	486
venj ja jesam žalosna divojka,	487
lipa Hanka Džafer-paše starog.	488
Bog ubijo Budimskog vezira,	489
on je našu porobijo kulu.	490
Babu mi je surgun učinijo,	491
a mene spremi, metnu u kočije,	492
pa me šalje banu Janjočkome.‟	493
Kad je beže razumijo riči,	494
a od bega oštra sinu ćorda	495
—on na kočije zavrgnuo kavgu,	496
na kočijam pogubi gončine.	497
A slomi se oganj od pušaka,	498
jer udari trideset delija.	499
A pobiže vezirski ćehaja.	500
On dočeka Ibru bajraktara,	501
na Ibru puče iz mali' pušaka.	502
Ibru jedna puška zafatila	503
po mišici i livoj mu ruci.	504
Pobiže mu u Budim ćehaja,	505
okupi ga Ibro na doratu.	506
Vire mi, junaci, o' tog fajde nejma:	507
brži alat Budimskog vezira	508
od dorata Ibre bajraktara.	509
Ibro mu se vrati do kočija.	510
Kada beže dobro učinijo	511
i delije prostile kočije,	512
tri delije beže poželijo.	513
Ukopa i' sve njegovo društvo.	514
Onda veli beže Omerbeže:	515
„Lipa Hanko, pašina divojko,	516
otisni, draga, futu od sebeka,	517
da ti vidim staze niz obraze,	518
da ti lišce viđam i ustašce.‟	519
Hoće lipa, stade ašićare.	520
„Zgledaj, dragi, koliko ti drago.‟	521
Kad je viđe beže Omerbeže,	522
šala nije pašina divojka.	523
Njojzi beže tiho govorijo:	524
„Kad mi, draga, ne bi zamirila,	525
ja bi' tebi bijo mušterija.‟	526
„Ta kuku, beže, po svitu gledanje,	527
ja ti, beže, ne bi' zamirila	528
da ti je bila do pojasa brada,	529
ama te ne znam ko si, odaklen si,	530
da se roda ne bi pregodijo.‟	531
Beže njojzi poče govoriti:	532
„Ja sam, draga, od Osika grada.	533
Ako si čula Hasan Alajbega,	534
ovo je Omer Hasanbegoviću.‟	535
„Vire mi ti zamiriti neću.‟	536
Onda reče beže Omerbeže:	537
„Pobratime, Ibro bajraktaru,	538
al' ćemo sade ići do Osika,	539
goniti, pobro, lagahne kočije,	540
ali ići kamenu Budimu?‟	541
„Vjere mi, pobro, kud je tebi drago	542
—ti stariji, ti si pametniji.‟	543
Jope' njemu beže govorijo:	544
„Da bi' iš'o kamenu Osiku,	545
hoće li me babo upitati	546
kamo meni itlak bujruntija?	547
Ja vezira nisam ni viđao,	548
jä kamoli itlak ujagmijo.	549
Ić'emo, pobro, kamenu Budimu.‟	550
„Vjere mi, pobro, kako tebi drago.	551
Sad je siš'o vezirski ćehaja,	552
haber dao Budimskom veziru,	553
vezir se je na nas rasrdijo,	554
pašalije vrg'o po kapijam.	555
Nas bi mogli pofatati žive,	556
mog'o bi nas surgun učiniti,	557
za to ne znat babo u Osiku.‟	558
„Vjere mi, pobro, od tog fajde nema.	559
De zavraćaj lagahne kočije.‟	560
Okrenuše kamenu Budimu.	561
Ibro veli begu Omerbegu:	562
„Omerbeže, Bogom pobratime,	563
ti za moje svitovanje nisi.	564
A kad mi je reda govoriti,	565
ja bi' 'vako, pobro, učinijo.‟	566
„Govori, Ibro, šta je tebi drago.‟	567
„Ti ćeš naprid đogu proćerati,	568
pa ćeš, pobro, ćordu izvaditi,	569
golu ćordu na rame hititi.	570
Salam daji sa obidve strane.	571
Na kapiji jesu pašalije.	572
Vitlaj glavom sa obidve strane,	573
da te, brate, privariti neće.	574
A za tobom lagahne kočije,	575
a za njima sve naše delije.	576
Svaki golu izvaditi ćordu,	577
golu ćordu na rame hititi.	578
Nek' drže ruku na puščanom vuku,	579
nek' je svaki drži nategnutu.‟	580
„Hoću, pobro.‟ Proćera đogata.	581
Golu ćordu na rame hitijo,	582
a za njime lagahne kočije,	583
za kočije sve trijes' delija,	584
svaki ćordu svoju izvadijo.	585
Kraj ahara oni udariše,	586
kraj ahara age jenjičara.	587
Oni teže na budimska vrata.	588
Vezir metn'o trijes' pašalija	589
da čekaju Hasanbegovića.	590
Kad se beže njima pomolijo,	591
—za njime trideset delija,	592
svaki golu izvadijo ćordu—	593
pašalije Turci se zgodiše,	594
oni puške odapeti neće.	595
Prođe beže, provede kočije	596
sve kroz Budim do kamene kule,	597
biloj kuli Džafer-paše starog.	598
U avliju ate utiraše,	599
a pod kulom ate odsjedoše,	600
Ustaviše lagahne kočije.	601
Iz kočija iskoči divojka,	602
pa okrenu u kamenu kulu.	603
Kad upade na odžak materi,	604
ona majku nađe na odžaku;	605
ona pala stara u odžaku	606
ainbein od ovoga svita.	607
Kad je Hanka vidila divojka,	608
rastira je vodom kod odžaka.	609
„Ustani, majko, srcem prijatelju.‟	610
Kad je majka Hanku ugledala,	611
ona dreknu, a raskrili ruke,	612
a nju mlada Hanka podignula.	613
„Hanko ćeri, u mene jedina,	614
zar se vezir Turčin smilovao,	615
pa je tebe natrag povratijo?‟	616
„Muči, majko, srcom prijatelju.	617
Vezir mi se nije prigodijo.	618
Nije me, majko, natrag povratijo,	619
ama je majka rodila junaka,	620
od Osika kamenoga grada	621
Omerbega Hasanbegovića.	622
Tā je mene beže povratijo.‟	623
„Pa đe beže, moje dite drago?‟	624
„Evo ga, majko, u našoj avliji.‟	625
A poleti nene niz skaline.	626
Za njom Hanka ustopice skače:	627
„Moja majko, ti mi živa bila,	628
ti se, majko, nemoj privariti,	629
da bi moga bega posinila,	630
jer sam begu tvrdu vjeru dala	631
da ću mu biti ljuba kod kolina.‟	632
„Neću, ćeri, nejmaj brige za to.‟	633
Ispadoše obi do kočija.	634
Pozdravlja se Džafer-pašinica:	635
„Jesi l' zdravo, od sokola krilo?‟	636
„Jesam, nene, milom Bogu fala.‟	637
Ona bega za ruku uzela,	638
odvede ga u kamenu kulu,	639
i sa begom Ibru bajraktara.	640
Pa sidoše jedan kod drugoga,	641
a dvori i' Džafer-pašinica.	642
A gospoja njima govorila:	643
„Kakav ćete hizmet od meneka?	644
Hoćete li kahvu mećrušinu?‟	645
Diže glavu Ibro bajraktaru:	646
„Mila nene, u ruku te ljubim,	647
beže kahve neće mećrušine.	648
Ti nam, nene, nemoj zamiriti	649
na što smo se, nene, naučili.‟	650
„Vjere mi, sinko, zamjeranja nema.‟	651
Ibro klisi u halvat odaji,	652
donese Ibro ćuturicu pića	653
iz koje bi četverica pila;	654
—baš bi rekli da je dosti bilo—	655
a poteže čašu od biljura,	656
a on begom razložijo piće.	657
Piju piće konda prolivaju.	658
A pogleda Ibro sa pendžera.	659
Vid' vezira, carskog murtatina,	660
opravijo četir' pašalije:	661
„Brže 'vamo Hasanbegovića!‟	662
Okrenu se Ibro bajraktare,	663
pa govori begu Omerbegu:	664
„Eto idu čet'ri pašalije.‟	665
Pašalije otvoriše vrata,	666
pred njimaka pašalija Huse.	667
Ni selama ni ‚Bože pomozi,‛	668
Huse viče bega Omerbega:	669
„Omerbeže Hasanbegoviću,	670
poziva te vezir na saraje!‟	671
Beže muči, ništa ne govori.	672
Diže glavu Ibro bajraktare,	673
na nji' Ibro mrko pogledao.	674
Pašalije natrag se vratiše,	675
a vezira haber učiniše:	676
„Naš veziru, ljubimo ti ruku,	677
ne šalji nas Hasanbegoviću.	678
Begom bi se moglo govoriti,	679
a ne more Ibrom bajraktarom.‟	680
A veće se vezir rasrdijo,	681
pa on spremi osam pašalija.	682
Beže pije Ibrom bajraktarom.	683
Kad malo vrime, a dugo ne bilo,	684
pomoli se osam pašalija.	685
Ugleda i' beže sa pendžera,	686
reče beže Ibri bajraktaru:	687
„Eto, pobro, osam pašalija.‟	688
„Omerbeže, obadva ti sveta,	689
Ti sad muči, ja ću govoriti.	690
Ja ću dobro š njima govoriti.‟	691
Pred njima je Osman pašalija.	692
Pašalije otvoriše vrata.	693
Ni selama ni ‚Bože pomozi:‛	694
„O Omerbeg, Hasanbegoviću,	695
al' si asi, al' si divanija,	696
što ne ideš našemu veziru	697
na itajet na saraje nove?	698
Al' ćeš drago, al' ćeš na sramotu?‟	699
Beže muči, ništa ne govori.	700
Ibro svoju podignuo glavu,	701
jer kraj njega golotrba ćorda.	702
Dok on lapi za balčaka ćordu,	703
pašalije redom zaglaviše.	704
Pobjegoše jedan za drugijem	705
i veziru haber učiniše:	706
„Ne šalji nas Hasanbegoviću.	707
Begom bi se moglo govoriti,	708
al' ne more Ibrom bajraktarom.‟	709
Još se veće vezir rasrdijo,	710
Pa mu dvan'es' spremi pašalija,	711
i pred njima pašaliju Mehu.	712
„Brže 'vamo Hasanbegovića,	713
jer ću vaše porizati glave!‟	714
Kad se vrati dvan'es' pašalija,	715
idu kuli Džafer-paše starog.	716
Svaki svoju oborijo glavu,	717
jer je mučno Ibrom govoriti.	718
Beže pije Ibrom bajraktarom.	719
„Pobratime Ibro bajraktaru,	720
eto, pobro, dvan'es' pašalija.‟	721
„Omerbeže Hasanbegoviću,	722
tako ti Boga i obadva svita,	723
sad ti muči. Ja ću govoriti.‟	724
Pašalije otvoriše vrata,	725
a nasuše redom u odaju.	726
Viče Meho Hasanbegovića:	727
„O Omerbeg Hasanbegoviću,	728
al' si vilen, al' s' gore bolestan,	729
al' si svoju pamet izgubijo,	730
što ne ideš Budimskom veziru?	731
Sad je reda ići na sramotu,	732
naopako ruku savezani'.‟	733
Beže pije, ni mukajet nije.	734
Kada saču Ibro bajraktaru,	735
Ibro kinu, gola ćorda sinu,	736
a oni mu redom pobigoše.	737
Stoji škripa vratnji' dovrataka,	738
sve po četiri niz mostove skaču.	739
Dostiguje Ibro bajraktaru,	740
njekoga je ćordom dofatijo.	741
Dopadoše Budimskom veziru.	742
„O veziru, ljubimo ti ruku,	743
osicaj nam sa ramena glave,	744
ne šalji nas Hasanbegoviću.	745
Begom bi se moglo govoriti,	746
a ne more Ibrom bajraktarom.‟	747
Kada vezir razumijo riči,	748
„Ja ću dignut budimske topove,	749
biću kulu Džafer-paše starog.	750
Obi ću ljute zmije ufatiti,	751
radiću od nji' šta je meni drago.‟	752
Diže glavu Sandžak Alibeže,	753
pa govori Budimskom veziru:	754
„O veziru pod mahsibom carskim,	755
nemoj dizat budimske topove,	756
a ne tuci kule od kamena.	757
Begu jesu pašalije mrske.	758
Pošalji mu jednog ihtijara.	759
Tebi će beže na itajet sići.	760
Ako beže ne šćeo ti sići,	761
radi onda šta je tebi drago.‟	762
Posla vezir Sorguč Omerbega.	763
Omerbeže na noge klisijo,	764
pa okrenu Džafer-paše kuli.	765
Viđaju ga oba pobratima.	766
Omerbeže diže svoju glavu:	767
„O moj pobro Ibro bajraktaru,	768
eto nami Sorguč Omerbega.	769
B'jela mu je na vilici brada.	770
Makar da je ona ostrugata,	771
treba ovo zakloniti piće.	772
Ono je dajo Sorguč Omerbeže.‟	773
„Boga mi, pobro, ja zaklanjat neću!	774
Da mi se je babo pomolijo,	775
jä kamoli Sorguč Omerbeže.‟	776
U tome beže otvorijo vrata.	777
Salam dade, oba otprimila.	778
„Omerbeže Hasanbegoviću,	779
al' s' asija, al' si divanija,	780
al' si svoju pamet izgubijo?	781
Tebi je, sinko, reda sahoditi	782
jä li drago, jä li na sramotu,	783
jä ćeš ići ruku savezani'.‟	784
Podiže glavu Ibro bajraktaru,	785
pa na bega oči upopriči:	786
„Sorgučlija Budimskog vezira,	787
ti pametno govoriti radi!	788
Ti bi mog'o oglođati ćordu.‟	789
Kad to čuo Sorguč Omerbeže,	790
nasmija se pa im govorijo:	791
„Bre aferim, Hasanbegoviću!	792
Da si doš'o prvim pašalijam,	793
ja bi' reka' da si nevistica.	794
Da si mi drugim doš'o pašalijam,	795
ja bi' rek'o da si divičica;	796
A da si trećim doš'o pašalijam,	797
ja bi' rek'o da si udovica.	798
Sada znadem da si junak pravi.	799
Bre aferim, Hasanbegoviću.	800
Al' je, sinko, reda ulaziti,	801
jer je u njeg' ferman od devleta.‟	802
Kad je čuo Ibro bajraktaru,	803
Ibro svoju podignuo glavu:	804
„Hajde beže, Sorguč Omerbeže,	805
pa ti kaži Budimskom veziru:	806
beg će doći kad je njemu drago,	807
ama neće kad veziru drago.	808
Mi ćemo mu u jaciju doći.‟	809
A Omerbeg Sorguč se povrati.	810
Obi pobre sile piti piće.	811
Veće žarko otpočelo sunce.	812
Tavna se je noćca ufatila,	813
tamam noći u jaciju crnu.	814
Na noge klisi Ibro bajraktaru:	815
„Hajde, beže, vakat polaziti.‟	816
Pa na vrata oba okrenuše	817
i odoše Budimskom veziru.	818
Kad je bilo taman pred odaju,	819
tada reče Ibro bajraktaru:	820
„Omerbeže Hasanbegoviću,	821
ti za moje nisi svitovanje,	822
a ja tebe svitovati moram.	823
Sad kad dođeš našemu veziru,	824
u vezira čoha na vratima.	825
Ti se nemoj, brate, privariti,	826
ti vezirsku čohu odignuti.	827
Lapi čohu, otrgnut je radi	828
—otrgnuti, čizmom prigaziti.	829
Kada skočiš u divan odaju,	830
odaja je puna Budimljana.	831
Tudi sjede lale i ridžali,	832
opružili lule i nergile.	833
Kad upa'neš, beže, u odaju,	834
ti ćeš 'vako salam naviknuti:	835
‚Salam aleć, ko je Turčin vovdi;	836
a ko murtat, salam ne tribuje.‛	837
Pa ti, beže, placaj po odaji,	838
ti ne gledaj lula ni nergila.	839
Među njima je vezir u divanu.	840
Glavom vitlaj na obidve strane	841
da te, brate, ne bi privarili.	842
Vavik oči drži na veziru	843
da te murtat ne bi privarijo.	844
Ne šali se, ne pušći ga živa.	845
A ja idem tražiti ćehaju	846
—ja ću svoju ranu okajati	847
ako moja bidne živa glava.‟	848
To rekoše, pa se rastadoše.	849
Okrenu beže uz mostove kuli,	850
pravo u divan Budimskom veziru.	851
Kako lahko ide uz mostove,	852
konda se konak po temelju trese.	853
Kad on dođe pred arzu odaju,	854
u vezira čoha na vratima.	855
Ne šćede je beže odignuti,	856
ven je beže čohu otrgnuo,	857
u čizmam je beže prigazijo.	858
Otišće vrata, u odaju uđe.	859
Odaja je puna Budimljana,	860
pružili su lule i nergile.	861
Beže skoči, salam podviknuo:	862
„Salam aleć, ko je Turčin ovdi;	863
ko je Turčin, salam će otprimiti.‟	864
Vezir sjedi među pendžerima.	865
Vezir muči, ništa ne govori.	866
Placa beže, po odaji hoda,	867
sve im tare lule i nergile.	868
Glavom vitla na obidve strane,	869
vavik oči drži na veziru.	870
Njekoliko beže poplacao;	871
niko ništa govoriti neće.	872
Beže viknu Budimskog vezira:	873
„Ko je mene prida se pozovn'o,	874
nek' on priča što je njemu drago.‟	875
Diže glavu Budimski veziru:	876
„Omerbeže Hasanbegoviću,	877
imaš li, sine, careva fermana	878
da ti štetiš vezireve riči	879
a batališ vezirske poslove?‟	880
„Ni ti ga, veziru, ferman ne imadeš	881
da ti vjeru za nevjeru daješ,	882
da izdaješ Turkinje divojke.‟	883
Pa postupi Budimskom veziru.	884
Jednom ga rukom sfatijo za jaku,	885
a drugom je za tur od čakšira.	886
Malo ga više sebe podignuo,	887
pa on š njime o mermer ošinu.	888
Pregazi ga njekoliko puta,	889
u čizmama preko njega pređe.	890
I to bi mu manja bila šala,	891
jer on trže ćordu posiklicu.	892
Pa zamaše, udariti ćaše,	893
al' ne dade Sorguč Omerbeže:	894
„Stani sine, beže Omerbeže!	895
Stani, sinko, dosti mu je bilo,	896
crn mu obraz na dva bijo svita!	897
Ako moja bide živa glava,	898
mi ćemo za to redom govoriti	899
u Stambolu pred našim devletom.	900
Za živu je lakše govoriti,	901
a za mrtvu fajde ne imade.‟	902
Otišće bega odaji na vrata.	903
A vezir se hitar dogodijo:	904
oba lisca zlatna potegnuo,	905
pa za begom puške okrenuo.	906
Drmnuše mu obidve kubure.	907
Begu škode vrlo ne uradi	908
—dva mu biča odbi od perčina,	909
i od glave četiri čelenke.	910
A odajska zaključao vrata.	911
Stade dreka Ibre bajraktara.	912
Ibro trče, pred odaju dođe,	913
nosi glavu vezirskog ćehaje.	914
„Moreš li, pobro, rane preboliti?‟	915
„Mogu, pobro, dragom Bogu fala.‟	916
„Jesam li ti, brate, govorijo,	917
nemoj njega živa ostaviti!‟	918
„Ote ga, brate, Sorguč Omerbeže.	919
Ja ga živa ne bi' ostavijo.	920
Đe si, brate, ti osik'o glavu?	921
Je li glava vezirskog ćehaje?‟	922
„Vjere mi, pobro, u tavli ga nađo',	923
ondi sam naš'o kujino kopile.‟	924
Nji' dvojica kuli okrenuše,	925
pravo kuli Džafer-paše starog.	926
Jope' sjeli, piće razložili.	927
Stade njima štekit po Budimu:	928
zatvori vezir Budim po temelju	929
da ne mogu pobre izhoditi.	930
Po kapijam vrže pašalije.	931
Onda reče Hasanbegoviću:	932
„Pobratime Ibro bajraktaru,	933
viđaj sada hala i kahara,	934
vezir nami zatvorijo vrata.	935
Sade nikom izhodenja nejma.	936
Vezir sebi ključe pokupijo.	937
Sutra će nas žive ufatiti	938
pa će naske surgun učiniti,	939
jä će naske glavom rastaviti.	940
Davori babo, beže Hasanbeže,	941
za ovo babo ne zna kod Osika.‟	942
Podiže glavu Džafer-pašinica:	943
„O moj zete, Hasanbegoviću,	944
ako moja bide živa glava,	945
pušćaće gospa vaske iz Budima.‟	946
To im reče, a na noge klisi,	947
a zagrće peču i feredžu.	948
Na noge nazu jemenlije,	949
a zapali fenjer viđenicu,	950
pa okrenu nis kamenu kulu.	951
Ona dođe časkom do ahara,	952
do ahara age jenjičara.	953
Pa aharu otvorila vrata,	954
toga agu u odaji nađe.	955
Ona salam u odaji viknu,	956
a poleti, pa ovako veli:	957
„Dragi sinko, aga jenjičara,	958
molim tebe kā i starijega.	959
Ti vezira murtatina znadeš.	960
Našu je kulu vezir porobijo,	961
a pašu je surgun učinijo.	962
Metn'o moju Hanku jedinicu,	963
bijo je posl'o banu Janjočkome.	964
Vratijo je mladi Omerbeže.	965
Eno Hanke u kamenoj kuli,	966
eno bega i njegovi' delija.	967
Na to se je vezir rasrdijo,	968
budimska je vrata pritvorijo.	969
Neda njima vezir iz Budima,	970
ven bi i' rad'o žive pofatati,	971
živima im oči povaditi	972
i njihove odrizati glave.	973
Molim tebe kā i starijega:	974
ne bojiš se Budimskog vezira,	975
u tebe je muhafeza carska.‟	976
„Davori nene, kā i moja nane,	977
ti ćeš selam Hasanbegoviću.	978
Nek' ide beže, nek' podiže društvo.	979
Nek' on ide na kapiju malu	980
štono jeste prva do Dunava.	981
Ja ću njemu vrata otvoriti.‟	982
A gospoja natrag okrenula.	983
Ona siđe kuli i odaji,	984
tako kaže Hasanbegoviću.	985
Omerbeže reče pašinici:	986
„Eto ti, gospe, Hanka divičica;	987
čuvaj Hanke u kamenoj kuli.	988
Ti nemoj nikom kulu otvorati.	989
Ti se ne boj Budimskog vezira.	990
Ja ću sići u drugom misecu,	991
svesti 'oću svate po divojku	992
na sramotu murtatinu carskom.‟	993
A taj beže na noge klisijo.	994
Pođe beže, povede delije.	995
Sve on teži kroz Budim kameni.	996
A kapija širom otvorita;	997
otvorijo aga jenjičarski.	998
Mogu momci na kapiji proći,	999
a ne mogu ati osedlati.	1000
Svaki ata rasedlati mora,	1001
pa provesti ata na kapiju,	1002
vratiti se i sedlo proniti.	1003
Kraj Dunava oni okrenuše.	1004
Tisna staza, jedva provedoše,	1005
pa iskočiše polju Muhačkome.	1006
Oni svoje ate pojahaše,	1007
a već žarko ogrijalo sunce.	1008
Od Budima preko Unđurisa	1009
teže oni kamenu Osiku.	1010
Vakat bijo; kad se pomoliše,	1011
ugleda i' Hasanbeže stari:	1012
‟Delije moje, moji hizmećari,	1013
eto meni sina jedinoga.	1014
Dobro mi ga dočekati rad'te.‟	1015
U tom oni ate dotiraše,	1016
pa oni im ate otprimiše.	1017
Uđe beže babi i aharu.	1018
Salam dade, side kod njegaka.	1019
Hasanbeže poče govoriti:	1020
„Jesi l', sinko, zdravo putovao?	1021
Jesi li, sinko, bijo pred vezirom,	1022
jesi li snijo itlak bujruntiju?‟	1023
„O moj babo, u ruku te ljubim,	1024
prođi se murtata Budimskog vezira!	1025
Kad sam, babo, poš'o do Budima,	1026
delije mi požednile jako.	1027
Ja se svrati' vodi i bunaru.	1028
Ja sjedijo kod vode bunara,	1029
kad prođoše lagahne kočije.	1030
A u njima kuka kukavica,	1031
sve Muhačko glasom ispunila,	1032
a Turčina jada natrpala:	1033
‚Bog ubijo Budimskog vezira!‛	1034
Porobijo kulu Džafer-paše,	1035
njegovu Hanku metn'o u kočije,	1036
opravijo je banu Janjočkome.	1037
Da si mog'o stati pogledati,	1038
roditelju, goleme žalosti.	1039
Kad sam, babo, očima vidijo,	1040
ja mu nisam itlak zaiskao.‟	1041
Kad to čuo Hasanbeže stari,	1042
„Jer to, sinko, crn ti obraz bijo,	1043
šta upušća roblje u kaure?	1044
Mislijo sam da si junak pravi,	1045
a ti se nisi na babu bacijo,	1046
vet materić, Hajdarbegoviću.‟	1047
A upade Ibro bajraktaru:	1048
„Stani, beže, u ruku te ljubim!	1049
Laže pobro, a pravo ne kaže.	1050
Vratili smo banove kočije,	1051
isikli smo banove gončine,	1052
a vezirske poštetili riči,	1053
i vezira jesmo prigazili.	1054
Ama nam se vrlo rasrdijo,	1055
jer ga je beže živa ostavijo.	1056
Vire mi ga ja upušć'o ne bi'.‟	1057
Kada saču stari Hasanbeže,	1058
kriknu beže u aharu svome:	1059
„O veziru, murtatine carski,	1060
ako moja bidne živa glava,	1061
ja ću ti glavom do Budima sići.‟	1062
Vid' vezira kad jutro osvanu;	1063
vezir kad se murtat raztriznijo,	1064
a taj vezir da miruje neće.	1065
Hitro knjigu na kolinu piše,	1066
pa je šalje banu Janjočkome:	1067
„Moj pobrane, od Janjoka bane,	1068
jesi l' čuo i haber uzeo	1069
da sam ti smetn'o Turkinju divojku	1070
u kočijam, tebi opravijo?	1071
Pa i' srete Hasanbegoviću	1072
od Osika grada kamenoga,	1073
pa povrati u Budim kočije	1074
na sramotu meni i tebika.	1075
Sad dok tebi moja knjiga dođe	1076
kupi vojsku, stani prid njegaka,	1077
ne bi li ga s nogu ukinuo.	1078
Ako ga ne bi s nogu ukinuo,	1079
dobra nejma meni ni tebika.	1080
Drugu knjigu na kolinu piši	1081
mom ujaku, Oršanskome banu,	1082
nek' se i on u gajretu nađe.‟	1083
Neka vezir sitne šalje knjige,	1084
nek' i' šalje i kako mu drago.	1085
Da vidimo Hasanbega starog.	1086
Hasanbeže Omerbega viče:	1087
„Dofati mi knjige nepisane,	1088
a dofati š čim se knjiga piše.	1089
Ja ću tebi svate pokupiti,	1090
i tvoji će se svati spominjati.‟	1091
Dofati mu knjige nepisane,	1092
a u ruke mu kalam ispravijo.	1093
Prvu beže na kolinu piše	1094
od Osika na Kanižu ravnu	1095
Hasan-paši od Kaniže bile:	1096
„Kad ti, pašo, moja knjiga dođe,	1097
hodi meni pod Osik kameni.	1098
Digni silu, nemoj omaliti,	1099
ako se ne bojiš Budimskog vezira,	1100
murtatina u našem Budimu.‟	1101
A taj paša od Kaniže bile	1102
ne boji se nikog do Stambola.	1103
Tu opravi, pa on drugu piše	1104
u Varadu, Fazli-paši starom:	1105
„Dragi paša od Varada grada,	1106
doklen tebi moja knjiga dođe,	1107
diži silu po Varadu bilu,	1108
hodi meni kamenu Osiku.‟	1109
Tu opravi, poče treću pisat.	1110
Pa tu knjigu na Požegu piše,	1111
andiše je Šestokriloviću.	1112
Tu opravi, ope' knjigu piše;	1113
andiše je na Ostrugu ravnu,	1114
a na ruke Omer Odobaši:	1115
„Kupi silu, hodi do Osika!‟	1116
Tu opravi, ope' knjigu piše	1117
na Pritoku niže Varadina,	1118
a na ruke Pandži Husejinu:	1119
„Kupi silu, hodi do Osika!‟	1120
Tu opravi, jope' knjigu piše,	1121
andiše je u Peštu kamenu,	1122
a na ruke Pešti Mustajbegu:	1123
„Kupi silu, hodi do Osika.‟	1124
Tu opravi, ope' knjigu piše,	1125
andiše je gradu Temišvaru,	1126
a na ruke Hadži Kasumagi:	1127
„Diži silu, hodi do Osika.	1128
Povedi mi silu nebrojenu,	1129
sedamdeset age i četiri.‟	1130
Omerbeže babi govorijo:	1131
„Prođi se, babo, unđurski' gradova.	1132
Prejaki su unđurski gradovi,	1133
biće nami odviše vojnika,	1134
mili babo, i kitnije' svata.‟	1135
To ti nisu kićeni svatovi;	1136
to je, brate, silovita vojska.	1137
Beže se sprema u Osiku svome	1138
o' tog dana za njekog zemana.	1139
Jedno je jutro beže uranijo,	1140
pa on gleda priko Osičkoga.	1141
Čudan mu se alaj pomolijo,	1142
prid alajom jedan na zelenku.	1143
Crljen ga je bajrak poklopijo;	1144
za njim drugi jaše na đogatu,	1145
zagrn'o se crljenim binjišom.	1146
Za njim ide alaj konjanika	1147
—mala četa, ama ognjevita—	1148
mala četa, za osam hiljada.	1149
Naprid je bijo Selim bajraktaru	1150
—bajraktar je paše Kanižlije—	1151
za njim paša jaše na đogatu;	1152
za njime se utočila vojska.	1153
Kad taj paša na Osičko siđe,	1154
tudi je paša vojsku zastavijo;	1155
tome paši čador razaviše.	1156
Sve na čador od zlata jabuke.	1157
Kraj njega se usirila vojska.	1158
Kad je vrime za vrimenom bilo,	1159
eto siđe Fazli-paša stari,	1160
Fazli-paša od Varada grada.	1161
Ni taj paša nije omalijo.	1162
Pa mu beže sa Požege dođe	1163
i už njega Požeglije Turci.	1164
Kako je kojem knjigu opravijo,	1165
niko vojske nije omalijo.	1166
Sastale se paše i spahije	1167
pod čadorom Tire Kanižlije.	1168
I taj beže tembih učinijo	1169
otvoriti na Osiku vrata.	1170
Otvoriše od Osika vrata,	1171
a izhode Osičani Turci.	1172
Pred njima je Hasan Alajbeže,	1173
a poredi Silan Osmanbeže.	1174
Kad siđoše paši i čadoru,	1175
tenef digli, pod čador unišli,	1176
salam dali, pod čadorom stali.	1177
Pun je čador age i spahije.	1178
Kad su rekli da su zdravo bili,	1179
a govori Hasan-paša Tiro:	1180
„Moja lalo, Hasan Alajbeže,	1181
jesi li, lalo, svate pokupijo?‟	1182
„Jesam, paša, vjeru ti zadajem.‟	1183
Pa su oni u eglenu bili,	1184
a dopade knjiga do čadora.	1185
Ona paši pade preko krila,	1186
a paša je knjigu razavijo.	1187
Pogled'o je knjizi niz jaziju.	1188
Kad vidijo šta ta knjiga piše,	1189
a pogleda bega Omerbega:	1190
„O Omerbeg, Hasanbegov sine,	1191
ova knjiga nije od šićara,	1192
a niti je knjiga od divojke,	1193
venj je knjiga od Janjoka bila:	1194
‚Kad se šćeo okaniti nisi	1195
roblja moga i moji' kočija,	1196
sad ti neće biti brez mejdana.	1197
Turska ti je vjera ašićare:	1198
kad sakupiš svate kod Osika,	1199
haber meni učiniti radi.	1200
Ja ću tebi sići do mejdana	1201
na Podravlje kod ledene Drave,	1202
ondi ćemo mejdan učiniti.	1203
Ako mi haber učiniti nećeš,	1204
ako krišom odvedeš divojku,	1205
nadaj se meni kamenu Osiku.‛	1206
„Kakvu ćemo, beže, povratiti?‟	1207
Svi rekoše, tanač učiniše:	1208
rok nedilja, mejdan ponedeljak,	1209
dan petn'esti na Podravlje sići,	1210
pa mu knjigu na kolinu pišu:	1211
„Eto knjige, od Janjoka bane.	1212
Ako nećeš na Podravlje sići	1213
da mi ljuti mejdan učinimo,	1214
meni se nadaj kamenu Janjoku.‟	1215
Pa vlašče su dobro darovali	1216
i šarenu knjigu predadoše:	1217
„Nosi, vlašče, banu i Janjoku.‟	1218
Nek' ide knjiga kamenu Janjoku.	1219
Da vidimo bega i svatova:	1220
oni svoju probiraju vojsku.	1221
Oni stara neće ni nejaka	1222
—Osičaka, od boja junaka,	1223
koji će stati, a pobignuti neće	1224
đe mač siva a krv se proliva,	1225
koji more ranu ponijeti.	1226
Koliko su svata sastavili?	1227
Čudo nisu, trideset hiljada.	1228
Pa krenuše kićene svatove,	1229
okrenuše preko Unđurisa.	1230
Pred njima je Hasanbeže stari.	1231
Vakat bilo kad se pomolili,	1232
a govori Hasan Alajbeže:	1233
„Braćo moja, kićeni svatovi,	1234
kada bide kod vezirski' dvora,	1235
dobar šemluk rad'te učiniti.‟	1236
Nalažiše u Budim kameni.	1237
Kad je bilo kroz Budim udriti,	1238
sve pivaju po dva naporedo.	1239
Hasanbeže pod dvorove dođe,	1240
a pod dvore murtata vezira,	1241
a vezir se zaključ'o u kulu.	1242
Hasanbeže viče pod pendžeri:	1243
„O murtate, Budimski veziru,	1244
lahko je mojom dicom govoriti!	1245
Otvori kulu da progovorimo!‟	1246
Vire mi je, da otvori neće.	1247
Budimljani svate dočekali.	1248
Hoće beže begu do konaka,	1249
a paša će paši do konaka;	1250
rod momački u dvor divojački,	1251
prijatelj će prijatelju svome.	1252
Da vidimo Hasanbegovića.	1253
Beže neće u kamenu kulu,	1254
Omerbeg će u bostan, u bašču.	1255
Punica mu konak napravila,	1256
jer je ona čador razavila,	1257
a pod čador vrgla kahvedžiju.	1258
Omerbeže pod čador uniđe,	1259
i sa njime Ibro bajraktare	1260
i begovi' trideset delija.	1261
Beže svu noć pije pod čadorom,	1262
a šemluk čini iz mali' pušaka.	1263
Gleda njega Hanka sa pendžera.	1264
U duvaru džamu otvorila,	1265
na jabuke naslonila dojke,	1266
kroz jabuke promolila ruke,	1267
u rukama crljenke jabuke.	1268
Bega ona mami sa pendžera:	1269
„Omerbeže, moje milovanje,	1270
je li tebi lipo pod čadorom,	1271
je l' ti sladka kahva pod tenefom?‟	1272
A Omerbeg svoju diže glavu.	1273
Kad na pendžer vidijo divojku,	1274
svu je kulu šefak udarijo,	1275
kako se lipa dobro napravila.	1276
Sve se beže iz grohota smije:	1277
„Jes' mi, draga, pod čadorom lipo,	1278
i tvoja mi crna kahva sladka.‟	1279
Pa se beže fati džehverdara;	1280
obidve je puške ispalijo.	1281
„Pobratime, Ibro bajraktaru,	1282
kamo tebi mali džehverdari?‟	1283
A od Ibre suknuše dimovi.	1284
A pogleda na svoje delije:	1285
„Delije moje, kamo džehverdari?	1286
Vi ne žal'te praha ni olova	1287
dok viđate Omerbega svoga.‟	1288
Delije se pojagmiše mlade,	1289
svak upali po dva džehverdara.	1290
Svu noć šemluk u bašči činiše,	1291
svu noć beže i u dan zađoše.	1292
Vid' de glave Hasanbega starog,	1293
ne da beže dizati svatova.	1294
O' tog dana za tri bila dana	1295
provodiše šemluk i veselje.	1296
Kad je druga noćca nastanula,	1297
vid' de sada bega pod čadorom.	1298
On uspava trideset delija	1299
i još svoga Ibru bajraktara,	1300
polakho se vuče iz čadora.	1301
Beg je siš'o do alata svoga,	1302
pa alata konja odrišijo.	1303
Ode beže na budimska vrata.	1304
Od Budima kad se izmaknuo,	1305
nasred polja ustavi alata,	1306
pa je š njega hegbe ukinuo.	1307
U hegbetu kaursko odilo,	1308
pa se beže kod alata spremi.	1309
A obuče buča zelenoga	1310
kojeg nema brez kamenog Beča,	1311
ni kolajne brez ćesarske ruke.	1312
Zlatna mu šterma pade oko vrata,	1313
a nišani pali po mišicam.	1314
Škrlju kapu nad oko turijo;	1315
na njojzi je štrampa ćesarova.	1316
A šta njemu u ti štrampi kaže?	1317
Konda je Grujo, Rimpapovo dite,	1318
od vezenog stola ćesarova.	1319
Hitro svoga zajaha alata,	1320
otišće ga nis polje Muhačko.	1321
Fata pravu, na Podravlje teži.	1322
Vakat bijo; kad se prekučijo,	1323
on veliko čudo ugledao:	1324
sve je polje butum pocrnilo	1325
od škrljaka i od jaretnjaka.	1326
Dušmani su polje prikopali,	1327
a čark-feleć jesu udarili,	1328
a na vrhu nado čelikovo.	1329
Oni su se vrlo utvrdili,	1330
a na polju hendek pokopali,	1331
a u nji' su jagre natrpali.	1332
Kad se beže premaknuo blizu,	1333
on prvom se javi stražbeniku:	1334
„Stražbeniče na kraljevoj straži,	1335
čija je ovo vojska i busija?	1336
Ko su ovom komandira vojskom?‟	1337
„Gospodine na konju alatu,	1338
vojska ti je dva silevna bana,	1339
uprava je Janjočkoga bana.	1340
Ban je poš'o mejdan učiniti.‟	1341
Kad Omerbeg razumijo riči,	1342
„Stražbeniče kod banove vojske,	1343
hajde, idi banu i čadoru,	1344
pa ti kaži banu Janjočkome,	1345
neka hitro on povraća vojsku,	1346
jer su cari rata ustavili,	1347
a mira su cari postavili.	1348
Ko zametne bunu na kordunu	1349
dževab moći učiniti neće.‟	1350
Hoće vlašče, odletilo banu:	1351
„Slušaj bane, vridan gospodine!	1352
eno Gruje Rimpapova sina;	1353
on oblazi pravu na gradovi.	1354
Eno siđe i haber sanese.	1355
On je bijo kod Janjoka tvoga,	1356
pa te nije naš'o u Janjoku,	1357
niti ima bana Oršanskoga.	1358
On istira ata na granicu	1359
da vam kaže da vraćate vojsku.‟	1360
Kad su bani riči razumili,	1361
oba bana sluge opraviše:	1362
„Hajde, zov'te duku ćesarovu,	1363
neka nami i čadoru dođe.‟	1364
Sluge pale, konja otprimiše;	1365
jedne pred njim do čadora idu.	1366
Kada beže pod čador uniđe,	1367
Boga viknu, stade pod čadorom.	1368
Stojeći ga bani dočekali.	1369
Oba su se poručili š njime:	1370
„Da si zdravo, vridan gospodine.‟	1371
„Zdravo, bane od Janjoka našeg.	1372
Kud si ovu silu podignuo?	1373
Jesi l', bane, poš'o ratovati?	1374
Ratovi se veće umiriše.	1375
Kašnje juče ratovanja nejma.	1376
Ko zametne bunu na kordunu,	1377
onom nije na ramenu glave,	1378
jä kamoli kavgu zametnuti.	1379
Vraćaj vojsku u Ćesarovinu.‟	1380
Oba ga bana čašom nazdraviše:	1381
„Gospodo mila, duko ćesarova,	1382
ja imadem Bogom pobratima	1383
u Budimu na Turskom Unđuru,	1384
pa mi dao curu iz Budima.	1385
Ja sam posl'o lagahne kočije,	1386
uz kočije za dvan'es' soldata.	1387
Meni roblje metn'o u kočije,	1388
opravijo do Janjoka moga.	1389
Jedna se je zmija podignula,	1390
ljuta zmija Hasanbegoviću	1391
od Osika i ledene Drave.	1392
On za moje potpazi kočije.	1393
Kočije vrati, posiče gončine.	1394
Ja ga sada na mejdan poziv'o;	1395
mi ćemo sutra mejdan učiniti.	1396
Molim tebe kā i starijega:	1397
daj mi izun pušti od sebeka	1398
da ja sutra u mejdan uniđem;	1399
—nemoj za to caru kazivati—,	1400
ja Turčinom mejdan učiniti.	1401
Za to niko više znati neće.	1402
Ti išći blago koje tebi drago.‟	1403
„Gospodine od Janjoka bane,	1404
zli su Turci, mogu udariti,	1405
pa legoše kraljevi soldati,	1406
pa da bidu jači u mejdanu.	1407
Ko bi tome dževab učinijo?‟	1408
Onda bane njemu odgovara:	1409
„Turci jači nikad biti neće.	1410
Ja sam dobro mejdan uredijo.‟	1411
Kad je beže riči razumijo,	1412
„Daćeš, bane, trista madžarija,	1413
još ću tebi mejdan urediti.‟	1414
Hoće bane, pogovora nejma.	1415
Dade njemu mekahne cekine.	1416
Jope' mu beže tiho govorijo:	1417
„Da ti viđam biljeg i mejdana.‟	1418
A ban klisi na noge lagahne,	1419
pa on bega po ordiji voda.	1420
Beže viđa hendek u mejdanu,	1421
plaćenici u nji' natrpani.	1422
Navede ga bane na topove.	1423
I topovi dobro nabijeni,	1424
a crljenom čohom pokriveni.	1425
„Gospodine, duko ćesarova,	1426
je li zgodno mejdan pridobiti?‟	1427
Hoda beže od topa do topa.	1428
Svakome je čohu odignuo,	1429
svakoga je pića napojijo,	1430
pa je banu tiho govorijo:	1431
„Dobro si, bane, mejdan uredijo.	1432
Ja se sade idem povraćati;	1433
a eto tebe, a eto mejdana.	1434
Lahko 'š za to moć' odgovoriti.‟	1435
A prate ga bani i gospoda,	1436
ispratiše do konja alata.	1437
Rukovaše, pa se rastadoše.	1438
Okrenu beže na alatu svome,	1439
pa on hiti kamenu Budimu.	1440
Vakat bijo; kad Budimu siđe,	1441
tu on nađe Ibru bajraktara.	1442
Na dugu se pušku odapire,	1443
a proliva suze niz obraze.	1444
Kada viđa bega i alata,	1445
Ibro obi raskrilijo ruke:	1446
„Đe si, brate, Hasanbegoviću?	1447
Ja te svu noć po Budimu tražim.‟	1448
„Evo me, pobro, Ibro bajraktaru.‟	1449
„Đe si bijo, kud si prolazijo?‟	1450
„Iš'o sam, brate, na polje Podravlje,	1451
uhodi' mejadan dušmanina.	1452
„Jesi li, brate, mejdan uhodijo?‟	1453
„Jesam, brate, i pića napijo.	1454
Da mi babi nisi obznanijo?‟	1455
„Nisam, pobro, vjeru ti zadajem.‟	1456
„Neka, pobro, dragom Bogu fala.‟	1457
Beže ode pod čador delijam'.	1458
Kad je žarko rodilo se sunce,	1459
a po suncu dva prošla sahata,	1460
stade cvrha jasnih talambasa,	1461
a čuju se saltijan bubnjevi.	1462
Svijaju se kićeni svatovi.	1463
Već je vakat voditi divojku.	1464
U kočije metnuše divojku.	1465
Oni tudi šenluk učiniše	1466
pod pendžeri Budimskog vezira.	1467
Vezir im se da objavi neće.	1468
Krenuše se svati i divojka,	1469
a prate i' Turci Budimljani.	1470
Valja sići na Podravlje ravno	1471
vidit mejdan Hasanbegovića.	1472
Kad siđoše na polje Podravlje,	1473
mlogi narod oni ugledaše.	1474
Oni jesu vojsku zastavili,	1475
u blizu su vojsku premaknuli.	1476
Stoji vika bana od čadora:	1477
„O Turčine, Hasanbegoviću,	1478
ako ne smiš na mejdan izići,	1479
pošalji mi Budimku divojku	1480
što mi je vezir bijo opravijo.	1481
Neka bide za tri ure jake,	1482
neka bide sa mlom pod čadorom.	1483
Ja ću njojzi lišce obljubiti,	1484
pa ću ti je natrag povratiti,	1485
ako vrlo žališ Budimkinje.‟	1486
Kad je beže razumijo riči,	1487
„Vjera je, bane, povraćanja nejma!	1488
Čekaj, bane, mene na mejdanu.‟	1489
Pa se beže trže do alata.	1490
A pred njega babo roditelju:	1491
„Stani malo, sine Omerbeže!	1492
Pojaši moga Stamboliju đogu.	1493
U alatu pouzdanja nejma.‟	1494
Hoće beže. Babom se halali,	1495
halali se pašom Kanižlijom,	1496
pa on dođe begu Osječkome.	1497
S kim se znaje, š njim se halaljuje.	1498
U tom beže do divojke dođe,	1499
a lipa mu sjedi pod čadorom.	1500
Na livu se podnimila ruku;	1501
roni suze, a kvasi obraze.	1502
Vid' de bega, stade pod tenefom,	1503
pa mu ruka pade pod iliku.	1504
Izvadi joj pedeset dukata,	1505
on pred Hanku smetnu na serdžadu.	1506
„Eto to ti, draga, nićah od meneka.	1507
Bože ne daj danas da poginem;	1508
nek' nićaha tebi dužan nisam,	1509
milovanje, na onome svitu.‟	1510
Kad je lipa razumila riči,	1511
ona ciknu, rukom udarila:	1512
„Nije blago groši i cekini,	1513
venj je blago što je kome drago.	1514
Bože ne daj, beže, poginuti;	1515
ja se nikad udavala ne bi',	1516
a sama ću sebi edžel učiniti.‟	1517
„Muči, draga, ti se toga prođi.	1518
To će biti k'o Halik naredi.‟	1519
To im reče, a natrag se vrati,	1520
pojagmi se do konja đogata.	1521
Kad đogata konja poklopijo,	1522
prati njega Ibro bajraktaru.	1523
Svaki mu je mejdan zaiskao,	1524
Ibro mu je mejdan zaiskao.	1525
Ne da beže od sebe mejdana:	1526
„Čuješ, Ibro, babin bajraktaru!	1527
Bože ne daj danas da poginem;	1528
eto bana, a eto mejdana.	1529
Ustavi, pobro, kosata dorata,	1530
jer će mislit od Janjoka bane	1531
da sām ne smim do logora sići.‟	1532
Ustavi se Ibro bajraktaru.	1533
Okrenu beže, ode do čadora.	1534
Kada beže primače đogata,	1535
piju piće oba silna bana,	1536
kod nji' pije dvan'es' sabljenika.	1537
Beže njima ‚Bog pomozi' viknu;	1538
oni begu pomoć otprimiše.	1539
Baška mu primi od Janjoka bane:	1540
„'od', Turčine, da se napijemo	1541
ni u tvoje ni u moje zdravlje,	1542
venj u tvoje glavno izgubljenje.‟	1543
Beže njega viče sa đogata:	1544
„Čudo kažeš, Boga ne spominješ.	1545
Ja s kim pijem, s onim se ne bijem;	1546
s kim se bijem, s onim i ne pijem.	1547
Ustani bane, da mejdan činimo!	1548
A ljut mi se đogat pregodijo;	1549
sama mi leti iz korica ćorda.	1550
Mog'o bi ti trmpez pogaziti,	1551
more koga ćorda porizati;	1552
mog'o bi' čašu krvi donaliti,	1553
more koga maja poželiti.‟	1554
Svi ostali bana dovikuju:	1555
„Ustani, š njime mejdan učiniti.‟	1556
Eto bana na noge klisijo,	1557
pa mu putalja konja podmakoše.	1558
Kad se bane u sedlo utvrdi,	1559
„Kako ćemo mejdan učiniti?‟	1560
„Taman, bane, kako ti je drago.‟	1561
„Kad je, beže, koje meni drago,	1562
ja sam nami mejdan razmirijo	1563
u duljinu za trista kopalja,	1564
u širinu trides' i četiri	1565
od biljega do onog kamena.	1566
A turska je prva pobjegnuti,	1567
a naša je ata nametnuti,	1568
četiri te koplja propušćati.	1569
Ako te stignem, da t' osičem glavu;	1570
ne stignem te, ata povratiti,	1571
pa me tiraj doklen ti je drago.	1572
Ako me stigneš u ljutom mejdanu,	1573
volj' ti faćat, volj' osići glavu.‟	1574
Beže njemu veli sa đogata:	1575
„Vjere mi, bane, ja te pitat neću.‟	1576
Kad rekoše, ati potekoše.	1577
Crnog polja stade tutljavina	1578
kraj koševa i krajem topova.	1579
Tude su oni mejdan razmirili.	1580
A brzi se putalj pregodijo,	1581
ni đogatu nejma pregovora.	1582
Baš viđa bane da stignuti neće,	1583
pa za njim puče iz mali' pušaka.	1584
Ban je dobro bega zafatijo,	1585
a nije mu škode učinijo,	1586
za njim bojno koplje otisnuo.	1587
Ne stiže koplje, pa ga prometnulo,	1588
a ban svoga povrati putalja.	1589
Sam se begov u mejdanu vrati,	1590
okupi ga niz mejdan junački.	1591
Vire mi, brate, o' tog fajde nejma,	1592
jer se brži stignuti ne more,	1593
od bržeg se uteći ne more.	1594
Na sedmom ga skoku dostignuo,	1595
osmim skokom potegnuo ćordu.	1596
Na devetom beže ošinu ga,	1597
pa on zgubi bana na mejdanu.	1598
Stade vika vlaha iz logora:	1599
„Stani, beže, od kuje kopile!	1600
Ja ću s tobom mejdan učiniti.	1601
Ako ne znaš ko je ni oklen je,	1602
ovo je glava Stanić kapetane,	1603
rođeni sestrić bana Janjočkoga.‟	1604
To on reče, istira zelenka.	1605
„Kako ćemo mejdan učiniti?‟	1606
„Vire mi Staniću, kako tebi drago.‟	1607
Na gotov su mejdan udarili.	1608
Pobiže beže, okupi ga Stanić.	1609
Tira Stanić uz mejdan junački,	1610
pa on viđa da stignuti neće,	1611
pa je i on zečka zavratijo;	1612
za njim beže nagodi đogata.	1613
Brzo tira, brže dostignuo.	1614
Stanić namah gleda na tobdžije,	1615
a topovi ne daju avaza,	1616
jer i' beže napojijo pića.	1617
Stiže ga beže, osiče mu glavu.	1618
A stade vika trećeg iz logora:	1619
„Stan', Turčine, da mejdan činimo!	1620
Ako ne znaš ko je, odaklen je,	1621
ovo je glava od Oršana bana.‟	1622
Eto bana, isturi gavrana.	1623
„Kako ćemo mejdan učiniti?‟	1624
„Vjere mi bane, kako tebi drago.‟	1625
„Kad je, beže, koje meni drago,	1626
mi smo gotov mejdan razmirili.‟	1627
Jer se i ban uzda u topove,	1628
pa na gotov mejdan udariše.	1629
Pobiže beže, a okupi bane.	1630
Plaho bega tira na mejdanu.	1631
Viđa bane da stignuti neće	1632
da bi njega ošinuo ćordom;	1633
i ban puče za njim iz pušaka.	1634
Jope' bega jedna zafatila,	1635
a jedna ga puška prometnula.	1636
Jedna sfati po ramenu livom.	1637
Za njim bane koplje opravijo.	1638
Pa i koplje bega prometnulo,	1639
na sapima dofati đogata.	1640
Pa on mamna zavrati gavrana.	1641
A ljuto se đogat zavratijo,	1642
okupijo bana i gavrana.	1643
Viđa bane da uteći neće.	1644
Kud najgušća glida i parada,	1645
onud bane navrže putalja.	1646
Za njim beže ugodi đogata.	1647
Soldati banu sokak načiniše,	1648
a na bega oganj oboriše.	1649
Dimovi se o prsa rastaju.	1650
Stade dreka Ibre bajraktara:	1651
„Kuku beže, Hasan Alajbeže,	1652
Pušćaj, beže, u sagrdum vojsku!	1653
Eno bane uteče s mejdana.‟	1654
A to reče, pade po doratu,	1655
na prvu se vatru pojagmijo.	1656
Stade huka polja zelenoga,	1657
jer se Turci na vatru sjagmiše,	1658
a prva su dica bajraktari.	1659
Na prvoj i' vatri dočekaše.	1660
Mahom oni vojsku sauzbiše,	1661
jer je bane šance utvrdijo.	1662
Kad se trećom vatrom premetnuli,	1663
u četvrtoj te se izmišaše,	1664
i hendeke oni pregaziše,	1665
i na čarak-feleć udariše	1666
—udarito kolje jasenovo,	1667
na vrhu je nado čelikovo.	1668
Ama ga dobri ati priskakuju,	1669
a slabi im na hendek padaju.	1670
Jä Bože dragi, na svemu ti fala!	1671
E, čudna dana, neobične kavge.	1672
Sablja siva, a krv se proliva.	1673
Nikad se ne zna što u magli radi.	1674
Njeko ječi, a njeko ga gnječi,	1675
a izliću ati na četiri strane.	1676
Na njima su sedla prevaljena,	1677
a junačkom krvi uštrapani,	1678
a na njima sahibija nejma,	1679
jer su bili, pa su izginuli.	1680
Jedni ati sve po polju pasu;	1681
ti su ati [pod] pjancima bili.	1682
U koji' su sedla prevaljena,	1683
oni jesu pod junaci bili.	1684
Oni se gone do akšama crnog.	1685
Puška puca, živa nejma mira	1686
tu noć svu noć kraj ledene Drave.	1687
Kad dan svanu a rodi se sunce,	1688
kraj Drave i' pomaknuli Turci	1689
pod Blagaju, visoku planinu.	1690
Vlasi vežu vojsku za planinu.	1691
Veš i' Turci dalje tirat neće,	1692
jer je žestoka vatra dotužila,	1693
pa se natrag oni povraćaju.	1694
Po razboju jesu udarili,	1695
iznosiše mrtva i ranjena.	1696
Oni mrtve svoje pokopaše,	1697
ranjenikom sale pogradiše.	1698
Ne pita se ko je poginuo;	1699
pogin'o je kome je edžel bijo.	1700
Tada je mloga zakukala majka	1701
jer jedinog poželila sinka,	1702
ljuba mloga rodu okrenula,	1703
sirotinja mloga ostanula.	1704
Hajde ko će, tak'a je Krajina.	1705
Mi se na to, braćo, naučili	1706
—jer je Krajina krvava haljina—	1707
krvavom se otirati rukom,	1708
sabljom sići, od sablje ginuti,	1709
jer se na to jesmo naučili.	1710
Otalena Turci udarili.	1711
Kad na hesab Turci udarili,	1712
kad im nema bega Omerbega,	1713
Omerbega Hasanbegovića.	1714
Tu rekoše da je poginuo,	1715
da su ga ati na čavli raznili.	1716
Taman ćeli da podignu vojsku,	1717
a trže se konjik od planine.	1718
Na đogatu čudan binjadžija.	1719
Na tome momku prnjavo odilo,	1720
jer olovo odnilo odilo.	1721
Nek' bi i to manja bila šala,	1722
ama se za njime zasubica bili.	1723
Sve to bliže kad se prekučijo,	1724
poznadoše bega Omerbega:	1725
nosi glavu Oršanskoga bana,	1726
vodi Anu, banovu divojku	1727
—lipa Ana Janjočkoga bana.	1728
Kad on dođe babi roditelju,	1729
„Eto, babo, osječene glave;	1730
evo, babo, Ane Madžarice.	1731
Stig'o sam bana kod Janjoka bila,	1732
tu sam sa njeg' odvalijo glavu,	1733
ujagmijo Anu Madžaricu.	1734
Lahko je Anu ujagmiti bilo,	1735
jer se prazan Janjok pregodijo.‟	1736
„E, neka, sine, dragom Bogu fala!	1737
Je l' ti memur od olova telo?‟	1738
„Jes', babo, dragom Bogu fala.	1739
Vrlo mi škode nije učinito.	1740
Lahke su rane, mogu preboliti.‟	1741
Sad se diže beže i svatovi.	1742
Oni nose svoje ranjenike.	1743
Jedni svati, a dvi su divojke.	1744
Oni teže kamenu Osiku.	1745
U Osiku razvrgoše veselje	1746
na sramotu Budimskom veziru.	1747
Tu provode šemluk i veselje,	1748
A sve meću nišan i obdulje.	1749
Svakom oni daju darovanje.	1750
Budimkinju nićah učiniše,	1751
njojzi bega u đerdek spremiše.	1752
Posli toga njekoliko prođe,	1753
poturčili Madžaricu Anu,	1754
i s otom se beže oženijo.	1755
Dobar soko, dvi su pripelice;	1756
junak bijo, pa i zadobijo,	1757
nek' peruta kako mu je drago.	1758
Kad su prošla tri puna miseca,	1759
sastaše se paše i spahije.	1760
Krvav mahzar prave na vezira,	1761
dobro fale bega Omerbega.	1762
Kad su oni mahzar napravili,	1763
po mahzaru ture udarili,	1764
onda se je beže napravijo	1765
sa amidžom Silom Osmanbegom	1766
i sa svojim Ibrom bajraktarom,	1767
—a četvrti Sorguč od Budima,	1768
jer je dajo Hasanbegovića.	1769
Okrenuše caru i Stambolu.	1770
Kad su došli, pred devleta ušli,	1771
na divanu mahzar preložili.	1772
Kad je sultan viđ'o u Stambolu,	1773
na ičage očima pogled'o,	1774
svi sjedoše u carskom divanu.	1775
„Moja lalo, beže Omerbeže,	1776
desno krilo od Osika moga,	1777
što ti dara hoćeš od meneka?	1778
Išći, lalo, što je tebi drago.‟	1779
Beže njemu temmen učinijo:	1780
„Aman, devlet, ogrijano sunce,	1781
daj menika ferman od sebeka	1782
da prominem Budimskog vezira.‟	1783
Dade mu devlet ferman od sebeka,	1784
po fermanu azi bujruntiju:	1785
„Ti si vezir za dvan'es' godina.	1786
Biće tebi lala kod kolina,	1787
biće ti lala Silan Osmanbeže,	1788
z druge strane Sorguč Omerbeže.‟	1789
Dobro hi je care darovao:	1790
agaluke na nji' navalijo,	1791
a begu dade nove pašalije.	1792
Pa se oni natrag povratiše.	1793
Novi vezir ide do Budima.	1794
Vakat bijo; kad se pomolili,	1795
pogleda beže na budimska vrata:	1796
vise kraci Budimskog vezira.	1797
Okrenu se, beže govorijo:	1798
„Moj dajidža, Sorguč Omerbeže,	1799
ko je njega brže objesijo?‟	1800
„Dobro viđaj, moj sinovče dragi!	1801
Ako krivo sudiš u Budimu,	1802
onako ćeš visit o bedenu.‟	1803
Novi vezir sjede na vezirstvo,	1804
a na Budimu pukoše topovi.	1805
Novi vezir novi tertib daje:	1806
lala mu je jedna kod kolina,	1807
jedna lala Sorguč Omerbeže,	1808
a drugo je Silan Osmanbeže.	1809
Dok mu je bila u životu glava,	1810
nije nikom krivo učinijo.	1811
To je pisma Hasanbegovića	1812
od Osika, kamenoga grada.	1813
Od mene pjesma, a od Boga zdravlje.	1814

*

Return to Index of S.-C. Epic Texts

Return to MPC Documents